Ovo je nekada bio Titov bunker: Izgrađen u tajnosti, usred velikog kanjona, a zbog straha od Staljinove osvete

U kanjonu Velike Paklenice, u strogoj tajnosti, između 1950. i 1952. godine, građeni su tuneli koji su trebalo da služe kao sklonište i logistička baza u slučaju vojnog sukoba Jugoslavije i Sovjetskog Saveza.

Spekuliše se da je podzemni kompleks jedan od 26 tajnih objekata koji su sa istom svrhom, sredinom prošlog veka, građeni širom bivše države.

Preporučujemo

Tajno gradilište čuvali vojnici

Tuneli u kanjonu Velike Paklenice zaštićeni su velebitskim vrhovima, a trebalo je da pruže zaštitu od eventualnih napada iz vazduha. Oni koji su ih gradili obavezali su se na doživotno ćutanje. Zato se o njima ni danas ne zna više nego što se znalo u doba Titove Jugoslavije.

Stanovnici obližnjih mesta, Starigrada i planinskih Ramića i Katića, sećaju se da se kanjonom Velike Paklenice, od 1950. do 1952. godine, nije smelo prolaziti, a tajno gradilište čuvali su pripadnici JNA.

Priča se i da su kompleks gradili ne samo vojnici već i civilni radnici i zatvorenici, ali ništa od toga nije potvrđeno, prenosi Pun Kufer.

Međutim, kada je Staljin umro 1953. godine, tuneli su zapečaćeni, a otvoreni su tek kada ih je 1991. godine preuzela vojska Hrvatske.

"Titov apartman" na kraju tunela?

Tada je u dubini Velebita zatečen impresivan podzemni kompleks hodnika, dvorana, skloništa i tehničkih prostorija, ukupne površine od gotovo 2.000 kvadratnih metara!

Bio je opremljen pločicama i vratima, ventilacionim sistemom, cisternom za vodu, a na samom kraju tunela nalazio se, pretpostavlja se, “Titov apartman”, najsigurnija soba sa zidom debljine četiri metra, sopstvenom kuhinjom i kupatilom.

Ne zna se na koji su način tuneli klesani u steni i kako je ona probijana, ali jasno je da su obloženi metar i po debelim betonom - i građeni da budu otporni na eksplozije.

Tone izvučenog kamenja delom su nasute na prilazni put do bunkera, deo je korišćen za oblaganje zidova, a deo je završio u koritu obližnjeg potoka.

Čuda i lepote Velebita

Kompleks je imao dva ulaza, a oba su bila zapečaćena od prestanka gradnje do 1991.

Hrvatska vojska je svojevremeno koristila tunele kao skladište, a nakon rata predati su na upravljanje Nacionalnom parku Paklenica.

Nakon ogromnog i dugotrajnog procesa preuređenja, ovaj kompleks je otvoren za javnost kao moderan i interaktivan “Podzemni grad Paklenice“, koji je uglavnom usredsređen na čuda i lepote Velebita.

U tri velike dvorane posetioci mogu da nauče sve o nastanku Velebita, lokalnim geološkim fenomenima, flori i fauni, ali i njegovim ljudima i njihovim običajima.

(Telegraf.rs)