Zbog njih zatvaraju plaže, a uspele su da zaustave i nuklearni reaktor: Naučnici prate invaziju na Evropu

Evropske obale ovog leta se suočavaju s prizorima koji su nekada bili karakterističniji za znatno toplija mora.

Dok temperature dostižu visoke vrednosti, na plažama se pojavljuju sve veće količine meduza, uključujući Portugalske krstarice (Physalia physalis), otrovne vrste čiji pipci mogu da dosegnu čak 30 metara.

Preporučujemo

Upozorenja duž obala Mediterana

Ove prozirna plava, ljubičasta ili ružičasta stvorenja podsećaju na jedra ratnih brodova iz 18. veka. Ispod površine mora protežu se njihovi dugački pipci, prekriveni žarnim ćelijama, sposobni da nanesu izuzetno bolne ubode.

Sada se ove neobične meduze pojavljuju u sve većem broju duž evropskih obala, prenosi Financial Times.

Vlasti duž Biskajskog zaliva, na obali Atlantskog okeana, poslednjih nedelja upozoravaju kupače na pojavu Portugalskih krstarica, koje se uglavnom povezuje sa tropskim i suptropskim vodama.

Njihovo prisustvo posebno je zabrinjavajuće u trenutku kada su milioni ljudi - turisti i lokalno stanovništvo - potražili osveženje u morima zbog toplotnog talasa koji je zahvatio Evropu.

Upozorenja nisu ograničena samo na ovu vrstu meduza. Duž obala Mediterana uvedena su upozorenja i zbog drugih vrsta koje se tradicionalno pojavljuju u tamošnjim vodama.

Situacija je stigla i do industrijske infrastrukture. U severnoj Francuskoj jedan nuklearni reaktor kompanije EDF ostao je van pogona i u utorak, pošto je “najezda“ meduza zapušila pumpe sistema za hlađenje. Sličan incident dogodio se i prošle godine.

Pojava velikog broja meduza, ove godine, vremenski se poklapa s istorijskim toplotnim talasom u evropskim morima. To je dodatno pojačalo interesovanje naučnika za pitanje kako će se ova stvorenja ponašati u okeanima koji postaju sve topliji usled klimatskih promena.

Naučnici koji sarađuju na projektu World Weather Attribution saopštavaju da bi visoke temperature zabeležene u evropskim morima bile “gotovo nemoguće“ bez globalnog zagrevanja.

Njihovi modeli pokazali su da su klimatske promene izazvane sagorevanjem fosilnih goriva, tokom prethodnog meseca, povećale temperaturu Sredozemnog mora za oko dva stepena Celzijusa.

U području oko Biskajskog zaliva i Iberijskog poluostrva zagrevanje povezano sa klimatskim promenama iznosilo je oko 1,4 stepena, dok je u području oko Irskog mora i Lamanša iznosilo oko 1,3 stepena.

Portugalska krstarica; Foto: Shutterstock

Meduze mogu biti tolerantnije

Morski ekolog sa Univerziteta Severne Karoline, Džon Bruno, upozorava da ekstremne temperature mora mogu izazvati događaje masovnog uginuća riba, ptica i morskih sisara.

Ali, dok se pojedine vrste bore da prežive, meduze i njima srodni organizmi mogli bi da budu među “dobitnicima”.

Prema Brunovim rečima, meduze mogu biti tolerantnije na rast temperatura, zbog čega tokom pojedinih morskih toplotnih talasa mogu doživeti naglo povećanje brojnosti - takozvano cvetanje, u trenutku kada druge vrste počinju da nestaju.

Njihova prednost nije samo u toleranciji na toplotu. Ovi organizmi bolje podnose i uslove sa malo kiseonika ili hranljivih materija, koji mogu nastati usled zagrevanja mora. Uz to, mogu imati koristi od prekomernog izlova riba i drugih predatora koji se njima hrane.

Pitanje širenja meduza postalo je dovoljno ozbiljno da je prošle godine objavljena studija “Uspon dominacije meduza”. Autor navodi da činjenica da se meduze šire dok druge vrste morskog sveta opadaju izaziva zabrinutost među morskim biolozima.

Autor, Albert Kalbet sa Instituta za morske nauke u Barseloni, ukazao je na posebno zanimljiv primer.

Vrsta poznata kao ljubičasta meduza (Pelagia noctiluca) danas se u Sredozemnom moru pojavljuje u velikom broju gotovo svake godine. Pre nekoliko decenija takvo masovno pojavljivanje dešavalo se otprilike jednom u desetak godina.

Ipak, naučnici upozoravaju da slika nije jednostavna. Još postoji mnogo nepoznanica o tome kako meduze reaguju na visoke temperature. Naučnici nemaju pouzdane podatke ni o ukupnoj veličini njihovih populacija u otvorenom moru, pa se često oslanjaju na građane, kupače i spasioce koji ih primećuju duž obala tokom letnjih meseci.

