Ovako bi izgledalo novo LEDENO DOBA: Evo šta će biti sa Srbijom u slučaju da nestanu Atlanska struja

Sunce i vazdušne mase nisu jedini faktori koji utiču na vreme. Izuzetno su važne i morske struje. To je ujedno i razlog zašto se, u vreme globalnog zagrevanja, evropske države sve ozbiljnije pripremaju za mogućnost izrazitog usporenja ili čak kolapsa Atlantske meridionalne povratne cirkulacije (AMOC). Reč je o sistemu okeanskih struja koji značajno utiče na evropsku klimu, a bez njega bi vremenske prilike na starom kontinentu mogle postati neobične.

AMOC u severnom Atlantiku prenosi toplu tropsku vodu ka severu. Kada se hladna, slana voda potopi u dubinu, time pokreće cirkulaciju koja već milenijumima utiče na evropsku klimu. Zagrevanje atmosfere, topljenje grenlandskog ledenog pokrivača i veća količina padavina u međuvremenu unosе dodatnu slatku vodu u severni Atlantik, zbog čega je more manje slano i gusto, pa se time cirkulacija AMOC-a usporava.

Preporučujemo

Među najčešće navođenim posledicama kolapsa AMOC-a u Evropi pominje se početak novog ledenog doba. To se, doduše, ne bi dogodilo preko noći. Proces bi se verovatno odvijao decenijama, ali bi pojedini delovi sistema mogli početi da otkazuju znatno ranije. Lori Lejborn (Laurie Laybourn) iz Čatam hausa (Chatham House) upozorava da bi „delovi AMOC-a mogli početi da se urušavaju na putu ka potpunom kolapsu“ i da bi taj proces donosio delimične poremećaje i ranije.

Arktički led do Škotske?

Modeli pokazuju da bi potpuni kolaps izazvao hladnije zime, jače oluje, promene u padavinama i dodatni porast nivoa mora. Arktički led bi mogao da se pomeri ka Škotskoj i nordijskim fjordovima, Baltičkom moru bi mogla biti potrebna pomoć ledolomaca, dok bi u Holandiji temperature tokom hladnih prodora mogle pasti i do minus 20 stepeni Celzijusa. Istovremeno, manje padavina, posebno na jugu Evrope, gde se nalazi i Srbija, leti bi povećalo opasnost od suše.

Posledice bi se odrazile i na poljoprivredu, privredu i migracije. Prema jednoj studiji, udeo britanskih površina pogodnih za proizvodnju hrane smanjio bi se sa današnjih 32 na sedam procenata. Holandija u svoje planove uključuje mogućnost slabljenja AMOC-a, jer bi kolaps, uz globalni porast nivoa mora, mogao dodati oko pola metra porastu duž delova severnoatlantske obale. „Brzina je neizvesna, trenutak je neizvestan i uticaj je neizvestan,“ izjavila je Saskija van Vuren (Saskia van Vuren), savetnica holandskog komesara za program Delta.

Rizik po nacionalnu bezbednost

Island je eventualni kolaps AMOC-a proglasio rizikom po nacionalnu bezbednost, Holandija proučava posledice po svoju zaštitu od poplava, Finska u kolapsu vidi pretnju po klimu, Baltičko more, poljoprivredu, energetiku i saobraćaj, dok Velika Britanija finansira sistem za rano upozoravanje.

Islandski ministar za klimu Johan Pal Johanson (Jóhann Páll Jóhannsson) izjavio je za Politiko da bi bilo „neodgovorno čekati potpunu izvesnost“ da je došlo do kolapsa AMOC-a. Kada bismo videli jasne posledice, kaže on, možda bi već bilo prekasno za preventivne mere. „To nije stvar panike ili alarmizma,“ dodao je. „Radi se jednostavno o odgovornom upravljanju.“

Tačka preokreta možda je bliža

Posebno zabrinjava subpolarni vrtlog južno od Grenlanda. Neka istraživanja pokazuju da bi njegovo mešanje vode moglo početi da se zaustavlja već 40-ih godina ovog veka, a posledice bi mogle postati vidljive za oko deset godina. „Mislim da postoji značajan rizik da se to dogodi u narednih 20 godina,“ rekla je istraživačica Svinda Falkena sa Univerziteta u Utrehtu. Inače, naučnici još uvek ne znaju kada bismo mogli dostići tačku preokreta za AMOC.

Naučnici zato razvijaju sisteme za rano otkrivanje približavanja tački preokreta. Britanska vlada je za program koji prati grenlandski ledeni pokrivač i subpolarni vrtlog izdvojila oko 94 miliona evra. Džema Bejl, jedna od rukovodilaca programa, kaže da žele da ujedine timove koji bi mogli „bolje da posmatraju, modeliraju i predviđaju tačke preokreta kako bi na njih mogli bolje da reaguju“.

Za praćenje AMOC-a ključna je mreža mernih uređaja u Atlantiku, među kojima je i sistem RAPID, koji obezbeđuje 20 godina neprekidnih podataka. Prema rečima Peni Holidej (Penny Holliday) iz britanskog Nacionalnog oceanografskog centra, to je „jedina stvar koja nam direktno govori kako se AMOC menja iz dana u dan, iz meseca u mesec i iz godine u godinu“. Evropska komisija je ove godine za posmatranje okeana izdvojila 220 miliona evra, ali istraživači smatraju da bi za pouzdan sistem bilo potrebno znatno više.

Mere koje se isplate u svakom slučaju

Stručnjaci upozoravaju da vlade mogu sprovesti mnoge mere bez obzira na to da li će AMOC ostati stabilan. Štefan Ramstorf (Stefan Rahmstorf) sa Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klimatskih promena kao primer navodi bolju izolaciju zgrada, koja pomaže kako pri globalnom zagrevanju, tako i u slučaju eventualnog jakog zahlađenja. Među ostalim merama su otpornija infrastruktura, zaštita od poplava, manje ranjivi lanci snabdevanja i prilagođavanje poljoprivrede.

Najvažnija mera je ujedno i jedina koja može direktno smanjiti rizik od kolapsa AMOC-a: smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. „Glavni odgovor mora biti da prestanemo sa oklevanjem i odlaganjem smanjenja emisija i napuštanja fosilnih goriva,“ rekao je Ramstorf. Istraživačica Falkena bila je još direktnija: „Za smanjenje rizika jedina stvarna mera je usporavanje globalnog zagrevanja. Emisije je potrebno smanjiti što je pre moguće.“

(Telegraf.rs/dnevnik.si )