Samo četiri koze bile su dovoljne da izazovu katastrofu na ovom ostrvu: Priča ima brutalan kraj

Pustiti četiri koze na izolovano novozelandsko ostrvo, krajem 19. veka, činilo se kao praktično i bezazleno rešenje za obezbeđivanje hrane potencijalnim brodolomcima.

Međutim, ono što je trebalo da posluži kao “živa zaliha mesa” preraslo je u katastrofu koja je izmenila tamošnji osetljivi ekosistem.

Preporučujemo

Nestanak brojnih biljnih vrsta

Prema podacima iz istorijskih i naučnih izvora, koze su na Veliko ostrvo (na maorskom jeziku Manawatāwhi), severozapadno od Novog Zelanda, puštene 1889. godine.

Zbog obilja hrane i odsustva prirodnih predatora, njihov broj je brzo rastao, pa ih je do 1928. godine bilo oko 300. To je uslovilo uništavanje vegetacije i promenu lokalnog ekosistema, prenosi Dnevno.hr.

Botaničari koji su posećivali ostrvo krajem 19. i tokom 20. veka uočili su nagli nestanak brojnih biljnih vrsta. Ministarstvo za zaštitu prirode Novog Zelanda ističe da su pojedine vrste preživele samo u tragovima, dok je stablo Pennantia baylisiana svedeno na samo jedan jedini preživeli primerak u prirodi.

Razmere štete postale su jasne do sredine 20. veka, pa je 1946. godine organizovana akcija potpunog uklanjanja koza. Tada je odstreljeno oko 400 jedinki, čime je konačno zaustavljeno dalje uništavanje terena.

Pogled na Veliko ostrvo; Foto: Wikimedia/LawrieM

Human i koristan potez, ali...

Iako je nakon uklanjanja životinja započeo postepeni oporavak i povratak šumske vegetacije, deo štete je trajan. Brojne biljke zabeležene pre perioda intenzivne ispaše kasnije više nisu pronađene na ostrvu.

Praksa ostavljanja domaćih životinja na pustim ostrvima bila je uobičajena među mornarima i kitolovcima u 19. veku.

To se smatralo humanim i korisnim potezom koji bi ljudima omogućio preživljavanje u slučaju pomorskih nesreća.

S druge strane, primer Velikog ostrva predstavlja važnu lekciju za savremenu zaštitu životne sredine i upravljanje zaštićenim područjima širom sveta.

(Telegraf.rs)