Kad Japanci osmisle neboder visok 4 kilometra: U ovoj megagrađevini bi živelo MILION LJUDI!

U svetu arhitektonske mašte malo je projekata privuklo toliku pažnju kao koncept X-Seed 4000.

Japanska građevinska kompanija Taisei, početkom 1990-ih, predstavila je ideju koja i danas zvuči gotovo neverovatno. Nije zamišljen samo običan masivni neboder, već veštački grad smešten u Tokijskom zalivu, koji bi potpuno promenio predstavu o tome koliko visoka i velika jedna građevina uopšte može da bude.

Preporučujemo

Direktno inspirisan planinom Fudži

Važno je, međutim, odmah naglasiti jednu stvar - X-Seed 4000 nije bio projekat koji je kompanija zaista nameravala da realizuje. Reč je o vizionarskom konceptu kojim se pokušavalo pokazati kako bi mogla da izgleda ekstremno velika urbana struktura budućnosti i gde bi se mogle nalaziti granice tada zamislive građevinske tehnologije.

Dizajn ovog neverovatnog zdanja bio je u najmanju ruku monumentalan.

Prema konceptu, građevina bi dostizala zapanjujuću visinu od četiri kilometra(!), čime bi postala ubedljivo najviša samostojeća struktura koju je čovek ikada zamislio.

Njen spoljašnji oblik bio je direktno inspirisan planinom Fudži. Posebno je zanimljiv podatak da bi struktura bila oko 224 metra viša od samog Fudžija, čiji vrh doseže 3.776 metara.

Objekat bi imao ogromnu bazu široku približno šest kilometara i bio bi predviđen za područje Tokijskog zaliva.

Za poređenje, današnji najviši neboderi izgledali bi gotovo minijaturno u odnosu na ovu zamišljenu građevinu. X-Seed 4000 bio bi toliko veliki da ga je zapravo smislenije posmatrati kao vertikalni grad, a ne kao klasičan neboder.

Njegov ogroman piramidalni oblik nije bio samo pokušaj stvaranja spektakularne siluete. Široka baza i postepeno sužavanje prema vrhu trebalo je da budu ključni za organizaciju i stabilnost strukture koja bi se protezala četiri kilometra iznad tla.

Sama veličina građevine predstavljala bi ogroman izazov, jer bi konstrukcija morala da nosi sopstvenu masu, ali i da izdrži delovanje vetra, zemljotresa i drugih sila karakterističnih za područje Tokija.

Za izgradnju ovakvog diva procenjivala se potreba za više od tri miliona tona čelika.

Brojke povezane sa projektom toliko su velike da je X-Seed 4000 i danas jedan od najpoznatijih primera takozvane megaarhitekture - projekata koji više podsećaju na futurističke vizije nego na građevine koje je moguće jednostavno preneti sa nacrta u stvarni svet.

Za razliku od konvencionalnih nebodera, X-Seed 4000 bio je zamišljen kao ogroman urbani kompleks u kojem bi ljudi mogli da žive, rade i koriste gotovo sve potrebne sadržaje bez svakodnevnog oslanjanja na kopneni grad.

Jedan od ključnih izazova bila bi atmosfera, prenosi 24sata.hr.

Foto: Wikimedia/Newsburst

Novi oblik urbanog prostora

Na visini od četiri kilometra uslovi nisu isti kao na nivou mora, a vetar, temperatura i pritisak vazduha se menjaju sa visinom. Zbog toga bi unutrašnji prostori morali da budu pažljivo projektovani kako bi ljudima obezbedili stabilne i prijatne uslove za život.

Upravo je takva kombinacija arhitekture, infrastrukture i kontrole unutrašnjeg okruženja jedan od razloga zbog kojih bi X-Seed 4000 predstavljao tehnološki izazov bez presedana u stvarnom građevinarstvu (originalna ilustracija koncepta).

Projekat je predviđao i korišćenje obnovljivih izvora energije, uključujući solarnu energiju. Ogromna površina konstrukcije i njen položaj iznad Tokijskog zaliva pružali bi potencijal za proizvodnju velikih količina energije.

Ipak, važno je naglasiti da se detalji energetskog sistema razlikuju u različitim prikazima projekta i da nisu svi elementi bili razrađeni na nivou stvarnog izvedbenog projekta.

Drugim rečima, X-Seed 4000 nije bio zamišljen kao obična zgrada sa nekoliko hiljada stanova. Ideja je bila da se stvori potpuno novi oblik urbanog prostora - svojevrsni vertikalni grad koji bi se protezao od nivoa mora pa sve do visine na kojoj bi leteli brojni današnji avioni.

