Činjenice koje niste znali o Titu: Neke će vas iznenaditi, neke šokirati, a ima i onih koje deluju neverovatno

Josip Broz Tito je verovatno jedan od ljudi o kojima je napisano najviše knjiga na prostoru bivše Jugoslavije. Ipak, čak i njegova biografija krije detalje koji su decenijama ostajali u senci velike političke priče. Neki su gotovo neverovatni, neki su potpuno zaboravljeni, a neki otvaraju sasvim drugačiji pogled na čoveka koji je promenio istoriju Jugoslavije.

Koliko zapravo poznajemo čoveka koji je četvrt veka bio na čelu Jugoslavije? Iza imena Josip Broz Tito postoji biografija puna neobičnih obrta, skrivenih detalja i epizoda koje se retko pominju kada se govori o njegovom životu. Neke od njih zvuče kao izmišljene, ali su zabeležene u dokumentima i svedočenjima.

Preporučujemo

Predstavljamo vam 30 zanimljivih činjenica o Titu, među kojima je verovatno dosta onih za koje niste znali, ali i onih o kojima niste znali dovoljno detalja.

1. Pre politike bio je veoma tražen metalac

Broz nije bio čovek koji je slučajno završio u politici. Završio je bravarski zanat u Sisku 1910. godine, a zatim radio u nizu industrijskih centara, od Zagreba i Ljubljane do Plzenja, Minhena i Bečkog Novog Mesta. Radio je u tada veoma modernoj evropskoj metaloprerađivačkoj industriji.

To je važno za razumevanje njegovog kasnijeg političkog profila. Tito je bio proizvod radničkog, industrijskog sveta Austro-Ugarske, a ne klasične intelektualne elite, navodi Hrvatska enciklopedija.

2. Bio je školovani austrougarski podoficir

Od 1913. služio je vojsku, a 1914. završio je podoficirsku školu i dobio čin vodnika. U avgustu iste godine poslat je na srpski front.

Dakle, budući vrhovni komandant partizana prvo je bio podoficir vojske koja je napala Srbiju.

3. Na Karpatima je 1915. teško ranjen i zarobljen

U aprilu 1915. ranjen je na ruskom frontu i zarobila ga je ruska vojska.

Posle toga provešće više godina u Rusiji, gde će mu se život potpuno preokrenuti.

4. U Rusiji je nekoliko puta uspevao da pobegne

Posle ranjavanja i zarobljavanja prolazio je kroz zarobljeničke logore, a 1917. našao se u revolucionarnoj Rusiji.

Uhapšen je posle boljševičkih demonstracija u Petrogradu i zatvoren u Peter-Pavlovskoj tvrđavi. Uspeo je da pobegne tokom transporta prema Sibiru.

Ovo je jedna od onih epizoda koja bi u filmskom scenariju zvučala previše neverovatno, a detalje možete pronaći na Wikipediji.

5. Ruski je naučio toliko dobro da mu je pomogao da izbegne policiju

Tokom jednog bekstva policija je tražila odbeglog ratnog zarobljenika u vozu. Broz je uspeo da ih zavara, između ostalog zahvaljujući tome što je tečno govorio ruski.

6. U Omsku je postao član ruske boljševičke partije

U proleće 1920. postao je član Jugoslovenske sekcije Ruske komunističke partije boljševika. Krajem iste godine napustio je Rusiju i vratio se u Jugoslaviju.

To znači da je Tito svoje prvo ozbiljno političko iskustvo stekao direktno u revolucionarnoj Rusiji, pre nego što je postao jedan od najvažnijih ljudi KPJ.

7. Odslužio je gotovo šest godina zatvorske kazne

Godine 1928. uhapšen je u Zagrebu. U tzv. Bombaškom procesu osuđen je na pet godina zatvora. Kaznu je služio u Lepoglavi i Mariboru, a zatim je odslužio još oko tri i po meseca ranije kazne u Ogulinu.

Ukupno je praktično od 1928. do 1934. bio iza rešetaka, sa kratkim prekidom.

