Izgledaju kao bića sa druge planete, a plivaju Jadranom: Mnogi ih se plaše, evo koliko su zaista opasna

Sa dolaskom leta i većeg broja kupača na jadranskim plažama ponovo se pokreće pitanje koje svake godine zanima mnoge - koliko su meduze zaista opasne i šta uraditi ako dođe do neželjenog susreta.

Iako izgledaju kao bića sa druge planete, ili iz filmova naučne fantastike, a kod mnogih izazivaju strah, većina vrsta koje žive u Jadranu ne predstavlja ozbiljnu opasnost za čoveka.

Preporučujemo

Stalni stanovnici Jadrana

Meduze su stalni stanovnici Jadranskog mora, a njihova brojnost tokom godine zavisi od niza prirodnih faktora - temperature vode, morskih struja, količine hrane i uslova koji pogoduju njihovom razmnožavanju.

Ponekad se uz obalu može pojaviti veliki broj, dok ih na drugim mestima gotovo uopšte nema, prenosi Dnevnik.hr.

Kako navode stručnjaci, među najpoznatijim vrstama koje se pojavljuju u Jadranu su Aurelia aurita, Rhizostoma pulmo i Pelagia noctiluca.

Najveću pažnju privlači Pelagia noctiluca, karakteristična po ružičasto-ljubičastoj boji i dugim pipcima sa žarnim ćelijama. Oni služe za odbranu i hvatanje plena, ali kod ljudi mogu izazvati neprijatne kožne reakcije.

Pelagia noctiluca; Foto: Shutterstock

Uglavnom nisu opasne

Nakon dodira sa njenim pipcima najčešće se javljaju iznenadan bol, osećaj pečenja, crvenilo kože, osip i svrab. Kod većine ljudi simptomi se povuku nakon nekoliko sati ili dana, ali kod osetljivijih osoba reakcija može biti izraženija i zahtevati lekarsku pomoć.

Za razliku od ove vrste, mnoge druge meduze u Jadranu uglavnom nisu opasne. Aurelia aurita, koja se prepoznaje po providnom telu i četiri karakteristična prstena, najčešće izaziva blage reakcije, iako kod osetljivijih osoba može doći do iritacije kože.

Slično važi i za Rhizostoma pulmo, jednu od najvećih jadranskih meduza. Zbog svoje veličine može izgledati zastrašujuće, ali njeni ubodi uglavnom izazivaju blaže reakcije nego kod vrste Pelagia noctiluca.

Meduze se u Jadranu mogu sresti tokom cele godine, ali je najveća verovatnoća susreta tokom toplijih meseci, naročito od proleća do jeseni. Tada veća količina planktona u moru pruža obilniji izvor hrane, a uslovi pogoduju njihovom razmnožavanju.

Reakcija zavisi od više faktora

Kako navode stručnjaci, reakcija kože nakon eventualnog kontakta zavisi od vrste meduze, količine otrova koja je dospela u kožu i osetljivosti osobe.

U slučaju kontakta najvažnije je ne trljati opečeno mesto, jer se time mogu dodatno aktivirati preostale žarne ćelije.

Prema preporukama, kožu treba isprati morskom vodom, a nikako slatkom, jer ona može podstaći dalje oslobađanje žarnih ćelija. Delove pipaka koji su ostali na koži treba pažljivo ukloniti, ali ne golim rukama.

Obavezno se treba javiti lekaru u slučaju pojave jačih simptoma.

(Telegraf.rs)