Sređivala orman pokojnog oca i ugledala nešto umotano u peškir: Nije ni slutila da u rukama drži deo istorije!

Gubitak roditelja jedan je od najtežih trenutaka kroz koje čovek može da prođe. Odlazak osobe koja je bila oslonac čitavog života donosi osećaj praznine, šoka i potrebu da se sačuvaju uspomene na vreme koje je zauvek prošlo.

Za Džordžiju, koja nije želela da otkrije svoje prezime, smrt oca bila je potpuno neočekivana. Kako je rekla za inostrane medije - tragedija ju je zatekla nespremnu.

Preporučujemo

Nije "običan" turistički suvenir

Svog oca je opisala kao “jakog i ćutljivog čoveka, poput Džona Vejna“, prenosi Mirror.

Nekoliko meseci pre smrti pokušavao je da smanji broj stvari koje poseduje i reši se svega što mu više nije bilo potrebno.

Nije stigao da završi posao, a Džordžija je nakon njegove smrti odlučila da sredi i stari orman. Tada je pronašla neobičan predmet, umotan u peškir i - ostala bez teksta.

Pred očima joj se ukazao tradicionalni bodež iz Jemena (džambija), koji nije bio “običan” turistički suvenir.

Pošto je istražila poreklo predmeta na internetu, Džordžija je saznala da je reč o bodežu sa “srebrnom drškom i koricama”, koji najverovatnije potiče iz 19. veka.

“Moj otac je kupio bodež u Saudijskoj Arabiji, početkom 1990-ih. Govorio je da je veoma star“, napisala je.

Korisnici su brzo reagovali i objasnili da je džambija tradicionalni bodež karakterističan za Jemen i širi prostor Bliskog istoka.

“To je vrsta bodeža sa kratkim zakrivljenim sečivom i centralnim ojačanjem, koji potiče iz oblasti Hadramaut u Jemenu. Vremenom se proširio na druge delove Bliskog istoka i arapskog sveta, kao i na pojedine oblasti južne Azije“, objasnio je jedan korisnik.

Želeo je "jedinstvene predmete"

Džambiju tradicionalno nose muškarci kao deo odeće i kulturnog identiteta, a drška često može da ukaže na društveni status vlasnika. Naime, najvredniji primerci imaju drške od slonovače, dok se koriste i drugi materijali.

Džordžija je ispričala da je njen otac početkom 1990-ih proveo gotovo godinu dana u Saudijskoj Arabiji, gde je radio na upravljanju postrojenjem za naftu i gas.

Kako je navela, u to vreme tamo nije postojala razvijena turistička industrija, a otac je najveći deo vremena provodio u kompleksu u kojem je radio.

Ipak, kolegama je pričao da želi da pronađe neke “jedinstvene predmete” koje bi mogao da ponese kući. Tako je došao u posed džambije.

Po njegovoj priči, bodež mu je dao čovek koji je rekao da je “veoma star” i da se u njegovoj porodici “prenosio generacijama”. Međutim, bio je spreman da ga proda zbog finansijskih problema.

Džordžija se prisetila da joj je otac ranije pokazivao bodež, ali njena majka nije bila oduševljena idejom da u kući postoji “opasan predmet”. Zbog toga je završio u ormanu, gde je ostao više od 30 godina.

Džordžija ne zna koliko bodež vredi, ali kaže da nema nameru da ga proda, jer predstavlja uspomenu na oca.

“Planiram da ga zadržim i prenesem budućim generacijama, kako bi legenda o mom ocu nastavila da živi“, istakla je.

(Telegraf.rs)