Na udaljenoj strani Meseca otkrivena neobična struktura: Nalazi se 9 kilometara ispod površine

Neobična stenska formacija, duboko ispod površine na Udaljenoj strani Meseca, mogla bi da pruži odgovore na jedno od dugotrajnih pitanja nauke - da li je Zemljin prirodni satelit nekada imao snažno magnetno polje.

Analizirajući podatke koje su prikupile lunarne sonde, tim istraživača pronašao je formaciju koja je znatno gušća i snažnije magnetizovana od okolnog materijala.

Preporučujemo

Masa široka oko 60 kilometara

Prema novoj studiji, objavljenoj u časopisu Science Advances, podzemna struktura mogla bi da predstavlja drevni vulkanski kompleks koji se magnetizovao u trenutku kada je magma iz unutrašnjosti Meseca prodrla naviše i očvrsnula pre nego što je stigla do površine.

Stenska masa široka je oko 60 kilometara i proteže se približno devet kilometara u dubinu. Njene karakteristike ukazuju na to da je Mesec imao magnetno polje u vreme kada je nastala, pre oko 4,2 milijarde godina.

Autori studije navode da je to polje tada verovatno bilo između jedne petine i jedne trećine jačine Zemljinog magnetnog polja koje postoji danas.

Magnetni štit koji Mesec više nema

Magnetno polje je od ključnog značaja za život na Zemlji kakav poznajemo. Ono stvara magnetosferu - ogromnu oblast u svemiru koja okružuje našu planetu i predstavlja svojevrsni štit od štetnog Sunčevog vetra, kosmičkih zraka i zračenja.

Na Zemlji magnetno polje nastaje zahvaljujući neprekidnom kretanju rastopljenog metala u spoljašnjem jezgru, koje stvara električne struje. Taj proces poznat je kao dinamo-efekat.

Princip je sličan dinamu na biciklu, u kojem okretanje točka pokreće magnete unutar generatora i proizvodi električnu struju koja može da napaja svetla.

I Mesec je u dalekoj prošlosti možda imao magnetno polje, koje je pokretalo njegovo jezgro, ali je ta aktivnost odavno prestala. Prema podacima NASA, pre oko 3,2 milijarde godina, kako se unutrašnjost Meseca hladila, magnetno polje je značajno oslabilo. Bez snažne zaštite, Sunčevo zračenje postepeno je razorilo njegovu atmosferu.

Međutim, način na koji je drevno magnetno polje nastalo i koliko dugo je postojalo decenijama je predmet rasprave među astronomima.

“Rasprava seže do 1970-ih, kada su Apolo misije prvi put donele lunarne stene koje su pokazale tragove postojanja magnetnog polja“, rekla je Ana Mitlehol, koautorka studije i predavač na Federalnom institutu za tehnologiju u Cirihu (ETH Cirih).

Stručnjaci su dugo smatrali da je drevni lunarni dinamo bio aktivan otprilike od pre 4,25 milijardi do pre 3,5 milijardi godina.

“To je verovatno i dalje mišljenje većine naučne zajednice, ali su u poslednjoj deceniji nove analize uzoraka sa Apolo misija pokazale da u pojedinim delovima tog istog perioda uopšte nema magnetnog signala. Neki istraživači su otišli toliko daleko da su doveli u pitanje da li je rani dinamo uopšte postojao”, kazala je Mitleholc.

Foto: Naeblys / Alamy / Profimedia

Trag nađen bez uzoraka sa Meseca

Nova studija donosi dokaze u prilog postojanju tog ranog dinama, ali istraživači ovog puta nisu analizirali stene koje su astronauti doneli sa Meseca.

Umesto toga, koristili su podatke koje su iz orbite prikupile lunarne sonde i proučili područje koje nije vidljivo sa Zemlje, poznato kao Dewar. Upravo tamo otkrivena je magnetizovana stenska formacija.

Utvrđivanje istorije drevnog magnetnog polja od ključnog je značaja za razumevanje samog Meseca, smatra koautor studije Adrijen Brok, istraživač u Vazduhoplovnom centru u Berlinu.

“Zemlja i Mesec imali su drastično različite geološke istorije. Mesec je bio manji i dugo je bio potpuno rastopljen. Takođe je u ranoj fazi imao mnogo vulkanske aktivnosti i postoji mnogo pitanja na koja ne možemo precizno da odgovorimo ako ne znamo kako je Mesec tada izgledao”, rekao je Brok.

Po njegovim rečima, proučavanje lunarnog magnetnog polja predstavlja dobar način da se proceni kako je Mesec izgledao u svojoj ranoj istoriji.

Zašto su važne sonde, a ne samo stene?

Istraživači su koristili podatke NASA sondi Lunar Prospector (lansirana 1998. godine), japanske sonde Kaguya, (2007) i misije GRAIL (2011).

