Mnogi Jugosloveni su zbog farmerki i kafe ustajali rano i putovali satima: Ovde je bila njihova "šoping meka"

Koja vam je prva asocijacija na Trst? Ako pitate starije od 50 godina, odgovor će verovatno glasiti: “Šoping”.

Reč je o odredištu za kojim se nekada živelo, krajem nedelje i vikendom, kada je bilo vreme za šoping. “Bilo je to dobro vrijeme. Sve na kredit, sve za raju, jarane. U auto naspi čorbe. Pa u Trst po farmerke”, glase, uostalom, stihovi iz pesme kultnog Zabranjenog pušenja.

Preporučujemo

Povratak u prošlost

Da, Italija, Trst, Trg Ponte Roso bili su tada “obećana zemlja i šoping Meka”, “sconti, saldi” i “cambio valute” bili su obećani jezik, a farmerke navučene preko farmerki, kako carinik ne bi primetio, nešto što se moralo imati, prenosi Putni Kofer.

Ovim tekstom se nakratko vraćamo u ne tako davnu prošlost, u 1970. i 1980. godine. I u Trst, koji je bio, kako ga nazivaju, “robna kuća na otvorenom” za Jugoslovene koji su se tih godina “slivali” tamo vozovima, autobusima i putničkim automobilima.

Centar tog sveta bio je Trg Ponte Roso na kojem se tada nalazila pijaca sa brojnim tezgama. Tu je kupovala većina ljudi, dok su imućniji novac najčešće trošili u buticima.

"Niko nije ostajao da prenoći"

Ime je dobio po prvom mostu Ponte Rosso (Crveni most), sagrađenom 1756. godine na Velikom kanalu koji prolazi kroz centar grada.

“Nekada je bilo i oko sto hiljada ljudi u jednom danu. Uglavnom, niko nije ostajao da prenoći u Trstu, niko nije gubio vreme po restoranima. Sećam se da su svi jeli sendviče“, prisetila se u članku BBC-ja Vendi D'Erkole iz Trsta.

Ona je ćerka trgovca koji je tamo imao prodavnicu donjeg veša. Priča kako stanovnici Trsta nisu kupovali na pomenutom trgu i kako su mnogi s prezirom gledali na kupce koji su dolazili preko granice i tvrdili da im “prljaju grad“.

Zahvaljujući crvenom pasošu

S druge strane, dodaje, trgovci su ih jedva čekali.

“Ponedeljkom bi vlasnici prodavnica odlazili u banke sa vrećama punim novca, kako bi zamenili dinare ili marke u lire“, prisetila se dalje.

Bio je to “folklor“ koji se odvijao zahvaljujući crvenom pasošu koji je otvarao vrata zapadne Evrope na kontinentu podeljenom na istočni i zapadni blok. U suštini, šoping u Trstu počeo je da se razvija nakon potpisivanja Udinskog sporazuma, koji je dozvoljavao trgovinu u pograničnim područjima.

"Onda je sve puklo..."

Vremenom je fenomen “rezervisan“ za pogranično stanovništvo eksplodirao, a ogroman novac zarađivale su i menjačnice i banke.

“Bio je to veliki rast kreditnih institucija iz svih delova Italije“, rekao je za Al Jazeeru Balkan, a preneo BBC, Klaudio Erne, fotograf koji je svojevremeno ovekovečio silne autobuse parkirane u Trstu.

“Otvarale su sedišta ovde da bi menjale novac, a onda bum, sve je puklo. Usludili su bankroti“, prisetio se.

Tršćanska “šopingmanija“ počela je da jenjava 1980-ih, a potpuno je zamrla tokom 1990-ih. Ostala su samo sećanja…

(Telegraf.rs)