Kod grčkog ostrva koje privlači srpske turiste uhvaćena neobična ajkula: Krije se na dnu mora i vreba plen

Nadomak ostrva Limnos dogodilo se nešto što bi moglo da promeni način na koji naučnici proučavaju jednu od najugroženijih ajkula na svetu.

U saradnji sa lokalnim ribarima, istraživači su prvi put u Grčkoj postavili satelitski odašiljač na sklata (Squatina squatina), neobičnu vrstu koja svojim izgledom podseća na ražu.

Preporučujemo

Nije brz plivač

Ovaj poduhvat deo je međunarodnog projekta čiji je cilj da se konačno otkrije više o životu, kretanju i ponašanju malo poznatog morskog stvorenja, koje se nalazi na ivici opstanka.

Sklat pripada posebnoj grupi ajkula koje se razlikuju od svojih poznatijih rođaka. Zbog spljoštenog tela i širokih grudnih peraja mnogi bi ga na prvi pogled zamenili za ražu.

Ovo stvorenje živi na morskom dnu, a može se pronaći na dubinama do oko 500 metara, prenosi Topetmou.

Za razliku od drugih vrsta ajkula, sklat nije brz plivač koji stalno kruži kroz vodu. On se uglavnom skriva na dnu, čekajući plen, zbog čega ga je teško proučavati.

Kritično ugrožena vrsta

Istorijski gledano, sklat je nastanjivao umerene vode severoistočnog Atlantika, od južne Norveške i Švedske do zapadne Sahare i Kanarskih ostrva, uključujući prostor oko Britanskih ostrva, kao i Sredozemno i Crno more. U novije vreme nestao je iz Severnog mora i većeg dela severnog Sredozemlja.

Ipak, u grčkim vodama ova vrsta je nekada bila prisutna duž gotovo cele obale, dok se danas najčešće beleži u severoistočnom delu Egejskog mora. Poslednjih godina nema zabeleženih nalaza iz Jonskog mora i oko Krita.

Najveću pretnju za opstanak sklata predstavlja slučajni ulov i ilegalni ribolov, a nalazi se na Crvenoj listi ugroženih vrsta u Grčkoj, uz opis “kritično ugrožena”.

Postoje tri vrste koje su zabeležene u Grčkoj:

- Squatina aculeata

- Squatina oculata

- Squatina squatina

Sve su prisutne u tamošnjim vodama i suočene sa ozbiljnim pretnjama.

Foto: Grant Kennedy / Alamy / Profimedia

Posebna uloga ribara

Kako bi saznali gde se ova stvorenja kreću, koliko kilometara prelaze, koje oblasti biraju za život i kako reaguju na promene u okolini, istraživači su postavili satelitski odašiljač na jednu od jedinki.

Uređaj će im omogućiti da prate kretanje ajkule i prikupe podatke koje ranije nisu imali.

Posebno ulogu u ovom poduhvatu imaju ribari sa ostrva Limnos, koji su naučnicima pomogli svojim iskustvom i znanjem o lokalnom moru.

(Telegraf.rs)