Nekada kristalno čiste reke pretvaraju se u "sok od pomorandže": Šta se to dešava na Aljasci?

Desetine udaljenih potoka i reka na Aljasci menjaju boju iz kristalno čiste plave u mutnu narandžastu, a novo istraživanje ukazuje na moguće uzroke.

Ovo bi moglo da ima ozbiljne posledice po kvalitet vode, riblji fond i lokalne zajednice ukoliko se promene nastave.

Preporučujemo

Primetio promene još 2018. godine

Istraživanje objavljeno u časopisu Communications: Earth & Environment, prvi put je sistematski dokumentovalo i uzorkovalo deo ovih promenjenih vodotokova.

Tim istraživača iz američke Službe za nacionalne parkove (NPS), Američkog geološkog zavoda (USGS), Univerziteta Kalifornije i drugih institucija identifikovao je 75 lokacija na ogromnom području severne Aljaske.

Reč je o prostoru približne površine savezne države Teksas, u planinskom lancu Bruks.

Istraživači upozoravaju da bi promena mogla imati značajne posledice po vodosnabdevanje i ribarstvo u arktičkim slivovima, posebno u uslovima klimatskih promena.

“Što smo više leteli unaokolo, počeli smo da primećujemo više narandžastih reka i potoka“, rekao je autor istraživanja Džon O’Donel, ekolog zaposlen u Mreži za inventarisanje i praćenje Arktika, pri Službi za nacionalne parkove.

“Na nekim mestima izgledaju gotovo kao sok od pomorandže“, dodao je.

Po njegovim rečima, takvi vodotokovi mogu predstavljati problem ne samo zbog moguće toksičnosti, već i zato što bi promenjeni uslovi u vodi mogli da spreče ribe da stignu do područja na kojima se mreste.

O’Donel je promenu prvi put primetio 2018. godine, kada je obišao jednu reku koja je izgledala kao da je “prekrivena rđom”, iako je samo godinu dana ranije bila bistra. Počeo je da se raspituje o pojavi, beleži lokacije i, kada god je to bilo moguće, uzima uzorke vode.

Istraživanje je posebno zahtevno jer se vodotokovi nalaze u veoma udaljenim predelima Aljaske, do kojih se u mnogim slučajevima može doći praktično samo helikopterom.

“Zamrljane reke su toliko velike da ih možemo videti iz svemira“, rekao je vanredni profesor Bret Polin na Univerzitetu Kalifornije i jedan od glavnih istraživača projekta.

"Hemija nam govori da dolazi..."

Polin, koji se specijalizovao za hemiju vode, primetio je da promena boje podseća na ono što se događa kod “kiselog rudničkog oticanja”, odnosno zagađenja vode koje nastaje kada voda prolazi kroz određene rudarske materijale.

Međutim, postoji jedan problem - u blizini nijedne od istraživanih reka nema rudnika, uključujući čuvenu reku Salmon i druge vodotokove koji se nalaze na federalno zaštićenim područjima.

Jedna od glavnih hipoteza naučnika jeste da bi uzrok mogao biti permafrost, odnosno trajno zamrznuto zemljište.

Permafrost može sadržati različite minerale koji su decenijama ili hiljadama godina bili zarobljeni u zamrznutom tlu. Kako se klima zagreva, permafrost se otapa, čime minerali i metalne rude koje su ranije bile izolovane mogu doći u kontakt sa vodom i kiseonikom.

To bi, prema hipotezi istraživača, moglo dovesti do oslobađanja kiselina i metala u vodotokove, piše na zvaničnom sajtu Univerziteta Kalifornije.

“Hemija nam govori da dolazi do trošenja minerala. Razumevanje onoga što se nalazi u vodi predstavlja svojevrsni hemijski otisak onoga što se dogodilo”, objasnio je Polin.

Ipak, istraživači naglašavaju da je potrebno još rada kako bi se precizno utvrdilo šta pokreće ovaj proces i kakve će biti njegove dugoročne posledice.

Ispitivanja su pokazala velike promene u hemijskom sastavu vode. U nekim uzorcima pH vrednost bila je svega 2,3, dok prosečna pH vrednost ovih reka iznosi oko 8.

Takva razlika ukazuje na veoma kisele uslove. Prema istraživačima, sulfidi u mineralima se troše, što može dovesti do stvaranja kisele i korozivne sredine, a takvi uslovi mogu dodatno osloboditi metale iz okolnog tla i stena.

U vodi su izmerene povišene ili visoke koncentracije gvožđa, cinka, nikla, bakra i kadmijuma.

“Vidimo mnogo različitih vrsta metala u ovim vodama. Jedna od najzastupljenijih je gvožđe. Upravo ono izaziva promenu boje“, rekla je Tajlor Evinger, koja učestvuje u istraživanju.

Foto: Shutterstock

"Postoji mnogo mogućih posledica"

Iako je O’Donel promenu prvi put lično primetio 2018. godine, analiza satelitskih snimaka pokazala je da tragovi obojenih vodotokova postoje još od 2008.

“Problem se polako širi od malih izvorišnih područja ka većim rekama“, rekao je on.

O’Donel smatra da je važno razumeti proces dok se još razvija.

“Kada se pojave novi problemi ili pretnje, moramo biti u stanju da ih razumemo“, dodao je.

Istraživači se sada nalaze u drugoj godini trogodišnjeg projekta. Njihov cilj je da utvrde šta se događa u vodi, naprave modele koji bi pokazali koja bi druga područja mogla biti ugrožena i procene posledice po vodu za piće i riblji fond.

Promena boje nije samo vizuelni fenomen. Istraživači navode da proces utiče na staništa, kvalitet vode i druge ekološke sisteme, pretvarajući prethodno zdrava područja u degradirana staništa sa manjim brojem riba i beskičmenjaka.

Posebno su zabrinute moguće posledice po udaljene zajednice koje zavise od lokalnih reka. Ako se neke ruralne zajednice oslanjaju na ove vodotokove kao izvor vode za piće, u budućnosti bi mogla biti potrebna dodatna obrada vode.

Istovremeno, promene bi mogle uticati i na riblji fond od kojeg lokalno stanovništvo zavisi za ishranu.

“Postoji mnogo mogućih posledica“, rekao je O’Donel.

Po njegovom objašnjenju, ako se klimatsko zagrevanje nastavi, očekuje se dalje otapanje permafrosta. Tamo gde postoje odgovarajući minerali, to bi moglo stvoriti uslove za dalje pojavljivanje narandžastih i degradiranih vodotokova.

(Telegraf.rs)