Gledate TikTok i odjednom "prepoznajete" simptome kod sebe? Stručnjaci upozoravaju na novi fenomen

Dovoljno je da pogledate nekoliko snimaka o ADHD poremećaju, anksioznosti ili nekom drugom zdravstvenom stanju i društvene mreže vrlo brzo mogu da počnu da vam serviraju desetine sličnih sadržaja.

A onda se događa nešto neobično - ponašanje ili senzacije na koje ranije gotovo da niste obraćali pažnju odjednom počinjete da prepoznajete kod sebe.

Preporučujemo

Fenomen je dobio naziv "symptom borrowing", odnosno "pozajmljivanje simptoma", a stručnjaci upozoravaju da kratki zdravstveni sadržaji na društvenim mrežama mogu da podstaknu ljude da obična ponašanja počnu da tumače kao znakove određenog poremećaja, kako navodi Dejli Mejl.

Kako objašnjava Džozef Njuton, osnivač aplikacije za zdravstvenu anksioznost Condri, reč je o situaciji u kojoj često izlaganje tuđim simptomima dovodi do toga da osoba počinje da primećuje, drugačije tumači ili očekuje slične senzacije i ponašanja kod sebe.

To ne znači da osoba svesno imitira druge ili izmišlja ono što oseća. Pažnja, očekivanje i anksioznost mogu jednostavno da učine mnogo primetnijim nešto što je ranije prolazilo nezapaženo.

Problem dodatno komplikuju algoritmi društvenih mreža.

Nakon svega nekoliko interakcija sa određenom temom, korisniku može da bude ponuđeno sve više sličnog sadržaja. Tako neko ko pogleda nekoliko snimaka o ADHD-u može da dobije utisak da se veliki broj osobina opisanih u njima odnosi upravo na njega.

Jedan od najjednostavnijih primera nema čak nikakve veze sa bolešću.

Ako vam neko kaže da obratite pažnju na to kako osećate jezik u ustima, vrlo brzo ćete teško moći da prestanete da ga primećujete.

Jezik se nije promenio - promenila se vaša pažnja.

Sličan mehanizam, objašnjava Njuton, može da se pojavi nakon gledanja zdravstvenih snimaka.

ADHD je postao jedna od posebno popularnih zdravstvenih tema na TikToku, ali istraživanja pokazuju da kvalitet informacija može ozbiljno da varira.

Jedna često citirana analiza 100 popularnih TikTok snimaka o ADHD-u pokazala je da je 52 odsto klasifikovano kao obmanjujuće, dok je svega 21 odsto ocenjeno kao korisno.

Novije istraživanje otišlo je još dalje. Analiza 98 popularnih snimaka označenih sa #ADHD, objavljena 2026. godine, klasifikovala je čak 89 odsto analiziranih videa kao obmanjujuće, pri čemu su među problemima bili preuveličavanje, netačne tvrdnje i predstavljanje simptoma koji se javljaju kod različitih stanja kao karakterističnih baš za ADHD.

Istraživanje Univerziteta Britanske Kolumbije pokazalo je i zanimljiv efekat na gledaoce: ljudi koji prethodno nisu verovali da imaju ADHD postajali su manje sigurni u to nakon gledanja TikTok snimaka, dok su oni koji su se već sami dijagnostikovali postajali uvereniji da ga imaju.

Sadržaj na društvenim mrežama može imati i pozitivnu stranu - nekome može pomoći da prvi put prepozna stvarni problem i potraži stručnu pomoć.

Granica se, međutim, pojavljuje kada prepoznavanje preraste u neprestano praćenje sopstvenog ponašanja i traženje novih simptoma.

Stručnjaci zato upozoravaju da kratki video-snimci ne mogu da zamene kliničku procenu. Kod ADHD-a se ne postavlja dijagnoza zato što se neko povremeno teško koncentriše, odlaže obaveze ili lako gubi pažnju.

Za procenu su važni dugotrajnost simptoma, njihovo pojavljivanje u različitim oblastima života, razvojna istorija i, posebno, koliko oni zaista ometaju svakodnevno funkcionisanje.

(Telegraf.rs)