Veliko jezero se povuklo, iz vode izronio grob sa prezimenom Vučinić i brojem 1913: Vidi se i nečija ograda

Kada nivo Bilećkog jezera opadne, iz vode ne izranjaju samo kamenje i ogoljena obala. Ovih dana ponovo su se pojavili zidovi nekadašnjih kuća, čatrnje, ograde i tragovi vrtova - ostaci naselja koja su pre gotovo šest decenija završila na dnu jezera.

Sličan prizor zabeležio je pre nekoliko godina i Vladimir Čubrilo. Kada se voda tada povukla, pred njim se pojavio stari grob sa prezimenom Vučinić i godinom 1913.

Preporučujemo

Fotografija je ostala upečatljivo svedočanstvo onoga što Bilećko jezero krije ispod svoje površine.

A ovog avgusta, istorija ponovo izranja.

Voda se ovog leta povukla, izronili ostaci nekadašnjih sela

Nizak nivo Bilećkog jezera u avgustu 2026. ponovo je otkrio delove sveta koji je nestao pod vodom pre gotovo šest decenija.

Na pojedinim mestima mogu se videti zidovi nekadašnjih kuća, čatrnje, ograde, tragovi vrtova i puteva kojima su nekada prolazili stanovnici doline Trebišnjice.

Prizori su posebno zanimljivi ako se zna da je samo nekoliko meseci ranije situacija bila potpuno drugačija. U februaru ove godine iz Hidroelektrana na Trebišnjici saopšteno je da je Bilećko jezero gotovo potpuno puno - nivo akumulacije iznosio je 398,5 metara, dok je maksimalna kota 400 metara.

Do kraja leta slika je očigledno promenjena, a povlačenje vode ponovo je učinilo vidljivim ostatke nekadašnjih naselja.

Čitava sela ostala su na dnu jezera

Bilećko jezero nalazi se na reci Trebišnjici, na području Republike Srpske, nedaleko od granice sa Crnom Gorom.

Nastalo je izgradnjom brane Grančarevo i formiranjem velike akumulacije šezdesetih godina prošlog veka.

Akumulacija je formirana 1967. godine. Dolina Trebišnjice tada je promenila izgled, a život ljudi koji su tu živeli morao je da bude nastavljen na drugim mestima.

Stvaranje jezera zauvek je promenilo izgled doline Trebišnjice. Podizanjem nivoa vode potopljene su kuće, imanja i delovi nekadašnjih sela, među kojima su Panik, Orah, Čepelica, Zadublje i Miruše.

Pod vodom nisu ostala samo ognjišta.

Potopljeni su putevi, groblja, crkve i drugi tragovi života ljudi koji su generacijama živeli na tom području.

Kada se nivo jezera dovoljno spusti, delovi tog izgubljenog sveta ponovo postaju vidljivi.

Iz vode izronio grob star više od jednog veka

Jedan od takvih prizora zabeležio je Vladimir Čubrilo pre nekoliko godina, kada se voda takođe povukla.

Tada se pojavio nadgrobni spomenik na kojem se moglo pročitati prezime Vučinić, dok je ime bilo teško razaznati. Na spomeniku je stajala 1913. godina.

"Grob Vučinić, ime nečitko... Upokojio se 1913. godine. Povlačenjem vode izronilo je groblje", napisao je tada Čubrilo uz fotografiju.

Prizor ga je naveo da razmišlja o tome kako bi Bileća danas izgledala da dolina nije potopljena.

"Često zamišljam kakav bi Bileća bio grad da se širila ovde, na reci Trebišnjici, današnjem jezeru. Stariji ljudi pričaju da su imali sve, težak život, ali i ribu, voće, povrće, čist vazduh, vodu i slobodu", napisao je.

Ljudi koji su tu živeli morali su da napuste svoja ognjišta kada je počela izgradnja brane.

"Ostaje samo spomenik koji povremeno izađe iz vode da baci pogled na svoju zemlju pa se opet vrati svojoj reci Trebišnjici", napisao je Čubrilo.

Zbog jezera premešten i Manastir Kosijerevo

Stvaranje akumulacije promenilo je i sudbinu manastira Kosijerevo.

Zbog izgradnje brane Grančarevo i nastanka Bilećkog jezera, manastir je premešten na novu lokaciju u selo Petrovići u Banjanima.

Pre potapanja ovog područja manastir je raspolagao velikim zemljišnim posedom, mlinovima, a u sklopu porte nalazila se i bolnica.

Danas se ispod površine Bilećkog jezera krije svojevrsni potopljeni pejzaž prošlosti – ostaci kuća, puteva, crkava i grobalja.

Zbog toga je jezero posebno zanimljivo i sportskim roniocima, koji u njegovim dubinama mogu da vide ostatke nekadašnjih naselja i karakterističan kraški podvodni reljef.

Bilećko jezero i danas krije iznenađenja

Jezero je i danas veoma popularno među ribolovcima. Početkom avgusta 2026. iz njega je izvučen pravi kapitalac - som dug čak 2,06 metara i težak oko 50 kilograma.

Borba sa ogromnom ribom trajala je oko 20 minuta, a ribolovci su ulov opisali kao trofej koji će dugo pamtiti.

Tokom jula na jezeru je održana i tradicionalna Bilećka somovijada.

Iako lokalne vlasti Bilećko jezero vide kao veliki turistički potencijal ovog kraja, ono još nije dovoljno iskorišćeno. Jezero privlači kupače, ribolovce, ronioce i putnike koji zastanu zbog njegovog upečatljivog izgleda.

Ipak, možda je njegova najveća posebnost upravo ono što se ne vidi dok je voda visoka.

Jer kada se Bilećko jezero povuče, na površinu ponovo izlaze tragovi života koji je na ovom mestu postojao pre nego što je dolina Trebišnjice potopljena.

(Telegraf.rs)