Platio je agenciji 44.000 evra za INSTANT BRAK, a onda su stigli uterivači dugova: "Sve je bila laž"

Kada je napunio 37 godina, Vang Džuang gotovo je prestao da se nada da će ikada pronaći suprugu.

Vreme je prolazilo, a u njegovom gradu bilo je sve manje žena koje su spremne da osnuju zajednicu s muškarcem njegovih godina. Onda je ugledao oglase agencija za posredovanje pri sklapanju brakova.

Preporučujemo

Nisu se videli mnogo puta

Imali su dobru reklamu, fotografije nasmejanih parova i obećanja da muškarci više neće morati da gube godine na izgradnju veze, koje možda nemaju budućnost.

Agencije su nudile nešto što je Vangu zvučalo jednostavno i privlačno - upoznaće ga sa skromnom, odanom ženom koja želi porodicu.

“Posrednici su mi rekli da su devojke iz Guejdžoua štedljive. Govorili su da dobro vode domaćinstva, da umeju da rade kućne poslove i da su njihove porodice veoma siromašne. Rekli su mi da će, kada se udaju, da se skrase zauvek“, rekao je Vang.

Zato otputovao u pomenutu pokrajinu na jugozapadu Kine, odnosno u njen glavni grad Guijang, u nadi da će pronaći ženu s kojom će provesti ostatak života.

Žena koju su mu predstavili, na prvi pogled, ispunjavala je sve ono što je tražio. Nisu se mnogo puta videli pre venčanja. Sve se odvijalo brzo, gotovo kao da je unapred određeno koliko će trajati upoznavanje, kada će biti doneta odluka i kada će brak biti sklopljen.

A onda je, gotovo jednako brzo kao što je njegov novi život počeo, sve krenulo da se raspada.

“Cela moja porodica je bačena u haos“, kaže Vang odmahujući glavom.

Više od godinu dana pošto je otkrio da je gotovo sve što mu je supruga rekla o sebi bilo lažno, on i dalje pokušava da sastavi delove života koji su mu ostali.

Žena za koju je verovao da je skromna i neudavana zapravo je ranije radila kao hostesa u karaoke-klubu. Iza sebe je imala tri braka i troje dece. Imala je ozbiljnu polno prenosivu bolest i bila prilično zadužena. Lagala je čak i o svojim godinama!

"Moji roditelji me krive"

Vang sada pokušava da se razvede, ali ima problem da se vrati starom životu. Pre svega, želi da povrati makar deo životne ušteđevine. Tvrdi da je platio agenciji svega nekoliko sati pošto su mu predstavili potencijalne supruge.

“Moji roditelji me krive. Patim od nesanice i anksioznosti. Ne mogu da se koncentrišem na posao“, kazao je.

Ovo nije samo priča o jednom lošem izboru, već deo šireg problema sa kojim se Kina suočava decenijama, prenosi BBC.

U Kini danas ima oko 30 miliona više muškaraca nego žena. To je više nego što iznosi ukupna muška populacija Velike Britanije, odnosno više od ukupnog broja stanovnika Australije.

Ta ogromna demografska neravnoteža posebno pogađa muškarce u kasnim tridesetim i četrdesetim godinama koji žive u manjim gradovima, udaljenim oblastima ili na selu. Za njih je izbor potencijalnih partnerki ograničen.

Žene u takvim sredinama, s druge strane, mogu sebi da dozvole da budu izbirljivije. Svesne su da su tražene.

“U mom gradu su kriterijumi za muškarce veoma visoki. Morate da imate automobil, kuću, a poželjno je i da vaša porodica vodi neki posao“, kaže Vang.

Tu se priča ne završava. Mnoge porodice od budućeg mladoženje očekuju “visoku cenu” za nevestu, tradicionalni običaj prema kojem familija muškarca daje novac porodici neveste, ili njoj samoj, prilikom sklapanja braka.

U delovima Kine u kojima muškarci brojčano znatno nadmašuju žene, taj običaj je prerastao u ozbiljan finansijski teret.

Upravo na tom spoju demografskog pritiska, porodičnih očekivanja i očaja muškaraca koji žele da se ožene razvila se industrija agencija za posredovanje pri sklapanju brakova.

One nude ono što nazivaju jednostavnim rešenjem problema - brak bez dugog zabavljanja, ili “instant brak”.

