Planina odeće vidljiva iz satelita: Teško je poverovati šta se sve nalazi usred čuvene pustinje

Usred čuvene pustinje Atakama u Čileu uzdiže se nesvakidašnja “planina” - ne od peska ili stena, već od odbačene odeće!

Hiljade tona jakni, pantalona, obuće i dečje garderobe danas prekrivaju pustinjski pejzaž i predstavljaju jedan od najupečatljivijih simbola globalnog problema brze mode.

Preporučujemo

Odbačene modne kolekcije

Nedaleko od severnog čileanskog grada Alto Ospisio, ogromne količine neželjene garderobe iz celog sveta godinama se gomilaju u pustinji.

Većina odeće je stigla kroz međunarodnu trgovinu polovnom robom. Dok je deo pronašao nove vlasnike širom Latinske Amerike, veliki broj komada nikada nije prodat i na kraju je jednostavno završio usred pustinje.

Prema dostupnim podacima, na deponijama oko Alto Ospisija nalazi se 60.000 tona odbačene odeće, mada se procene razlikuju, prenosi Times of India.

Među odbačenim stvarima mogu se pronaći modne kolekcije koje nikada nisu stigle do kupaca, pa čak i potpuno nova garderoba sa originalnim etiketama.

Ogroman priliv polovne odeće

Poslednjih godina, Čile spada među najveće svetske ulazne tačke za polovnu odeću, a najveća je u Južnoj Americi. Svake godine kroz severnu luku Ikike stigne više desetina hiljada tona garderobe, uglavnom iz Evrope, SAD, Kanade i pojedinih delova Azije.

Veliku ulogu u tome ima gradska zona slobodne trgovine, koja znatno olakšava uvoz. Trgovci potom razvrstavaju odeću prema kvalitetu, sortiraju je i prodaju kupcima širom Latinske Amerike, gde je potražnja i dalje velika.

Ovakav sistem obezbeđuje posao za hiljade ljudi, posebno u sektorima sortiranja i preprodaje, a veliki deo odeće zaista dobije novi život.

Problem nastaje kada garderoba ne može da pronađe kupca.

Komadi lošeg kvaliteta, oštećena roba, zastarele modne kolekcije ili veliki viškovi predstavljaju ozbiljan finansijski problem za trgovce. Njihov izvoz u druge zemlje košta, kao i odlaganje na ovlašćenim deponijama.

Zbog toga pojedini trgovci godinama biraju "jeftinije" rešenje - ostavljaju neželjenu odeću u okolnoj pustinji ili je spaljuju.

Pustinja Atakama u Čileu... Foto: Shutterstock/Hannes Roeckel

Upozorenje ekoloških organizacija 

Tokom godina odbačena garderoba nagomilala se u ono što je danas širom sveta poznato kao „planina odeće Atakama“.

Razmere problema jasno pokazuju i satelitski snimci, na kojima se ogromne površine prekrivene odećom lako razlikuju od okolnog pustinjskog pejzaža.

Ekološke organizacije upozoravaju da se gomile iz godine u godinu povećavaju, jer stalno pristižu nove pošiljke, dok se samo mali deo postojećeg otpada uklanja.

Za razliku od prirodnih materijala, poput pamuka ili vune, veliki deo savremene garderobe izrađen je od poliestera i drugih sintetičkih vlakana dobijenih preradom nafte. Kada završe u prirodi, takvi materijali mogu da opstanu decenijama.

Vetrovima karakterističnim za pustinju sitna vlakna se raznose na velike udaljenosti, smatraju stručnjaci, dok dugotrajno izlaganje jakom suncu postepeno razlaže tkanine na sve manje čestice koje ostaju u životnoj sredini.

Uz to, prilikom sagorevanja sintetičkih materijala oslobađaju se opasna hemijska jedinjenja i gust dim koji može da utiče na zdravlje ljudi.

Stanovnici koji žive u blizini mesta na kojima se odeća spaljuje tvrde da su ponekad primorani da ostanu u kućama dok se vazduh ne pročisti.

Alarmantan prizor u Alto Baranku... Foto: Handout / AFP / Profimedia

Uklanjanje otpada veliki izazov

S druge strane, uklanjanje odbačene garderobe predstavlja izazov zbog visokih troškova. Pošto otpad potiče iz komercijalnog uvoza, a ne iz domaćinstava, često nije jasno ko snosi odgovornost za njegovo zbrinjavanje.

Tako veliki finansijski teret neretko pada na lokalne samouprave koje za to nemaju dovoljno sredstava.

Zbog toga organizacije građana već godinama upozoravaju da sever Čilea ne sme postati konačno odredište neželjene odeće iz celog sveta.

Uprkos razmerama problema, pojedine organizacije i kompanije pokušavaju da pronađu način da ogromne količine tekstila iskoriste umesto da ostanu u pustinji.

Razvijaju se sistemi koji mehanički razdvajaju tkanine na vlakna, od kojih se potom proizvode termoizolacija, filc i drugi industrijski materijali.

Takvi proizvodi mogu da se iskoriste u proizvodnji nameštaja, dušeka, građevinskih materijala, kao i pojedinih delova za automobile.

Drugi projekti eksperimentišu sa izradom građevinskih panela i zvučne izolacije od odbačenog tekstila.

Međutim, reciklaža je i dalje veoma složen proces, jer većina savremene odeće sadrži više različitih vrsta vlakana i hemijskih premaza, što znatno otežava njihovu preradu.

Čak i ako kapaciteti za reciklažu budu značajno povećani, stručnjaci upozoravaju da će uklanjanje desetina hiljada tona tekstilnog otpada koji se godinama nagomilavao u pustinji predstavljati ogroman posao koji će trajati godinama.

(Telegraf.rs)