Vadili šljunak, pa pronašli neobične predmete: Razrešena misterija iz Dunava stara više od 2.000 godina

Pre više od dve hiljade godina, brod koji je prevozio veliku količinu gvožđa potonuo je u reci Dunav, na području današnje Austrije. Arheolozi su otkrili da se ovo "zarđalo blago" sastoji od 500 gvozdenih šipki, najveće skrivene zalihe drevnog gvožđa ikada pronađene u Evropi. Ta količina metala bila bi dovoljna za naoružavanje čitave vojske.

Kolekcija je otkrivena 2019. godine, kada su radnici koji su vadili šljunak iz reke u blizini sela Dajnhem primetili nekoliko neobičnih gvozdenih predmeta sa dva kraja i prijavili ih Austrijskoj službi za zaštitu spomenika.

Preporučujemo

"Pravo je malo čudo što najveća masovna kolekcija praistorijskih gvozdenih šipki u Evropi nije dospela u ruke trgovaca otpadnim metalom", rekao je u saopštenju Peter Trebše, arheolog sa Univerziteta u Insbruku u Austriji.

U studiji objavljenoj 21. septembra u časopisu Antiquity, Trebše i koautorka Marion Beranže, arheološkinja sa Tehnološkog univerziteta Belfor-Monbeljar u Francuskoj, detaljno su predstavili svoju analizu jedinstvene kolekcije drevnog gvožđa koja potiče iz III i II veka pre nove ere.

Među stotinama gvozdenih fragmenata izvađenih iz nasipa šljunka, Trebše i Beranže pronašli su 193 cele gvozdene šipke i 307 delimičnih, odnosno ukupno 500 šipki koje su pre više vekova završile u vodama Dunava. Šipke su bile prosečne dužine 28,5 centimetara i težile su oko dva kilograma. Ukupna težina kolekcije iznosila je gotovo jednu tonu.

Istovremeno, gvozdene šipke iz Dajnhema nisu bile gotovi proizvodi. Reč je o poluproizvodima, ponekad nazivanim blokovima, koji su bili grubo obrađeni međuproizvodi od kojih je kovač kasnije izrađivao druge predmete.

Takvi poluproizvodi bili bi dovoljni za izradu približno 500 mačeva, rekao je Trebše.

"Gvožđe iz Dajnhema bilo bi dovoljno da naoruža veliku grupu ratnika", dodao je on.

Budući da je gvožđe pronađeno tokom vađenja šljunka uz pomoć velikog bagera, prvobitni arheološki kontekst nalaza je narušen. Zbog toga arheolozi nisu uspeli da utvrde kako je metal dospeo u Dunav.

"Mogućnost ritualnog polaganja ne može se isključiti", napisali su istraživači u radu, ali "većina istraživanja rečnih nalaza zaključuje da su gvozdene šipke izgubljene tokom transporta". Trebše je naglasio:

"Neverovatno je da je tako velika količina gvožđa transportovana odjednom tokom kasnog gvozdenog doba i da je bila dostupna u okviru jedne jedine razmene. Ovo otkriće svedoči o rastu kapaciteta za proizvodnju gvožđa, postignutom tokom III–II veka pre nove ere u podunavskom regionu."

(Telegraf.rs/Blitz)