Foto: Tanjug/AP

"Nezakonita praksa i haos"

Agencije za pronalaženje partnera nisu novost u Kini, jer postoje decenijama. Ali poslednjih godina, čini se, deo njih sve više pronalazi ranjive klijente upravo među muškarcima koji teško pronalaze partnerke i koji osećaju da im vreme ističe.

Državni kineski mediji nedavno su objavili da ova industrija beleži “brz rast“, ali i da je takav razvoj doveo do “nezakonitih praksi i haosa“.

Tačan obim prevara povezanih sa bračnim posredovanjem širom Kine teško je utvrditi. Ipak, problem je postao dovoljno ozbiljan da privuče pažnju državnih institucija.

Od januara 2024. do marta 2025. godine tužilaštva su obrađivala slučajeve protiv 1.546 osoba zbog krivičnih dela povezanih sa industrijom posredovanja pri sklapanju brakova.

Ovog meseca, pet različitih državnih institucija zajednički je pokrenulo nacionalnu akciju protiv ove industrije, pošto je problem izazvao “široku zabrinutost javnosti“.

U jednom slučaju, prema izveštajima, agencija za sklapanje brakova koristila je konobarice iz karaoke-klubova kao mamac i prevarila 128 žrtava za više od 2,5 miliona juana, odnosno oko 370.000 dolara.

Guijang je u međuvremenu postao gotovo sinonim za ovo tržište. Ali, paradoksalno, grad u kojem cveta industrija “instant brakova“ nema mnogo toga što bi ga činilo romantičnim mestom za upoznavanje buduće supruge.

Kancelarije agencija nalaze se u gustom lavirintu zgrada iznad trgovačkog kompleksa. U prizemlju, prodavci nude lokalno voće, dok radnici čekaju u redovima za porcije nudli sa kiselom supom. Upravo je na takvom mestu Vang poverovao da će pronaći ženu svog života.

Foto-ilustracija: Shutterstock

"Delovala je povučeno i iskreno"

Agencija mu je obećala da će detaljno proveriti biografije svake žene koju mu predstave. Uveravali su ga i da će, ukoliko postane žrtva prevare, imati pravo na nadoknadu. Vang je poverovao njihovim obećanjima i platio je.

Nakon toga je počeo da upoznaje žene koje su mu predstavljane kao potencijalne supruge. Tokom nekoliko dana sreo je sedam žena. Sastanci su održavani u posebnim prostorijama za “sastanke naslepo“.

Vang je postavljao pitanja koja je smatrao najvažnijim, a sve vreme su ih pažljivo nadzirali zaposleni u agenciji. On je tražio ženu koja se nikada ranije nije udavala, koja nema decu i koja je samo malo mlađa od njega.

A onda je upoznao osmu kandidatkinju i ona mu je privukla pažnju.

“Oblačila se veoma jednostavno. Delovala je povučeno i iskreno“, objasnio je.

Njih dvoje su se sreli četiri ili pet puta, a svaki susret je trajao osam do deset minuta. Vang danas govori o toj činjenici sa nevericom, ali tada mu je takav način upoznavanja izgledao normalno.

Agencija je, kako tvrdi, strogo zabranjivala potencijalnim parovima da razmenjuju brojeve telefona ili da međusobno komuniciraju privatnim porukama. Ukoliko bi to uradili, bili bi kažnjeni novčano.

Posle samo dva ili tri dana Vang je doneo odluku. Verovao je da je pronašao ženu svog života i pristao da plati značajnu cenu za nevestu.

“Potrošio sam više od 300.000 juana (oko 44.000 dolara)“, kaže dok u rukama drži gomilu korišćenih pravnih dokumenata koji, kako tvrdi, potvrđuju njegove navode.

Ali, to nije bio konačan račun.

“Ako uračunate svadbeni banket i sve ostalo, potrošio sam oko 400.000 do 500.000 juana“, dodao je.

Foto: MAYA LAB/Shutterstock.com

Odlučio je da proveri njen telefon

Agencija je ceo proces dokumentovala. Napravili su niz fotografija venčanja i novog para, a iste materijale koristili su i za reklamiranje svojih usluga na kineskim društvenim mrežama.

Na jednom video-snimku mladenci se drže za ruke na crvenom tepihu i osmehuju dok u pozadini svira romantična muzika. Sve izgleda kao priča sa srećnim krajem. Ali, samo nekoliko meseci nakon venčanja počeli su da stižu telefonski pozivi.

Javljali su se ljudi koji su tražili novac i tvrdili da Vangova supruga ima dugove prema njima. Tada je počeo da sumnja. Ako je lagala o dugovima, pitao se, šta je još skrivala?