Ovaj neverovatno ambiciozan koncept predviđao je smeštaj između 500.000 i milion ljudi! Takva brojka jasno pokazuje da X-Seed 4000 nije zamišljen kao elitni stambeni kompleks, već kao potpuno novi urbani centar.

Unutrašnji prostor morao bi da bude podeljen u brojne različite zone kako bi mogao da funkcioniše kao pravi grad. Stanovnici bi imali pristup stambenim prostorima, poslovnim sadržajima, prodavnicama, prostorima za rekreaciju, javnim sadržajima i različitim institucijama, bez potrebe da svakodnevno napuštaju kompleks.

Upravo je ta ideja možda i najfascinantniji deo čitavog koncepta.

Umesto da se grad širi horizontalno, zauzimajući sve veće površine zemljišta, X-Seed 4000 pokušao je da zamisli šta bi se dogodilo kada bi čitav grad počeo da se širi gotovo neverovatno visoko u nebo.

Kako bi se omogućilo brzo kretanje kroz tako ogroman prostor, koncept je predviđao obiman sistem liftova i drugih oblika unutrašnjeg prevoza. U nekim prikazima projekta pominju se i vozovi zasnovani na tehnologiji magnetske levitacije, odnosno maglevu.

Takav sistem bio bi logičan odgovor na činjenicu da bi obični liftovi i klasični hodnici bili potpuno nepraktični za grad čiji se nivoi protežu kilometrima u visinu.

X-Seed 4000 je zato zamišljen više poput ogromne vertikalne metropole nego kao jedan neboder. Čovek bi teoretski mogao da živi, radi, kupuje, odmara se i koristi javne sadržaje unutar iste ogromne strukture.

Panorama Tokija; Foto: Lucas Vallecillos / VWPics / Profimedia

Tehnološki izazov bez presedana

Uprkos fascinantnim dimenzijama, X-Seed 4000 nikada nije ni približno ušao u fazu realizacije. To je važno naglasiti jer se tokom godina na internetu često pojavljivao kao da je reč o “stvarnom građevinskom projektu” koji je u jednom trenutku trebalo da bude izgrađen.

Godine 2007. pojavile su se nove tvrdnje da bi projekat mogao da bude aktuelan, ali je Taisei tada jasno potvrdio da nema planova za njegovu izgradnju.

Projekt je u stvarnosti ostao ono što je od početka i bio - izuzetno ambiciozan predlog koji je služio za istraživanje mogućnosti buduće megaarhitekture.

Jedan od problema bio je, naravno, novac. Procene troškova za X-Seed 4000 išle su do bilion američkih dolara, pa čak i više, u zavisnosti od načina računanja i pretpostavki. Čak i bez drugih problema, takva investicija predstavljala bi gotovo nezamisliv finansijski poduhvat.

Ali, novac je bio samo jedan deo problema.

Sama izgradnja strukture visoke četiri kilometra predstavljala bi tehnološki izazov bez presedana. Trebalo bi rešiti pitanja ogromne težine konstrukcije, delovanja vetra na različitim visinama, zemljotresa, snabdevanja energijom, vodom i hranom, prevoza, evakuacije i svakodnevnog funkcionisanja stotina hiljada ili čak milion stanovnika.

A, onda je tu i pitanje same svrhe takve građevine - ako je moguće izgraditi grad ove veličine, postavlja se pitanje zašto bi ga uopšte trebalo smestiti u jednu strukturu visoku četiri kilometra.

Kako bi se održavala, kako bi se ljudi evakuisali u slučaju velikog požara ili zemljotresa i kako bi se obezbedila svakodnevna logistika kompleksa… Sve su to problemi koji bi zahtevali rešenja daleko izvan onoga što je današnja građevinska industrija spremna da ponudi.

Američki arhitekta Erik Hoveler, koji je o projektu govorio za Architectural Record, ukazao je i na neke vrlo konkretne probleme koje bi ovakva struktura mogla da izazove.

Građevina ove visine imala bi ogroman uticaj na kretanje vazduha oko sebe, stvarala bi velike senke i menjala lokalne uslove u neposrednoj okolini. Što je građevina viša i šira, to je veći i njen uticaj na prostor oko nje.

Stručnjak za arhitekturu, Džordž Bajnder, koji je takođe komentarisao X-Seed 4000, objasnio je da projekat nikada nije bio namenjen neposrednoj izgradnji.

Njegova osnovna svrha bila je da posluži kao vizija i način da Taisei pokaže koliko bi daleko buduća tehnologija potencijalno mogla da ode.

(Telegraf.rs)