Neke vrste, pritom, uspevaju i u hladnijim vodama, dok se druge na obalama mogu pojaviti tek mesecima nakon toplotnog talasa.

Zbog toga samo povećanje broja viđenih meduza na plažama nije dovoljno da bi se sa sigurnošću zaključilo da je klimatska promena neposredni uzrok njihove pojave.

"Postoji malo direktnih veza"

Prema analizi World Weather Attribution, Mediteran je među evropskim regionima obuhvaćenim istraživanjem koji su najteže pogođeni klimatskim promenama.

Temperatura tog područja raste približno dvostruko brže od globalnog proseka. Ipak, čak ni na Mediteranu slika nije ista svuda.

U okolini Marseja, ove godine, primećeno je relativno malo meduza. Profesorka sa Univerziteta Eks-Marsej, Delfin Tibol, smatra da su za to delimično odgovorne promene u severozapadnom vetru mistralu.

To, međutim, ne znači da meduza nema. Velika jata mogla bi da se nalaze dalje od obale, van vidokruga kupača.

“Postoji malo direktnih veza između klimatskih promena i meduza, ali definitivno postoji mnogo indirektnih veza, preko promena morskih struja i temperatura“, navela je ona.

Upravo te indirektne veze naučnici pokušavaju da razumeju.

U Arkasonu, na jugozapadu Francuske, tim naučnika istražuje da li bi promene vetra, morskih struja i temperature okeana povezane sa klimatskim promenama mogle da budu odgovorne za sumnjivi rast populacije ovih organizama.

Oblast oko ovog turističkog mesta poznata je po uzgoju ostriga, a nedavno su je pogodili i veliki šumski požari.

Na široj francuskoj atlantskoj obali, Portugalske krstarice sada se pojavljuju gotovo svake godine, dok su se ranije pojavljivale otprilike jednom u sedam ili osam godina.

To primećuje i naučnica Elvir Antažan, koja u sklopu Instituta “Ifremer” istražuje zooplanktone - stvorenja koje morske struje prenose kroz okean.

“Viđamo ih sve više i više. Pomalo smo zbunjeni“, rekla je ona.

Printskrin: Facebook/Harte Research Institute

Zabeleženi dramatični slučajevi

Posebno zabrinjava činjenica da su tokom poslednje dve godine primećeni i dolasci manjih primeraka. Naučnici pretpostavljaju da bi neki od njih mogli biti mlade Portugalske krstarice.

Jedno od mogućih objašnjenja jeste da više temperature u severnom Atlantiku i Biskajskom zalivu stvaraju povoljnije uslove za njihovo razmnožavanje u lokalnim vodama.

Prisustvo Portugalskih krstarica već je imalo direktne posledice po kupače. Vlasti u Arkasonu početkom ovog meseca nakratko su zabranile kupanje na glavnoj gradskoj plaži upravo zbog pojave ovih stvorenja.

Na francuskoj baskijskoj obali tokom samo dve nedelje zabeleženo je više od 1.000 uboda ovih meduza. Upozorenja su izdata i u španskom gradu San Sebastijanu, kao i u francuskom departmanu Atlantski Pirineji.

Na pojedinim plažama podignute su bele zastave sa ljubičastim prikazima Portugalskih krstarica, kako bi kupači bili upozoreni da ne ulaze u vodu.

Iako susret sa ovom vrstom najčešće nije smrtonosan, posledice mogu biti ozbiljne. Oko 10 odsto ljudi koje opeku ili ubodu mora da bude zbrinuto u bolnici.

Ovog leta zabeleženi su i posebno dramatični slučajevi. Jedna mlada žena zadobila je ožiljke na licu nakon kontakta sa Portugalskom krstaricom. U drugom slučaju, iskusni spasilac morao je da bude izvučen iz mora uz pomoć kolega nakon što je tokom jutarnjeg plivanja naišao na jednu od njih.

Pojava ovih meduza ne ograničava se više samo na jugozapadne delove Evrope.

Prema podacima britanske organizacije Royal Society of Wildlife Trusts, poslednjih godina su primećene u Velikoj Britaniji, čak severno do Kumbrije. To dodatno otvara pitanje granica njihovog rasprostranjenja.

Da li su evropske obale samo privremeno postale pogodnije za njih zbog ovogodišnjih ekstremnih uslova, ili je reč o dugoročnijoj promeni ekosistema? Naučnici još nemaju konačan odgovor.

Ono što je, međutim, jasno jeste da se evropska mora menjaju. Temperature rastu, morske struje se menjaju, pojedine vrste nestaju ili se povlače, dok druge koriste novonastalu situaciju.

(Telegraf.rs)