Imao je 40 godina kada mu je srce stalo: Pitanje koje je postavio nakon buđenja iz trodnevne kome slama srce

Metju Alik bio je u dobroj fizičkoj formi i nije imao ozbiljnih zdravstvenih problema kada mu je 2023. godine srčani zastoj umalo oduzeo život.

Lekari su ga reanimirali, nakon čega je ustanovljeno i unutrašnje krvarenje. Usledili su dani u komi, sedam transfuzija krvi i dve godine rehabilitacije, tokom kojih je morao ponovo da uči osnovne životne radnje.

Preporučujemo

"Bože, sada je 13"

Četrdesetogodišnjak iz zapadnog Londona doživeo je iskustvo koje mu je zauvek promenilo život. Iako je delovao zdrav, iznenada je doživeo srčani zastoj i, kako je kasnije ispričao, bio klinički mrtav 10 minuta.

Sve je počelo razgovorom o bolu u grudima. Metju, koji radi za lokalnu upravu, pokušavao je da objasni lekarima koliko ga boli. Najpre je dao ocenu 11, ali se njegov problem intezivirao.

“Bože, sada je 13“, rekao je, opisujući koliko se stanje pogoršalo.

Odmah nakon toga srce je prestalo da kuca. Medicinski stručnjaci su odmah započeli intenzivnu kardiopulmonalnu reanimaciju, odnosno oživljavanje pritiscima na grudni koš i drugim merama.

Reanimacija je bila toliko snažna da je izazvala unutrašnje krvarenje. Metju je imao i plućnu emboliju, stanje u kojem krvni ugrušak blokira krvni sud, prenosi LadBible.

Metju je 10 minuta bio klinički mrtav, a danas otkriva da ga ljudi često pitaju da li je tokom tog vremena video nešto neobično ili doživeo iskustvo bliske smrti. Uvek odgovara isto - da nema nikakvih sećanja.

Pošto je preživeo srčani zastoj, lekari su ga uveli u veštački izazvanu komu, u kojoj je proveo tri dana. Kada se probudio, u početku nije shvatao šta se dogodilo njegovom telu.

"Zašto ne mogu da pomerim ruke?"

Nekoliko sati nakon buđenja pokušao je da sedne i pomeri ruke, ali nije mogao da oseti svoje udove, niti da ih pokrene.

“Pomislio sam: ‘Zašto ne mogu da pomerim ruke? Zašto ne mogu da pomerim nogu?’“, prisetio se.

Pokušavao je da “naredi” svom telu da se pokrene, kao da će upornim ponavljanjem uspeti da ponovo uspostavi kontrolu nad njim.

“Govorio sam sebi: ‘Mozgu, pomeri ruku. Mozgu, uradi ovo’. Ali, ništa se nije događalo“, dodao je.

U tom trenutku, kako je ispričao, obratio se Bogu.

“Rekao sam: ‘Slušaj, ne mogu ovako da živim. Nema šanse. Gospode, spreman sam da umrem. Ako postoji način da umrem večeras, prihvatam to’“, ispričao je Metju.

Dodaje da se smrti više nije plaši, jer je prošao kroz iskustvo koje je doživeo kao smrt, iako se tog konkretnog perioda nije sećao.

Oporavak je zahtevao mnogo upornosti

U jednom trenutku, pokušao je da pomeri prste na nogama. Tada se dogodilo nešto što mu je ulilo nadu - prsti su se pomerili!

Nastavio je da pokušava, iznova i iznova, plašeći se da bi mogao da izgubi i tu sposobnost ako prestane. Pokretanje tela bilo je izuzetno teško, ali nije odustajao. Svaki mali pomak postao je važan korak u dugom procesu oporavka.

U bolnici je proveo mesec i po dana. Njegovo stanje dodatno su komplikovali krvni ugrušci, a krv mu je, prema njegovim rečima, bila toliko gusta da je tokom lečenja morao da primi sedam transfuzija.

“Bez transfuzija, danas me ne bi bilo. Leva strana mog tela bila je puna ugrušaka. To što je odgovarajuća krv bila spremna i dostupna dalo mi je drugu šansu za život“, rekao je.

Preživljavanje srčanog zastoja bilo je tek početak njegove borbe. Metjuu su bile potrebne dve godine rehabilitacije da bi ponovo savladao osnovne životne radnje, uključujući hodanje i samostalno hranjenje.

Oporavak je zahtevao mnogo vremena, strpljenja i upornosti. Ono što je pre zdravstvene krize radio bez razmišljanja, poput pomeranja udova ili hodanja, ponovo je morao da uči korak po korak.

Iskustvo koje je prošao promenilo je i njegov pogled na značaj dobrovoljnog davanja krvi. Nakon što je i sam zavisio od donacija kako bi preživeo, odlučio je da javno govori o njihovoj važnosti i podstiče druge da postanu davaoci.

(Telegraf.rs)