Korišćenje podataka prikupljenih iz orbite ima jednu važnu prednost u odnosu na analizu lunarnih stena, smatra Mitleholc, prenosi CNN.

Uzorci su, naime, izvučeni iz svog geološkog konteksta pre više od 50 godina.

“Njihov magnetni zapis može veoma lako da bude poremećen zagrevanjem, udarom, pa čak i uobičajenim rukovanjem i skladištenjem u laboratoriji. Tako dva uzorka koja izgledaju slično mogu na kraju dati različite odgovore, ne nužno zato što magnetnog polja na Mesecu nije bilo, već zato što je sam dokaz imao mnogo prilika da se usput poremeti“, objasnila je.

Istraživači su i ranije koristili podatke iz orbite za proučavanje lunarnog magnetnog polja, ali nova studija primenila je drugačiji pristup.

“Druge studije magnetizma koje koriste skupove satelitskih podataka uglavnom posmatraju samo magnetni signal i pokušavaju da zaključe kakva vrsta stene je mogla da ga proizvede. Mi smo, umesto toga, spojili magnetne i gravitacione podatke u jednom modelu”, rekla je Mitleholc.

Merenja gravitacije pokazala su gustinu zakopane stene, dok su magnetna merenja otkrila koliko je snažno magnetizovana.

“Zajedno su nam omogućili da precizno utvrdimo postojanje stvarne strukture zakopane ispod površine, a ne samo signala koji bi mogao da potiče od velikog broja različitih konfiguracija magnetizovanih stena“, dodala je.

Foto: NASA

I dalje postoje velike misterije

Istraživači nisu uspeli da utvrde koliko dugo je drevni lunarni dinamo bio aktivan. Takođe, nije jasno kako je malo lunarno jezgro moglo da proizvede magnetno polje koje je, prema nekim ranijim istraživanjima, možda bilo relativno snažno.

Ipak, autori nove studije smatraju da njihovi rezultati menjaju samu prirodu naučne rasprave - sa pitanja da li je Mesec imao dinamo na pitanje kako je taj dinamo funkcionisao.

Ranija istraživanja ponudila su različite hipoteze o nastanku lunarnog magnetnog polja. Jedan rad iz 2025. godine ukazao je na mogućnost da je udar velikog asteroida privremeno pojačao već postojeće, slabije magnetno polje.

Druga studija, objavljena u februaru i zasnovana na uzorcima sa Apolo misija, ponudila je drugačije objašnjenje - topljenje stena bogatih titanijumom duboko unutar Meseca moglo je privremeno da pojača njegovo magnetno polje i dovede do njegovog povremenog “treperenja“.

Nova studija dodatno podržava ideju da je Mesec u ranoj istoriji mogao da stvori snažan dinamo, smatra Kler Nikols, vanredna profesorka geologije planetarnih procesa na Univerzitetu u Oksfordu, koja nije učestvovala u istraživanju.

Ipak, kako je navela, potrebno je još mnogo rada kako bi se utvrdilo koliko dugo je Mesec mogao da održava dinamo i koliko se njegova aktivnost menjala tokom vremena.

“Sveukupno, mislim da ova studija predstavlja dodatni podsticaj da nastavimo da prikupljamo podatke tokom budućih misija. Još postoji mnogo otvorenih pitanja o Mesecu na koja tek treba da pronađemo odgovore“, rekla je Nikols.

Trag koji vodi i do drugih svetova

Novo istraživanje predstavlja još jedan doprinos sve većem broju dokaza da je Mesec pre više od četiri milijarde godina imao znatno snažnije magnetno polje, smatra Isak Naret, vodeći autor nepovezane studije iz 2025. godine o lunarnom magnetnom polju.

Naret, doktorand na odseku za nauke o Zemlji, atmosferi i planetama na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT), nije učestvovao u novom istraživanju.

Po njegovim rečima, činjenica da je nova studija koristila podatke prikupljene pomoću sondi koje kruže oko Meseca ostavlja prostor za buduća istraživanja i postavlja temelje za otkrivanje novih tragova o evoluciji planeta.

Takvi podaci, dodao je, mogli bi jednog dana da pomognu naučnicima u proučavanju ne samo Meseca već i drugih nebeskih tela, uključujući Merkur i Mars.

Ako je Mesec zaista uspeo da održava dinamo određeno vreme, smatra Mitleholc, to bi moglo da pokaže koje su minimalne okolnosti neophodne da bi jedno nebesko telo uopšte moglo da održava takav proces.

“Razumevanje njegove istorije pomaže nam da utvrdimo šta je moguće i kod drugih malih stenovitih i ledenih nebeskih tela“, rekla je ona.

(Telegraf.rs)