Zbog izgradnje NAJTEŽE ZGRADE NA SVETU srušene su hiljade domova i crkve: Nalazi se u komšiluku Srbije

Neke zgrade rekorderi impresioniraju svojim dimenzijama, monumentalnošću, lepotom, istorijom… Najviša zgrada Burdž Kalifa uzdiže se do 829 metara sa antenom, u Jemenu i danas stoje prvi neboderi na svetu, izgrađeni u 16. veku, a najstarija zgrada parlamenta u kojoj i danas zasedaju poslanici izgrađena je u 13. veku i nalazi se u Hagu.

Jedna zgrada, međutim, drži prilično neobičan rekord. To je Parlament u Bukureštu koji Ginisova knjiga rekorda smatra - najtežom zgradom na svetu.

Preporučujemo

Čaušesku naredio izgradnju

Zgrada parlamenta u Bukureštu nema futurističke kupole koje se “zabijaju” u oblake i nema stotine spratova. Ali, njena masivnost krije se u nečem drugom - u veličini, načinu gradnje i priči o tome šta je sve moralo da nestane kako bi bila izgrađena.

Njenu izgradnju je naredio je Nikolaje Čaušesku, koji je želeo novo političko i administrativno središte koje bi demonstriralo snagu njegovog režima. Nije dočekao njen završetak.

Brojke vezane za gradnju gotovo zvuče neverovatno. Zvanična stranica rumunskog parlamenta navodi milion kubnih metara mermera, 700.000 tona čelika, 3.500 tona kristala, 900.000 kubnih metara drveta, 2.800 lustera i 220.000 kvadratnih metara tepiha.

Foto: Matthew Williams-Ellis / VWPics / Profimedia

Građevinci radili u tri smene

Materijali su gotovo u celosti dolazili iz Rumunije. Na projektu je učestvovalo više od 100.000 ljudi, a na vrhuncu gradnje gotovo 20.000 radnika radilo je u tri smene, 24 sata dnevno.

Zdanje ima čak 365.000 kvadratnih metara razvijene površine, dugo je 270, široko 245 i visoko 84 metra, prenosi Putni kofer.

Između 1984. i 1990. godine na gradilištu je učestvovalo i oko 12.000 vojnika. Glavna arhitektkinja bila je Anka Petresku, koja je imala samo 28 godina kada je preuzela projekat.

Ogromna cena vizije

Čaušesku je želeo da masivnim parlamentom pokaže svetu svoju snagu. Na njegove urbanističke ideje uticali su monumentalni prizori koje je video u Severnoj Koreji, kao i odnos sa tamošnjim liderom Kim Il Sungom. Nakon razornog zemljotresa, koji je Bukurešt pogodio 1977. godine, dobio je priliku da potpuno preoblikuje veliki deo prestonice.

Cena te vizije bila je ogromna. Istorijske četvrti gotovo su nestale. Razmere se razlikuju u zavisnosti od izvora, ali govori se o hiljadama raseljenih stanovnika i srušenih kuća. Nestale su i crkve, manastiri, bolnica i druge istorijske građevine.

Čaušesku nije dočekao završetak monumentalnog projekta. Kada je režim pao 1989. godine, zgrada je, prema zvaničnim podacima, bila završena tek oko 60 odsto, a radovi su nastavljeni i nakon revolucije, iako su predstavljali veliki finansijski udar na budžet zemlje.

Foto: Zoonar/Desislava Vasileva, Zoonar GmbH / Alamy / Profimedia

Ostavlja tragove i na tlu

Međutim, deo predviđenih radova nikada nije dovršen, a veliki deo zdanja, pri čemu se izvori ne slažu oko tačnog procenta, uopšte se ne koristi. Danas se u njoj održavaju sednice oba doma rumunskog parlamenta, smeštene su druge državne institucije i konferencijski prostori, a deo palate otvoren je i za posetioce.

Neverovatna masa zdanja ostavlja trag i na tlu ispod njega.

Naime, satelitska merenja Evropske svemirske agencije iz perioda od 2011. do 2014. pokazala su da se tlo na pojedinim tačkama oko Palate parlamenta spušta, dok su rumunski stručnjaci procenili da se ogromna građevina sleže približno šest milimetara godišnje.

(Telegraf.rs)