Popravljali nasip, pa otkrili blago iz snova: Pogledajte šta su radnici pronašli - bilo je zakopano 11 vekova!

Generacijama su stanovnici Kjurdejla, mirnog sela na severozapadu Engleske, prenosili neobičnu priču. Tvrdili su da svako ko stane na obalu reke Ribl i pogleda uzvodno zapravo gleda ka mestu na kojem počiva najveće zakopano blago u zemlji.

Malo ko je verovao da u toj legendi ima istine. Sve do jedne majske večeri 1840. godine, prenosi Popular Mechanics.

Preporučujemo

Ašov je iznenada "zazvonio"

Grupa radnika tada je popravljala nasip koji je godinama nagrizala reka. Posao je bio težak, zemlja natopljena vodom, a peskovito tlo nije nagoveštavalo iznenađenje.

Međutim, u jednom trenutku, ašov je “zazvonio” udarivši u nešto tvrdo. U početku su pomislili da je reč o kamenu ili staroj gredi. Iz zemlje je, međutim, počeo da se pomalja drveni kovčeg, obložen olovom.

Kada su uspeli da je otvore, pred njima se ukazao prizor kakav niko nije mogao da zamisli. Iz raspadnutog sanduka prosulo se na hiljade srebrnih novčića.

Pored njih, nalazili su se masivni srebrni ingoti teški oko 31 kilogram, kao i gomila isečenog srebra koja je nekada činila skupoceni nakit i ukrasne predmete.

Ukupno je pronađeno oko 7.000 novčića, što je otkriće odmah svrstalo među najveće arheološke senzacije u istoriji Britanije!

Foto: Archive PL / Alamy / Profimedia

Zakopani između 905. i 910. godine

Ironično, mnogi su i pre toga pokušavali da pronađu legendarno blago. Lokalci su obilazili livade nadajuću se uspehu. Jedan zemljoradnik, prema predanju, čak je dva puta preorao svoja polja u nadi da će pronaći riznicu.

Svi su, međutim, ostali praznih ruku. Blago je otkriveno sasvim slučajno - zahvaljujući običnim radnicima koji nisu tragali za istorijom, već su samo obavljali svoj posao.

Kasnija istraživanja pokazala su da je riznica zakopana između 905. i 910. godine, u vreme kada su vikinzi bili jedna od najmoćnijih sila u severnoj Evropi. Iskoristivši političku slabost anglosaksonskih kraljevstava, zauzeli su veliki deo Engleske - poznat kao Danelo i uspostavili sopstvenu vlast. Većina pronađenih predmeta upravo potiče iz tog burnog perioda.

Numizmatičari su godinama proučavali novčiće. Većina je iskovana u Engleskoj, ali pravo iznenađenje predstavljalo je poreklo ostatka zbirke.

Među hiljadama srebrnjaka pronađeni su franački novčići, arapski dirhemi, primerci iz Skandinavije, istočne Evrope, pa čak i jedan vizantijski novčić. Takva raznovrsnost jasno pokazuje koliko su vikinške trgovačke i ratne mreže bile razvijene.

Njihovi brodovi nisu donosili samo plen iz pohoda, već su povezivali sever Evrope sa Mediteranom i islamskim svetom.

Glavno pitanje bez odgovora

Srebrni ingoti, za koje je utvrđeno da potiču iz Irske, otvaraju još jedno važno istorijsko pitanje. Stručnjaci smatraju da je riznica možda pripadala vikinzima koji su neposredno pre toga bili proterani iz Irske i pokušavali da se reorganizuju u Engleskoj.

Druga teorija kaže da je blago predstavljalo svojevrsni ratni fond namenjen finansiranju novih vojnih pohoda.

Posebnu pažnju privukli su komadi isečenog srebra koje nije imalo umetničku, već isključivo novčanu vrednost. U vreme kada kovani novac nije bio jedino sredstvo plaćanja, vrednost se često određivala težinom plemenitog metala.

Zato su dragoceni nakit i ukrasi neretko sečeni na manje komade kako bi mogli da posluže u trgovini.

Zašto je ogromno bogatstvo ostalo zakopano više od devet vekova i dalje ostaje bez konačnog odgovora. Moguće je da su njegovi vlasnici poginuli u bici, bili zarobljeni ili primorani na bekstvo bez mogućnosti da se vrate po blago.

Foto: Central Historic Books / Alamy / Profimedia

Kolekcija prešla u muzej

Drugi istraživači smatraju da su pojedine vikinške vođe namerno skrivale riznice, kako bi ih kasnije podelile svojim ratnicima, dok pojedina nordijska verovanja govore da je zakopano bogatstvo čekalo vlasnika i u Valhali, domu palih ratnika.

Srećni radnici su zadržali po jedan novčić kao uspomenu, ali je najveći deo riznice, prema tadašnjem britanskom zakonu o pronađenom blagu, pripao kraljici Viktoriji.

Nakon njene smrti, kolekcija je prešla u Britanski muzej, gde se i danas čuva najveći deo ovog jedinstvenog nalaza, dok se neki predmeti nalaze u muzeju u Oksfordu.

Više od 180 godina nakon slučajnog otkrića, takozvana Kjurdejlska riznica i dalje fascinira arheologe, istoričare i ljubitelje vikinške prošlosti.

Ona nije samo zbirka srebra i novca, već izuzetno svedočanstvo o svetu u kojem su se rat, trgovina, politika i kultura preplitali na prostoru čitave Evrope.

(Telegraf.rs)