NASA pokazala kako Zemlja izgleda pod uticajem gravitacije: Niste spremni za ovo!

Na prvi pogled, Zemlja deluje gotovo sferično. Međutim, kada se posmatra način na koji je gravitacija raspoređena širom planete, njena površina dobija potpuno drugačiji izgled.

NASA je objavila upečatljivu vizuelizaciju geoida, matematičkog modela koji pokazuje kako bi izgledala globalna površina okeana kada bi na nju uticali samo gravitacija i Zemljina rotacija.

Preporučujemo

Kada bi okeani bili mirni...

Na toj vizuelizaciji Zemlja više ne izgleda kao pravilna lopta, već podseća na neravni “krompir”!

Ipak, taj izgled nije stvarno vidljiv golim okom. NASA je razlike u visini geoida namerno uvećala 10.000 puta kako bi ih bilo moguće jasno prikazati, prenosi EuroNews.

Razlog za ove nepravilnosti krije se u samoj građi Zemlje. Gravitacija nije jednaka na svim delovima planete, jer masa nije ravnomerno raspoređena ni unutar Zemlje, niti na njenoj površini.

Kada bi okeani bili potpuno mirni - bez plime i oseke, talasa, vetrova i morskih struja - njihovu površinu određivali bi gravitacija i rotacija Zemlje. Ona ne bi bila savršeno glatka, već bi imala brojna blaga uzvišenja i udubljenja.

Upravo takvu zamišljenu površinu predstavlja geoid. Reč je o matematičkom modelu Zemljinog gravitacionog polja koji predstavlja teorijski nivo mora koji se može zamisliti kao da se proteže preko čitave planete, čak i ispod kontinenata.

To, međutim, nije stvarni oblik Zemljine fizičke površine.

Planine, dubokomorske brazde i razlike u gustini materijala unutar planete menjaju lokalno gravitaciono polje. Tamo gde postoji veća količina mase, gravitacija je nešto jača i privlači vodu ka tom području, stvarajući uzvišenje na zamišljenoj površini geoida. Na drugim mestima, gravitacioni uticaj je slabiji, pa se formiraju udubljenja.

Iako vizuelizacija agencije NASA prikazuje Zemlju kao veoma neravnu, stvarne razlike su mnogo suptilnije. Razlika između najviše i najniže tačke geoida iznosi 191 metar.

U području Islanda, geoid se nalazi oko 85 metara iznad referentnog nivoa, dok je južno od Indije oko 106 metara ispod njega.

Ogromna količina podataka

Inače, referentni nivo predstavlja gladak, blago spljošten matematički model Zemlje koji naučnici koriste kao osnovu za merenje ovih odstupanja.

Drugim rečima, kada se razlike uvećaju 10.000 puta, nastaje dramatična slika planete koja izgleda gotovo deformisano. U stvarnosti, ta odstupanja su relativno mala u poređenju sa veličinom Zemlje, ali su naučno izuzetno značajna.

Ova vizuelizacija nije zasnovana na pretpostavci, već na ogromnoj količini podataka. Naučnici su koristili više od milijardu posmatranja prikupljenih pomoću 19 satelita tokom 15 godina.

Među misijama koje su dale ključne podatke nalaze se Gravity Recovery and Climate Experiment (NASA) i misija Gravity Field and Steady-State Ocean Circulation Explorer (Evropska svemirska agencija).

Podaci prikupljeni iz svemira omogućavaju naučnicima da veoma precizno proučavaju gravitaciono polje Zemlje i njegove promene.

To je važno i zato što se raspored mase na planeti neprestano menja. Voda se pomera kroz okeane i reke, led se nakuplja ili topi, a različiti procesi na površini i unutar Zemlje menjaju raspored mase.

Praćenjem tih promena naučnici mogu bolje da razumeju kako se Zemljin gravitacioni sistem menja tokom vremena.

Geoid zato nije samo zanimljiva vizuelizacija koja Zemlju pretvara u “krompir”. On predstavlja važan naučni alat koji se koristi u proučavanju planete, ali i u praktičnim oblastima poput izrade karata, geodetskih merenja i navigacije.

(Telegraf.rs)