Zabrinjavajući izveštaj o stanju planete: Populacije divljih vrsta SMANJENE 73 ODSTO, ali nada postoji

Prosečna veličina praćenih populacija divljih vrsta kičmenjaka smanjena je za 73 odsto u poslednje 52 godine, ali primeri oporavka zelene morske kornjače, tune plavorepke, tigra i afričkog slona pokazuju da mere zaštite prirode daju rezultate.

Ovo je navedeno u Izveštaju o stanju planete 2026. koji je objavila Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF).

Preporučujemo

Gubitak i degradacija prirodnog staništa

Indeks života na planeti, koji utvrđuje Londonsko zoološko društvo, obuhvata 35.803 populacije 5.790 vrsta kičmenjaka od 1970. do 2022. godine.

Najveći pad zabeležen je u slatkovodnim ekosistemima, 85 odsto, zatim kopnenim sa 69 odsto i morskim sa 59 odsto, preneo je Špigel.

Gubitak i degradacija staništa glavni su pokretači ovog trenda, a slede prekomerno korišćenje prirodnih resursa, klimatske promene, zagađenje, invazivne vrste i bolesti.

Najveći pad u Latinskoj Americi i Karibima

WWF je naveo da je gotovo polovina populacija obuhvaćenih analizom stabilna ili raste - 43 odsto raste, dok je sedam odsto stabilno.

Međutim, intenzitet opadanja premašuje intenzitet rasta, što dovodi do prosečnog globalnog pada od 73 odsto.

Najveći pad registrovan je u Latinskoj Americi i Karibima, 95 odsto, zatim Africi sa 80 odsto i regionu Azije i Pacifika sa 49 odsto.

Severna Amerika zabeležila je pad od 28 odsto, a Evropa i Centralna Azija 23 odsto.

Foto: Shutterstock

"Obnova prirode moguća i već vidljiva"

WWF ističe da su sistemi proizvodnje i potrošnje hrane, energije i finansija među glavnim pokretačima gubitka prirode, ali da se u tim oblastima već beleže promene, uključujući širenje obnovljivih izvora energije, održivije prakse u poljoprivredi i veće prepoznavanje rizika povezanih sa gubitkom prirode i klimatskom krizom u finansijskom sektoru.

Generalna direktorka WWF Internacionala, Kirsten Šuijt, rekla je da oporavak vrsta pokazuje šta može da se postigne dugoročnim zajedničkim naporima u zaštiti prirode i pozvala je na transformaciju sistema i privrednih sektora koji pokreću njen gubitak.

Vršilac dužnosti izvršnog direktora WWF, Adrije Loris Palentini, rekao je da iskustva iz regiona pokazuju da je obnova prirode moguća i već vidljiva, navodeći obnovu slobodnog toka reka u slivu Dunava, zaštitu morskih staništa i unapređenje održivog ribarstva na Jadranu.

(Telegraf.rs/Tanjug)