Skrivena opasnost još vreba u Černobilju: Naučnici došli do iznenađujućeg otkrića 40 godina nakon katastrofe

Četiri decenije nakon najveće nuklearne katastrofe na svetu, naučnici su otkrili uznemirujući “podsetnik” da radioaktivno nasleđe Černobilja još nije prošlost.

Istraživači koji su proučavali mikroskopske fragmente nuklearnog goriva, izbačene iz reaktora nakon eksplozije 1986. godine, utvrdili su da su neke od čestica ostale gotovo nepromenjene, prenosi Daily Mail.

Preporučujemo

Postoje tri grupe čestica

Prema rečima istraživačkog tima, otkriće bi moglo značajno da utiče na razumevanje dugoročnih zdravstvenih rizika koje nosi radioaktivna kontaminacija.

“Očuvana struktura čestica iz Černobilja, čak i nakon četiri decenije, ukazuje na to da će još dugo ostati izvori radioaktivnih materija”, navodi se u radu objavljenom u časopisu Journal of Hazardous Materials.

Kada se četvrti reaktor nuklearne elektrane u Ukrajini pregrejao i eksplodirao, u atmosferu je izbačen oblak koji je sadržao više od 100 različitih vrsta radioaktivnih čestica.

Ovi sićušni fragmenti, prečnika od osam do 50 mikrometara, i danas su radioaktivni i nastavljaju da kontaminiraju zemljište u Zoni isključenja oko Černobilja, na severu zemlje, kao i u njenoj okolini, navodi se.

Tim naučnika ispitao je šest takvih čestica (FOTO), kako bi utvrdio na koji su se način promenile tokom prethodnih 40 godina. Na njihovo iznenađenje, pokazalo se da su neke od njih znatno stabilnije nego što su ranije pretpostavljali.

“Postoje tri grupe ovih čestica. Prvu grupu čine čestice koje su, sa hemijskog i fizičkog stanovišta, i dalje veoma slične nuklearnom gorivu, uranijum-dioksidu. Drugu grupu čine čestice koje su delimično ili u potpunosti obavijene slojem cirkonijuma, ili su se potpuno stopile s njim. Treća grupa je nastala kada se grafitni moderator u reaktoru zapalio i goreo 10 dana“, objasnio je autor istraživanja Tobijas Vajsnborn.

Rezultati se moraju tumačiti oprezno

Tokom požara, nuklearno gorivo se pretvorilo u različite okside uranijuma, koji se lako mogu raspasti na mikroskopske čestice prašine i potom širiti vazduhom pod uticajem vetra. Udisanje takvih čestica smatra se ozbiljnim rizikom po zdravlje.

Da bi ispitali fragmente, naučnici su sproveli složene eksperimente rendgenske difrakcije, što im je prvi put omogućilo da prouče unutrašnju strukturu radioaktivnog materijala.

Analiza je pokazala da su neke čestice zadržale veliki deo svoje prvobitne strukture nuklearnog goriva, uprkos tome što su četiri decenije bile izložene spoljnim uticajima.

Otkriće ukazuje na mogućnost da deo najopasnijeg radioaktivnog materijala iz Černobilja ostane uglavnom nepromenjen decenijama duže nego što se očekivalo. To bi moglo da produži ekološke posledice najteže nuklearne katastrofe na svetu.

Ipak, istraživači upozoravaju da se rezultati moraju tumačiti oprezno.

“Svaka pojedinačna čestica ima drugačiju strukturu“, rekao je Vajsnborn, dodajući da je eksperiment obuhvatio samo šest čestica sa dve različite lokacije.

“Za donošenje opštijih zaključaka o stabilnosti čestica iz Černobilja bilo bi neophodno prikupiti uzorke sa znatno većeg broja lokacija i ispitati mnogo više čestica. Čak i kada bismo u nekom trenutku dobili određene prosečne vrednosti, i dalje ne bismo mogli da donosimo univerzalne zaključke o zdravstvenim rizicima u tom području“, dodao je.

(Telegraf.rs)