Ovo selo na Balkanu prkosi demografiji: Većina porodica ima troje ili više dece, mladi ne žele u grad

Većina opština u Tesaliji se suočava sa padom broja stanovnika, dok se demografski problem poslednjih godina sve ozbiljnije ispoljava širom Grčke.

Istovremeno, zabrinjavajuće je smanjenje broja učenika u školama, zbog čega su neke obrazovne ustanove morale da obustave rad, dok druge funkcionišu sa veoma malim brojem đaka, ponekad sa svega jednim ili dvoje učenika.

Preporučujemo

Međutim, selo Hrisomilija, koje pripada opštini Meteora, predstavlja svojevrsni izuzetak. Dok se mnoga grčka sela bore sa iseljavanjem i starenjem stanovništva, u ovom mestu situacija je potpuno drugačija, posebno kada je reč o natalitetu.

Najveći broj porodica u ovom kraju ima troje ili više dece, a taj trend se već godinama održava. Mladi bračni parovi, kako navode lokalni stanovnici, radije ostaju u svom selu i tamo zasnivaju porodice nego što odlaze u velike urbane centre ili u inostranstvo.

„70 odsto parova u našem selu ima mnogo ili troje dece“, istakao je Nikos Stefanopulos, predsednik lokalne zajednice Hrisomilija, za Atinsko-makedonsku novinsku agenciju (APE-MPE), govoreći o trendu koji prate mladi parovi koji biraju da ostanu i žive u Hrisomiliji.

Selo koje prkosi demografskom trendu

Hrisomilija, jedno od najživljih sela u širem području Pindosa, nalazi se oko 50 kilometara od Trikale, na nadmorskoj visini od oko 900 metara, u severnom podnožju planine Neraida.

Prema predanju meštana, naziv sela potiče od lokalne sorte jabuka koja se nekada uzgajala na tom području, poznate kao „zlatne jabuke“.

Danas šume koje okružuju Hrisomiliju čine uglavnom kedrovi, jele i kesteni, a prirodno okruženje predstavlja jedan od važnih elemenata života u ovom kraju.

Stanovnici se bave poljoprivredom, stočarstvom, pčelarstvom, ali i sezonskim poslovima povezanim sa šumama. Tokom letnjih meseci broj ljudi u selu dodatno raste, dok, prema rečima Stefanopulosa, u Hrisomiliji stalno živi oko 500 stanovnika.

Prema njegovim rečima, veoma je malo parova koji imaju samo dvoje dece. U Hrisomiliji je velika porodica deo običaja i tradicije, a obrazac koji su sledile prethodne generacije nastavili su i mladi.

„To je navika koja je postala deo običaja i tradicije. Porodice u Hrisomiliji imaju mnogo dece, kao što su to činili njihovi baka i deka, a mladi ljudi nastavljaju na isti način i danas“, navodi Stefanopulos.

Selo ima osnovnu školu i vrtić, što dodatno omogućava mladim porodicama da ostanu u mestu i svoju decu odgajaju u sredini u kojoj su i sami odrasli.

Kako ističe Stefanopulos, mala deca ne žele da napuste selo i presele se u velike urbane centre.

Kafići i taverne puni mladih

Za razliku od brojnih ruralnih sredina u Grčkoj, gde su ulice sve praznije, Hrisomilija i dalje vrvi od života.

U selu postoji nekoliko taverni i kafića koji su, naročito u večernjim satima, puni mladih ljudi. Meštani rade različite poslove, a mnogi od njih su, kako se navodi, vezani za poljoprivredu, stočarstvo, šumarstvo i druge delatnosti.

Za njih život u velikom gradu nije nužno privlačnija alternativa.

Mladi ljudi, prema rečima lokalnih stanovnika, ne mogu da zamisle da dugo žive daleko od svog sela, zbog čega ostaju u Hrisomiliji i tamo osnivaju porodice.

Upravo je ta kombinacija tradicionalnog načina života, porodičnih vrednosti i povezanosti sa lokalnom zajednicom jedan od razloga zbog kojih Hrisomilija predstavlja izuzetak u odnosu na širi demografski trend.

Foto: Google Street View

Selo su spalili Nemci 1943. godine

Hrisomilija ima i burnu istoriju.

Tokom Drugog svetskog rata, nemačke snage su 1943. godine spalile selo. Uprkos tome, deo tradicionalne arhitekture sačuvan je do danas.

Među objektima koji su opstali nalaze se brojne kamene kuće i crkve, kao i manastir Taksiarhet i mostovi u Kukuravi i Runciju.

Selo i danas čuva svoje tradicionalne običaje i lokalnu kulturu.

Svake godine 15. avgusta u ovom kraju održava se velika proslava, uz gozbu, muziku, ples i veliki broj lokalnih tradicionalnih proizvoda.

Tada Hrisomilija posebno oživi, a u selo dolaze i ljudi koji su se ranije odselili, kao i njihovi potomci i brojni posetioci.

Grad ulaže u selo i infrastrukturu

Gradonačelnik Meteora Lefteris Avramopulos istakao je za APE-MPE da je Hrisomilija primer kako jedno selo može da zadrži stanovnike, posebno mlade porodice, ukoliko im se obezbede odgovarajući uslovi za život.

„Hrisomilija je jedinstven primer živog sela koje čuva svoje ljude, posebno mlade porodice. Poslednje dve i po godine trudimo se da budemo čvrsto uz naša sela, posebno ona koja insistiraju na životu i perspektivi“, rekao je Avramopulos.

Prema njegovim rečima, lokalna vlast je u saradnji sa 5. Ministarstvom zdravlja unapredila Regionalnu kliniku u Hrisomiliji.

Istovremeno, obezbeđeno je 600.000 evra od Ministarstva sporta i zamenika ministra Janisa Vručisa za obnovu i unapređenje stadiona, čiji se završetak očekuje 2027. godine.

"Istovremeno, sproveli smo intervencije u Osnovnoj školi i vrtiću, dok svake godine podržavamo stočare čišćenjem i poboljšanjem mreže seoskih puteva", naveo je gradonačelnik.

On je posebno izdvojio i priznanje koje je Hrisomilija dobila van granica opštine.

Selo je dobilo nagradu "Pristojnost 2024" koju mu je dodelilo Udruženje međunarodnih medijskih dopisnika Grčke.

Avramopulos smatra da je upravo Hrisomilija dokaz da mala mesta mogu da imaju budućnost ukoliko se ulaže u njihove stanovnike i infrastrukturu.

"Hrisomilija dokazuje da naša sela mogu imati budućnost. Nastavićemo da ulažemo u njihove ljude i infrastrukturu koja im omogućava da ostanu i stvaraju na svom mestu", poručio je gradonačelnik Meteora.

Dok se veliki deo Grčke suočava sa padom nataliteta, starenjem stanovništva i iseljavanjem mladih, Hrisomilija tako ostaje redak primer sredine koja uspeva da zadrži mlade ljude i porodice.

U selu na 900 metara nadmorske visine, okruženom šumama, tradicija velikih porodica i dalje je deo svakodnevnog života, a škola, vrtić, zdravstvena ustanova i ulaganja u infrastrukturu daju meštanima razlog da ostanu.

Upravo zbog toga Hrisomilija danas predstavlja jedan od zanimljivijih primera borbe protiv demografskog pražnjenja grčkih ruralnih sredina.

(Telegraf.rs)