Zbog ljubavi prema Mariji napustio grad i preselio se u džunglu: Njihov način života zadivio je ceo svet

Amerikanac Džastin Alvo (23), koji je napustio rodni grad kako bi živeo u ekvadorskoj prašumi sa suprugom Marijom, pripadnicom naroda Šuar, ili Jívaro, kaže da je najveća zabluda koju ljudi imaju o ovoj autohtonoj zajednici uverenje da je ona - primitivna.

Nakon nekoliko godina života među Šuarima, tvrdi da je istina upravo drugačija – reč je o društvu koje poseduje izuzetno bogato i složeno znanje o prirodi, prenošeno s generacije na generaciju.

Preporučujemo

"Najveća zabluda koju stalno viđam..."

Džastin je ispričao kako je upoznao suprugu dok je putovao Amazonijom sa namerom da snima priloge o svakodnevnom životu pripadnika naroda Šuar.

Ono što je trebalo da bude dokumentarni projekat ubrzo se pretvorilo u životnu priču - zaljubio se, osnovao porodicu i odlučio da ostane u džungli.

Danas, živeći sa Marijinom porodicom, Džastin kaže da svakodnevno nailazi na predrasude ljudi koji preko društvenih mreža komentarišu način života Šuara.

“Najveća zabluda koju stalno viđam, jeste da ljudi misle kako je ova kultura primitivna i neobrazovana“, rekao je.

On priznaje da formalni obrazovni sistem u tom delu Amazona nije razvijen i da je, po njegovom mišljenju, slabiji nego u SAD, iako ni tamošnji sistem nije bez problema. Međutim, naglašava da se pravo bogatstvo znanja ovde ne stiče u učionicama.

“Ono što imaju jeste znanje koje se prenosi sa kolena na koleno. Poznaju svaku biljku, svaku životinju. Znaju šta je bezbedno za jelo, a šta nije“, objašnjava on.

"Oni su vrhunski majstori"

Po njegovim rečima, to nasleđeno znanje daleko prevazilazi puko preživljavanje u divljini.

“Oni su vrhunski majstori. U Amazoniji niko ne gladuje, jer ako im je potreban alat - sami ga naprave. Ako im je potrebna odeća - sami je izrade. Oni nisu nedovoljno obrazovani, oni su vrhunski čuvari znanja o džungli“, dodao je.

Džastin smatra da se upravo u tome krije razlika između modernog društva i zajednice u kojoj danas živi. Dok se većina ljudi oslanja na tehnologiju, tržište i industriju, Šuari su razvili gotovo potpunu samoodrživost zasnovanu na dubokom razumevanju prirode.

Od trenutka kada se preselio u Amazoniju, mladi Amerikanac kaže da je doživeo više situacija koje su ga potpuno zapanjile.

Jedna od njih bio je prvi odlazak u lov sa suprugom, njenim ujakom i mlađom braćom, koristeći tradicionalno oružje.

“Išli smo u lov sa duvaljkama. Mogli su sa udaljenosti od oko šest metara neverovatnom preciznošću da pogode malu metu. Njihova veština u rukovanju duvaljkama i praćkama ostavila je snažan utisak na mene“, otkrio je.

Za njega je to bio dokaz koliko su generacije provedene u džungli oblikovale sposobnosti koje se ne mogu naučiti iz knjiga niti na internetu.

"Kao da sam sleteo u drugi svet"

Ništa manje nije bio impresioniran načinom na koji Šuari grade svoje tradicionalne domove.

“Koriste bambus i lišće za pokrivanje krova i uspevaju da podignu čitavu kuću za svega tri ili četiri dana. Bilo mi je neverovatno da ljudi žive u kućama koje praktično imaju samo drveni okvir i krov od palminog lišća, bez zidova“, kazao je Džastin.

Za nekoga ko, uprkos amazonskom poreklu, nije odrastao duboko u prašumi već u urbanijem okruženju, ovakav način života predstavljao je potpuno novo iskustvo.

“Iako sam napola Amazonac, osećao sam se kao da sam sleteo na drugu planetu“, istakao je.

Dodaje da ga je po dolasku u zajednicu obuzeo potpuno stran osećaj.

“Kao da sam sleteo u neki drugi svet. Ulazite u nečiji dom, ali i u čitav njihov svet znanja. Iako sam napola Amazonac, nisam odrastao kao oni. Ja sam odrastao u gradovima, a oni duboko u netaknutoj džungli“, otkrio je.

To je značilo da je u prvim mesecima u potpunosti zavisio od Marijine porodice, prenosi Unilad.

“Nisam znao koje biljke ne smem da dodirujem, koje insekte treba da izbegavam, niti koje su zmije otrovne. Bio sam u njihovom svetu i oni su bili ti koji su mene učili, a ne obrnuto“, rekao je Džastin.

Drugačiji pogled na život i civilizaciju

Priznaje da je pre dolaska imao sasvim drugačiju predstavu o ovoj zajednici.

“Mislio sam da ću im pokazivati zanimljive stvari iz modernog sveta. U stvarnosti se dogodilo upravo suprotno. Oni su meni pokazali stvari o Amazoniji koje nikada nisam mogao ni da zamislim“, dodao je.

Kako kaže, upravo je to iskustvo promenilo njegov pogled na život, znanje i civilizaciju.

U junu 2026. godine Džastin i Marija dobili su prvo dete - sina Olivera. Njegovo rođenje ubrzo je postalo tema razgovora među pripadnicima zajednice Šuar, ali ne samo zbog toga što je dete mešovitog porekla.

Džastin objašnjava da prosečan odrasli muškarac iz naroda Šuar ima oko 165 centimetara visine, dok žene u proseku dostižu oko 155 centimetara. Zbog male genetske varijabilnosti u populaciji, osobe visoke oko 183 centimetra praktično ne postoje.

Njihov sin Oliver od samog početka razvijao se znatno brže nego što je uobičajeno među Šuarima.

“Već tokom prvog meseca nosio je odeću namenjenu šestogodišnjoj deci“, kaže ponosni otac.

Poredeći ga sa detetom Marijine sestre, rođenim gotovo u isto vreme, razlika je bila očigledna.

“Sestra moje supruge rodila je dete otprilike kada i mi. Njena beba sada ima dva meseca, a naš sin jedan, ali Oliver je već dvostruko krupniji. Po zapadnim standardima nije neobično velika beba, ali među Šuarima tako nešto gotovo da nije zabeleženo“, ističao je.

Džastin zajedno sa suprugom Marijom i sinom Oliverom nastavlja da dokumentuje svakodnevni život ove autohtone zajednice na društvenim mrežama i svom YouTube kanalu, nastojeći da milionskoj publici prikaže stvarnu sliku života u srcu ekvadorske Amazonije i razbije stereotipe koji ovu drevnu kulturu prate decenijama.

(Telegraf.rs)