Probušili rupu duboku 180 metara kroz led Antarktika, a onda se pojavilo neobično stvorenje: Naučnici zanemeli

U vremenu kada je sve teže pronaći potpuno neistražene delove planete, dubine okeana i dalje predstavljaju jednu od najvećih misterija Zemlje.

Naučnici procenjuju da je vizuelno istraženo manje od 0,001 odsto dubokog mora, dok brojna područja ostaju skrivena - zahvaljujući dubinama ili ogromnim ledenim pokrivačima.

Preporučujemo

Kilometrima daleko od okeana

Upravo zbog toga je ekspedicija agencije NASA iz 2009. godine privukla veliku pažnju. Naučnici su tada izbušili otvor dubok 183 metra kroz Rosovu ledenu ploču na Antarktiku, očekujući da će pronaći tragove mikrobiološkog života.

Međutim, ono što ih je sačekalo na dnu bušotine bilo je potpuno neočekivano, prenosi IFL Science.

Prvi put je kamera, koju je projektovala Laboratorija za mlazni pogon (JPL), spuštena duboko ispod ledenog pokrivača da bi istražila njegovu donju stranu. Naučnici nisu očekivali da će tamo pronaći složenije oblike života, jer se radilo o mestu do kojeg nikada ne dopire sunčeva svetlost i koje se nalazi kilometrima daleko od otvorenog okeana.

“Svi smo bili potpuno fascinirani onim što smo videli na ekranu monitora“, rekao je Robert Bindšadler iz agencije NASA.

Umesto praznine i mraka, pred kamerom se pojavilo malo, ali složeno morsko stvorenje - minijaturni rak (lysianassid amphipod), inače rođak škampa.

"Bio je izuzetno radoznao"

Morski biolozi su bili zapanjeni, jer se ovo stvorenje nalazilo 32 kilometra udaljeno od otvorenog mora.

Po rečima Bindšadlera, činjenica da je pronađeno stvorenje koje pripada višem nivou lanca ishrane pokazala je da se na tom mestu verovatno nalazi mnogo bogatiji ekosistem nego što je iko očekivao.

Ovi rakovi su poznati kao “čistači“ morskog dna. Hrane se ostacima uginulih riba, foka i pingvina, ali su na nekim drugim mestima na Zemlji zabeleženi i slučajevi da grickaju žive organizme, uključujući ljude.

Istraživače nije iznenadilo samo njihovo prisustvo već i njihovo ponašanje. Rak je prišao kameri, kretao se oko kabla, posmatrao ga iz različitih uglova i plivao gore-dole, kao da istražuje nepoznati predmet koji se pojavio u njegovom svetu.

“Imali smo mnogo pitanja, a verovatno ih je imao i on. Bio je izuzetno radoznao“, rekao je Bindšadler.

Pronašli podzemnu reku

Tokom iste ekspedicije naučnici nisu pronašli samo ovog neobičnog stanovnika ispod leda. Kada su izvlačili ogroman kabl nazad na površinu, primetili su i tragove meduza koje su se zakačile za metalnu konstrukciju.

Bindšadler je donji deo ledenog pokrivača opisao kao “potpuno novu granicu za istraživanje”. Kasnija istraživanja pokazala su da to područje krije još veća iznenađenja.

Godine 2022, istraživači su poslali sondu oko 500 metara ispod površine leda, nekoliko kilometara dalje od Rosove ledene ploče. Ovoga puta nisu naišli na samo jednog stanovnika skrivenog sveta, već na čitave zajednice amphipoda.

Sonda je tada prodrla u jednu od podzemnih reka koje se nalaze ispod ogromnih ledenih masa Antarktika. Veliki broj pronađenih organizama ukazao je na postojanje skrivenog ekosistema kakav ranije nije viđen u sličnim sredinama.

“Zanimljivo pitanje je odakle dolazi njihova hrana i zašto je njihovo prisustvo toliko promenljivo tokom deset dana koliko smo ih posmatrali“, rekao je profesor Kreg Stivens iz novozelandskog Nacionalnog instituta za istraživanje vode i atmosfere.

(Telegraf.rs)