Neobično zujanje koje ljudi širom sveta čuju već 50 godina konačno objašnjeno: Ovo je nova teorija!

Decenijama ljudi širom sveta prijavljuju “neobično zujanje” koje ne umeju da objasne. Najčešće ga opisuju kao “tiho brujanje, udaljeno zujanje ili vibraciju” koja prodire kroz zidove i najčešće se primećuje tokom noći, kada je okolina mirnija.

Fenomen je postao poznat jednostavno kao “hum“, a prvi put je privukao pažnju javnosti početkom 1970-ih u Velikoj Britaniji. Ipak, naučnici više od 50 godina nisu uspeli da objasne njegovo poreklo.

Preporučujemo

Sve je počelo u Bristolu

Početkom 1970-ih, stanovnike Bristola počeo je da uznemirava “neobičan, nizak i konstantan zvuk”. Najčešće se javljao tokom noći, kada je tišina bila izraženija, a mnogim stanovnicima postao je toliko iritantan da su počeli da šalju pisma lokalnom listu Bristol Evening Post, žaleći se na neobjašnjivo “audio zagađenje”.

Ubrzo su se pojavile brojne teorije koje su pokušavale da objasne poreklo zvuka. Prema navodima BBC-ja, među mogućim uzrocima pominjani su industrijska buka, električni dalekovodi, tinitus, pa čak i - u šaljivim komentarima - leteći tanjiri i tajni državni projekti.

Međutim, nijedno od tih objašnjenja nije pružilo zadovoljavajući odgovor.

Možda bi ovaj fenomen ostao samo neobična fusnota u istoriji lokalnih misterija da se nekoliko godina kasnije nije dogodilo nešto neočekivano - isti ili veoma sličan zvuk počeli su da prijavljuju ljudi na drugim mestima.

Foto: Shutterstock

Od Britanije do Amerike

U početku su prijave ostale uglavnom vezane za područja uz obalu Velike Britanije, uključujući mesta poput Plimuta i Svonsija. Kasnije se fenomen “pojavio” i u Londonu.

Kako su decenije prolazile, slična iskustva počeli su da prijavljuju i stanovnici drugih delova sveta. U Sjedinjenim Državama poznati slučajevi zabeleženi su najpre u Taosu, u Novom Meksiku, a zatim i u Kokomu, u Indijani.

Danas, World Hum Database Project, koji od 2012. godine prikuplja prijave o fenomenu širom sveta, sadrži stotine zabeleženih slučajeva. Iako su prijave registrovane na različitim kontinentima, najveća koncentracija slučajeva nalazi se u Evropi i SAD.

Decenije potrage za odgovorom

Tokom poslednjih pola veka naučnici su predlagali različita objašnjenja.

Prema pisanju The Guardian, stručnjaci su 1973. godine na konferenciji Instituta za biologiju izneli teoriju da bi uzrok mogao biti “mlazni tok” u atmosferi - odnosno pojava pri kojoj se brze vazdušne struje sudaraju i stvaraju specifične zvučne efekte.

Godine 2015, grupa francuskih naučnika predložila je drugačije objašnjenje. Oni su pretpostavili da bi uzrok mogli biti neprekidni talasi okeana, koji proizvode veoma niske frekvencije zvuka, a koje se u određenim uslovima mogu širiti velikim udaljenostima.

Ipak, nijedna teorija do danas nije definitivno potvrđena.

Novi pristup fenomenu

U novijem istraživanju, objavljenom u naučnom časopisu PLOS One, tim naučnika iz Nemačke i Norveške pokušao je da problem sagleda iz drugačijeg ugla.

Umesto da traže spoljašnji izvor zvuka, istraživači su proučavali ljude koji prijavljuju fenomen. Naučno ime za ovakve pojave je niskofrekventna zvučna percepcija (low frequency sound percepts).

“Znamo da postoje ljudi koji čuju niskofrekventne zvukove koji se zaista mogu izmeriti, čak i kada ih drugi ne čuju“, izjavio je autor studije Markus Dreksl sa Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju.

“Ali, nije jednostavno pronaći izvor tih zvučnih talasa, jer je teško precizno odrediti poreklo niskofrekventnih zvukova“, dodao je.

Foto: Shutterstock/vchal

Testiranje sluha kod ljudi

Dreksl i njegov tim ispitali su 28 osoba iz Nemačke koje su tvrdile da čuju neobično zujanje, prenosi Popular Mechanics.

Najpre su testirali koliko dobro učesnici mogu da registruju spoljašnje zvukove veoma niskih frekvencija, a rezultati su pokazali da su samo dve osobe imale naročito razvijen sluh u tom području.

Iako Dreksl priznaje da neki ljudi mogu imati izuzetno osetljiv sluh u uskim frekvencijskim opsezima, malo je verovatno da svi ljudi koji godinama čuju “hum” imaju prirodno nadprosečnu sposobnost registrovanja niskih frekvencija.

Zatim su istraživači ispitali još jednu mogućnost – da li ljudi možda čuju otoakustične emisije (OAE), odnosno, zvukove koje proizvodi samo njihovo unutrašnje uvo.

“Većina nas ne čuje ove zvukove. Međutim, neki ljudi zaista mogu čuti zvukove koje uho proizvodi. Ti zvukovi mogu objektivno da se izmere“, istakao je Dreksl.

Ni ova teorija, međutim, nije dala odgovor.

Jedno od najverovatnijih objašnjenja

Pošto su isključili nekoliko mogućnosti, istraživačima je ostalo jedno od najverovatnijih objašnjenja – da je veliki broj slučajeva povezan sa oblikom niskofrekventnog tinitusa.

Tinitus je pojava kada osoba čuje zvuk koji nema spoljašnji izvor. Najčešće se opisuje kao “zujanje, pištanje ili šum u ušima”, ali kod nekih ljudi može imati oblik “dubokog brujanja ili vibracije”.

Dreksl ipak naglašava da ne može u potpunosti isključiti mogućnost da neki stvarni spoljašnji niskofrekventni zvuk zaista postoji.

“Ono što znamo o sistemu sluha uglavnom se zasniva na tome kako registrujemo i obrađujemo zvukove viših frekvencija. Mnogo manje znamo o tome kako slušni sistem obrađuje niskofrekventne zvukove ili infrazvuk“, rekao je.

Po njegovim rečima, moguće je da različiti slučajevi imaju različite uzroke. Ipak, rezultati istraživanja ukazuju da bi unutrašnji mehanizmi sluha, posebno oblici tinitusa, mogli igrati veliku ulogu u tome zašto toliko ljudi širom sveta čuje misteriozno zujanje.

(Telegraf.rs)