8. U zatvoru je bio električar

U Lepoglavi je radio u zatvorskoj električnoj centrali. Njegov pomoćnik bio je Moša Pijade. Njih dvojica su u zatvoru organizovali partijsku ćeliju.

To je zanimljiv detalj: deo budućeg komunističkog rukovodstva Jugoslavije zapravo se formirao u zatvorskim ćelijama, navodi enciklopedija.cc.

9. U zatvoru je intenzivno učio

Hrvatski biografski leksikon navodi da je veliki deo vremena na robiji posvetio proučavanju marksizma, lenjinizma i društvenih nauka.

To je jedan od razloga zbog kojih je Broz, uprkos skromnom formalnom obrazovanju, kasnije mogao da funkcioniše u vrlo zahtevnom međunarodnom političkom okruženju.

10. "Tito" se pojavljuje tek 1934.

Nije oduvek bio Tito. U julu 1934. otišao je u Beč i tada je kooptiran u Politbiro CK KPJ. Tada dobija pseudonim Tito.

Najstariji poznati dokument u kojem se pojavljuje ime Tito datiran je 2. avgustom 1934.

11. U Kominterni Tito nije bio Tito

Kada je 1935. stigao u Moskvu, u Kominterni je koristio pseudonim Friedrich Walter, odnosno Valter.

To nije bila sitnica. Komunistički ilegalci koristili su čitav sistem pseudonima i lažnih identiteta.

12. Živeo je u Hotelu Lux

Broz je u Moskvi stanovao u čuvenom Hotelu Lux, koji je Kominterna koristila za smeštaj svojih međunarodnih funkcionera.

U istom hotelu živeli su brojni ljudi koji će kasnije postati lideri komunističkih država.

13. Hotel Lux je bio prilično jezivo mesto

Danas ime Hotel Lux zvuči glamurozno, ali tokom Staljinovih čistki hotel je postao mesto straha. Stanari su hapšeni i odvođeni noću. Mnogi su spavali obučeni, očekujući NKVD.

Hotel je dobio i nadimak "zlatni kavez Kominterne".

Broz je kroz tu atmosferu prošao relativno netaknut, što je posebno zanimljivo jer su mnogi njegovi jugoslovenski partijski drugovi završili u sovjetskim zatvorima ili pred streljačkim vodom, navodi Wikipedia.

14. Tito je morao više puta da piše sopstvenu biografiju

Jedan manje poznat detalj iz njegovog prvog boravka u Moskvi jeste da je Kominterna od njega tražila biografiju.

Nije je napisao samo jednom. Pisao ju je više puta, kako bi kadrovska služba mogla da upoređuje različite verzije i proverava njihovu verodostojnost.

To je izuzetno zanimljiv detalj za priču o njegovim kasnijim biografskim kontroverzama.

15. U Moskvi je radio na poslovima koji su obuhvatali četiri zemlje

Kao politički referent Balkanskog sekretarijata Kominterne bavio se Jugoslavijom, ali i pitanjima Bugarske, Rumunije i Grčke.

Dakle, pre Drugog svetskog rata Tito je već bio deo međunarodnog političkog aparata.

16. Pohađao je vojni kurs Crvene armije

U Moskvi nije samo čitao marksističku literaturu. Pohađao je i kurs vojne taktike koji je organizovala Crvena armija.

To je vrlo zanimljivo kada se ima u vidu njegova kasnija uloga vrhovnog komandanta.

17. Išao je u Boljšoj teatar

Tokom boravka u Moskvi povremeno je odlazio u Boljšoj teatar.

Ovo je sitnica, ali lepo pokazuje da njegov moskovski život nije bio samo partijski rad i konspiracija.

18. Prvi put je video Staljina 1935.

Video ga je na VII kongresu Kominterne, kojem je prisustvovao kao jedan od 510 delegata.

Zanimljivo je da je čovek koji će 13 godina kasnije postati glavni protivnik Staljinove politike tada još bio deo sovjetskog komunističkog sistema.