Odlučio je da proveri njen telefon. Tamo je pronašao tragove njenog ranijeg života, podatke iz izvoda iz matične knjige rođenih i dokumentaciju o prethodnim brakovima. Istina je počela da izlazi na videlo.

Kada ju je suočio sa otkrićima, ponudila mu je razvod, ali nije htela da vrati novac koji je dao za brak. Vang je tada pokušao da pronađe agenciju koja ih je spojila. Vratio se u njihove kancelarije, a tamo više nije bilo nikoga - spakovali su stvari i nestali!

Danas, Vang živi u iznajmljenom stanu u Guijangu, blizu kvarta u kojem se nalazi najveći broj ovakvih agencija. Njegov život se pretvorio u nešto što nikada nije planirao. Umesto da provodi vreme sa suprugom i gradi porodicu, on pravi video-snimke za društvene mreže.

Njegova nova misija je da upozori druge muškarce na ono što može da im se dogodi, a njegov stan je postao mesto okupljanja drugih muškaraca koji tvrde da su prevareni.

Neki pokušavaju da pronađu vlasnike agencija koje su im uzele novac. Drugi pokušavaju da povrate novac od žena koje su ih napustile samo nekoliko nedelja nakon venčanja.

Agencije koje posluju u ovom gradu tvrde da postoji veliko tržište za “instant brakove“. Jedan od oglasa poručuje potencijalnim klijentima da “tri dana sa pravim poznanstvom mogu da nadmaše tri godine zabavljanja”.

Ilustracija: Pixabay/StockSnap

"Probleme u vezi teško je opovrgnuti"

Ali, nije lako pronaći agenciju čiji su zaposleni spremni da razgovaraju o svom poslu. Jedan vlasnik pristao je da razgovara u svojoj kancelariji, mada je njegov poslovni partner kasnije zatražio da novinari odu.

U prostoriji se nalazio crveni tepih posut veštačkim laticama. Sve je bilo spremno za prosidbu. Vlasnik je rekao da je samo nekoliko sati pre dolaska novinara jedan par upravo obećao jedno drugom da će se venčati.

“U Kini postoji ogromno tržište ‘instant brakova’. Ono se zapravo pojavilo tek u poslednje dve ili tri godine“, rekao je.

Iza romantične scenografije, međutim, ostaje pitanje koje Vang više ne može da izbaci iz glave - koliko muškaraca u ovim agencijama zaista pronalazi suprugu, a koliko njih pronalazi samo način da ostane bez životne ušteđevine?

Advokat Fan Binge koji je radio na brojnim ovakvim slučajevima, kaže da ih je teško procesuirati. Jedan od razloga je to što u zakonu ne postoji posebno krivično delo koje bi pokrivalo upravo ovu vrstu bračne prevare.

Da bi protiv nekoga bila podignuta optužnica, žrtva mora da dokaže da je namera supružnika od samog početka bila da mu uzme novac. A, to je veoma teško.

“U slučajevima koje sam vodio, osumnjičeni često tvrde da su zaista nameravali da stupe u brak i da žive dobrim životom, ali da su kasnije shvatili da nisu kompatibilni, da su se pojavili sukobi i da su odlučili da prekinu vezu“, objašnjava Fan.

U takvim okolnostima granica između prevare i propalog odnosa postaje veoma nejasna.

“Probleme u vezi teško je opovrgnuti“, dodaje advokat.

Još je teže vratiti novac od lažnih ili sumnjivih agencija za posredovanje. One, prema iskustvima žrtava, često zatvaraju kancelarije i nestaju čim dovoljno zarade.

Vang kaže da nikada nije mogao da zamisli da će informacije o njegovoj budućoj supruzi biti potpuno izmišljene. Posebno zato što je agencija naplatila visoku proviziju.

On se gotovo pomirio s činjenicom da deo novca možda nikada neće vratiti, i to nakon što je klečao pred policajcima u Guijangu i molio ih da mu pomognu.

Putovao je i u Peking kako bi apelovao na državne institucije da učine više u borbi protiv ove vrste kriminala. U međuvremenu, uspeo je da povrati deo ušteđevine, ali je izgubio nadu u bolju budućnost.

“Posle svega ne znam da li mogu da se oženim. Već mi je bilo teško da pronađem nekoga. A sada sam potrošio toliko novca. Više o tome ne razmišljam“, kazao je.

(Telegraf.rs)