Ovi insekti lete kao borbeni piloti: Njihova taktika mogla bi da bude inspiracija za ubojitije dronove

Taktike koje koriste piloti borbenih aviona, tokom vazdušnih okršaja, možda nisu jedinstvene za ljudsku tehnologiju.

Novo naučno istraživanje ukazuje da iste principe, već milionima godina, primenjuju vilini konjici, čiji dvoboji u vazduhu iznenađujuće podsećaju na manevre modernih ratnih letelica.

Preporučujemo

Agresivno brane teritoriju

Studija objavljena u časopisu Journal of the Royal Society Interface otkriva da se iza naizgled haotičnog letenja vilinih konjica kriju veoma jednostavna pravila.

Umesto da pokušavaju da presretnu protivnika, kao što to čine kada love plen, mužjaci nastoje da zauzmu što povoljniji položaj u odnosu na rivala. Upravo ta težnja ka pozicionoj prednosti predstavlja osnovu i mnogih vazdušnih borbi koje vode piloti borbenih aviona.

Autori ističu da se sukobi između mužjaka bitno razlikuju od lova. Kod lova postoje jasno podeljene uloge - jedan insekt progoni plen, dok drugi pokušava da pobegne.

Međutim, kada se sretnu dva mužjaka iste vrste, situacija je mnogo složenija. Obojica istovremeno napadaju, izbegavaju protivnika i pokušavaju da zauzmu bolju poziciju, pri čemu se uloge progonitelja i onoga koji beži neprestano smenjuju.

Kako bi detaljno proučili ovo ponašanje, istraživači su odabrali vrstu Trithemis aurora. Mužjaci ovih vilinih konjica poznati su po izrazito agresivnoj odbrani teritorije. Oko bara i manjih jezera svaki mužjak bira svoju osmatračnicu i uporno je brani od svih rivala, zbog čega su vazdušni okršaji veoma česti.

Njihova karakteristična crvena boja bila je dodatna prednost za naučnike, jer je omogućila preciznije praćenje leta nego kod većine drugih vrsta.

Foto: Tanjug/AP

Strategije za različite zadatke

Ranija istraživanja uglavnom su se zasnivala na posmatranju ili snimanju jednom kamerom, pa nije bilo moguće detaljno analizirati trodimenzionalno kretanje insekata. Ovoga puta naučnici su koristili prenosivi stereo videografski sistem sa dve savršeno sinhronizovane kamere koje su istovremeno snimale viline konjice u boji i crno-beloj tehnici.

Na osnovu snimaka rekonstruisane su čak 102 trodimenzionalne putanje vazdušnih dvoboja između mužjaka, kao i devet letova tokom kojih su insekti lovili plen. To je istraživačima omogućilo da razviju model koji objašnjava pravila njihovog ponašanja u letu.

Rezultati su pokazali da vilini konjici koriste potpuno različite strategije u zavisnosti od zadatka.

Kada love, najčešće prilaze plenu odozdo, tako da se on jasno ocrtava na svetloj pozadini neba. Cilj je što brže presretanje.

Tokom sukoba sa drugim mužjakom situacija se potpuno menja. Putanje postaju mnogo složenije, pune petlji, spirala i naglih promena pravca. Protivnici ne pokušavaju da što pre sustignu jedan drugog, već neprestano traže povoljniji položaj iz kojeg mogu da prate svaki pokret rivala.

Upravo je ovaj deo istraživanja posebno privukao pažnju naučnika.

Analiza je pokazala da vazdušni dvoboji vilinih konjica veoma podsećaju na taktike koje koriste piloti borbenih aviona. U oba slučaja cilj je da se zauzme položaj iza protivnika odakle se stiče najveća taktička prednost.

Foto: Shutterstock

Jedre bez mahanja krilima

I drugi manevri pokazuju zapanjujuće sličnosti. Piloti tokom vazdušne borbe izvode oštre vertikalne zaokrete, obrušavanja i spiralne putanje pri velikim G-opterećenjima, a slične obrasce koriste i vilini konjici dok pokušavaju da nadmudre protivnika.

Prema mišljenju autora, razlog za ovu sličnost mogao bi da bude način na koji obe strane prate cilj. Borbeni avioni koriste radarske sisteme usmerene ka prostoru ispred letelice, dok vilini konjici imaju izuzetno razvijen vid prilagođen otkrivanju objekata koji se nalaze ispred njih.

Istraživanje je otkrilo još nekoliko zanimljivih detalja o njihovim letačkim sposobnostima.

Vilini konjici mogu da izvedu zaokrete pri opterećenju od čak 6G, ali maksimalnu brzinu koriste retko. Umesto toga, radije biraju nešto sporiji let koji im omogućava veću pokretljivost.

Tokom trećine vremena, pa i u najžešćim vazdušnim dvobojima, oni jedre bez mahanja krilima. Naučnici pretpostavljaju da tako štede energiju ili lakše vizuelno prate protivnika. Snažno zamahivanje krilima koriste uglavnom kada je potrebno izvesti veoma oštar zaokret.

Ipak, postoji jedna važna razlika u odnosu na pilote borbenih aviona. Piloti nastoje da imaju visinsku prednost, jer veću visinu mogu da pretvore u dodatnu brzinu tokom obrušavanja. Vilini konjici ne koriste takvu taktiku. Naprotiv, često biraju položaj nešto ispod protivnika, verovatno zato što im takav ugao omogućava bolje vizuelno praćenje rivala.

Foto-ilustracija: Shutterstock/Amanda Weight

Inspiracija za bespilotne letelice?

Autori istraživanja nisu se bavili mogućom primenom svojih rezultata u razvoju vazduhoplovne tehnologije, već isključivo načinom na koji vilini konjici vode svoje vazdušne dvoboje.

Ipak, po mišljenju portala Ars Technica, ovakva saznanja mogla bi da budu dragocena i za razvoj autonomnih bespilotnih letelica.

Ako priroda pokazuje da se složeni vazdušni manevri mogu izvoditi pomoću relativno jednostavnih pravila i izuzetno efikasne vizuelne orijentacije, nije teško zamisliti da bi slični principi jednog dana mogli da pronađu primenu i u razvoju dronova, sposobnih da donose brze odluke bez oslanjanja na složene računarske proračune.

(Telegraf.rs)