19. U Moskvi je upoznao ženu koja će mu postati druga supruga

Tamo je upoznao Johannu Koenig, poznatu kao Lucia Bauer, koja je takođe radila u Kominterni. Venčali su se 1936. godine.

Njihov brak neće dugo trajati.

20. Broz je koristio ogroman broj pseudonima

Među dokumentovanim imenima i pseudonimima nalaze se Walter, Rudi, Georgijević, Dragomir, Isaković, Petar, Otto, Viktor, Novak, Radnik, Metalac i brojni drugi.

Za profesionalnog revolucionara to je bilo praktično sredstvo zaštite, ali danas ovaj spisak izgleda kao biografija nekoliko različitih ljudi.

21. Bio je katolički ministrant

Kao dečak pohađao je katoličku školu i jedno vreme bio ministrant. Kasnije je postao ateista.

Ovo je naročito zanimljivo kada se uporedi sa njegovim kasnijim odnosom prema Katoličkoj crkvi.

22. Esperanto je naučio u zatvoru

Godine 1953. Tito je iznenadio predstavnike esperantista pokazavši da razume njihov jezik. Rekao je da ga je učio u zatvoru.

To je jedna od najneobičnijih sitnica iz njegove biografije.

23. Govorio je više jezika

Njegov zvanični biograf Vladimir Dedijer tvrdio je da je Tito govorio srpskohrvatski, ruski, češki, slovenački i nemački, dok je razumeo i čitao francuski i italijanski. Dedijer je čak naveo i kazahski.

Kod ovakvih podataka ipak treba biti oprezan. "Govorio je jezik" nije isto što i "tečno je govorio jezik".

24. Njegova biografija nije bila ista u svim dokumentima

Sovjetski dokumenti, partijske biografije i kasniji zvanični životopisi nisu uvek davali identične podatke o njegovom obrazovanju, kretanju i identitetima.

To nije nužno dokaz neke velike "tajne", već pre posledica života profesionalnog ilegalca, gde su menjanje identiteta i prilagođavanje biografije bili deo posla.

25. Preuzeo je KPJ u trenutku kada je veliki deo njenog rukovodstva bio uništen

Tokom Staljinovih čistki stradali su brojni jugoslovenski komunisti. Tito je preživeo i 1937. praktično preuzeo rukovođenje KPJ, a Kominterna ga je početkom 1939. formalno potvrdila za generalnog sekretara.

To je jedna od najvećih političkih prekretnica njegovog života.

26. "Galeb" nije napravljen za Tita

Njegov čuveni brod prvobitno se zvao Ramb III.

Porinut je 1938. u Đenovi kao transportni brod za italijansku kompaniju koja je imala monopol na trgovinu bananama iz italijanske Istočne Afrike.

27. "Galeb" je bio ratni brod

Tokom Drugog svetskog rata Ramb III je postao pomoćna krstarica italijanske mornarice.

Godine 1941. u Bengaziju ga je torpedovala britanska podmornica HMS Triumph. Brod je ipak uspeo da se vrati do Italije, velikim delom ploveći krmom.

28. Posle Italijana koristili su ga Nemci kao minopolagač

Nakon kapitulacije Italije brod je prešao pod nemačku kontrolu i dobio ime Kiebitz.

Nemci su ga pretvorili u minopolagač i njime je u severnom Jadranu položeno više od 5.000 mina.

29. Potopljen, pa ponovo "oživljen"

Savezničko bombardovanje Rijeke 1944. potopilo je Kiebitz.

Posle rata brod je izvađen, obnovljen i postao deo Jugoslovenske ratne mornarice. Kasnije je preuređen u Titovu ploveću rezidenciju.

30. "Galeb" je bio mnogo više od luksuzne jahte

Na njemu se odvijala diplomatija Pokreta nesvrstanih. Tito je njime putovao u Afriku i druge delove sveta, a samo putovanje Afrikom 1961. trajalo je oko 70 dana.

Drugim rečima, "Galeb" je bio neka vrsta plutajućeg diplomatskog centra.

(Telegraf.rs)