Veštačka inteligencija rešila probleme koji su decenijama mučili matematičare: "Ovo je apokalipsa"

Kompanija OpenAI, koja je razvila ChatGPT, objavila je stotine radova sa potpunim ili delimičnim rešenjima matematičkih problema koje naučnici godinama, a u nekim slučajevima i decenijama, nisu uspevali da reše.

Objava je izazvala nevericu među vodećim matematičarima i pokrenula raspravu o tome kakva budućnost čeka matematiku u doba veštačke inteligencije.

Preporučujemo

Greške odmah uočene

Razmere ovog događaja neki su već opisali izrazom mathpocalypse, odnosno matematička apokalipsa.

OpenAI je pre nekoliko dana objavio 722 matematička rada, organizovana u 372 grupe povezanih rezultata. Radove je izradio interni model veštačke inteligencije koji još nije javno dostupan.

Već dan nakon objavljivanja kompanija je povukla tri rada zbog otkrivenih grešaka, dok je u još 14 radova izvršila ispravke. Prema ažuriranim podacima, javno je dostupno 719 radova.

Posebno iznenađenje izazvala je brzina kojom je AI napredovao u matematici. Pre manje od dve godine modeli veštačke inteligencije imali su poteškoća sa zadacima na nivou srednjoškolskih ispita, a sada se bave nekim od najtežih nerešenih pitanja savremene nauke.

Timoti Govers, profesor matematike na Univerzitetu u Kembridžu i Koledžu de Frans, rekao je za Sky News da ga je brzina napretka šokirala.

“Nalazimo se u veoma neobičnoj situaciji. Vidimo cunami, još smo na plaži i vidimo ga, ali još nije sasvim stigao do nas”, rekao je.

Po njegovim rečima, veštačka inteligencija je tokom ove godine napredovala od nivoa prosečnog doktoranda do nivoa vrhunskog matematičara.

Foto: Sergey Nivens/Shutterstock.com

Jedno od ključnih pitanja

Među objavljenim rezultatima nalaze se radovi iz teorije brojeva, geometrije, matematičke fizike i teorijskog računarstva, prenosi Index.hr.

Jedan od njih odnosi se na takozvanu hipotezu jedinstvenih igara (Unique Games Conjecture), važan nerešeni problem u teorijskom računarstvu koji decenijama zaokuplja istraživače. Veštačka inteligencija ponudila je dokaz ove hipoteze, a njegovu valjanost sada treba detaljno ispitati.

Američki informatičar i matematičar Skot Aronson sa Univerziteta Teksas napisao je da je njegova supruga, matematičarka Dana Mošković, praktično čitavu karijeru posvetila radu na tom problemu.

Aronson je ovu objavu opisao kao jedan od najvećih dana u istoriji matematike, ali je istovremeno upozorio da gotovo niko još nije uspeo temeljno da razume većinu novih dokaza.

Osećaj matematičara uporedio je sa položajem čoveka koji je čitav život učio da preživljava u nepristupačnoj prašumi, da bi se odjednom pored njega pojavio veliki turistički kompleks sa svim mogućim pogodnostima.

Drugim rečima, matematičari koji su godinama sticali znanje potrebno za rešavanje određenih problema sada posmatraju kako veštačka inteligencija za kratko vreme nudi rezultate do kojih oni nisu uspeli da dođu.

Upravo je to jedno od ključnih pitanja. Iako je OpenAI objavio veliki broj rezultata, mnogi još nisu nezavisno potvrđeni. Oko 42 odsto glavnih rezultata prati formalizovani dokaz u sistemu Lean, koji omogućava računarsku proveru matematičkih tvrdnji.

Međutim, čak ni računarska provera sama po sebi ne znači da je izvorni problem rešen. Potrebno je potvrditi da je ono što je računar proveravao zaista ekvivalentno matematičkoj tvrdnji koju je trebalo dokazati.

Dodatni razlog za oprez pojavilo se već 7. oktobra, kada su povučena tri rada. OpenAI je priznao da je greška u jednom dokazu narušila i rezultate dva povezana rada.

Kompanija je upozorila i da pojedini radovi koji nemaju formalizovane dokaze mogu sadržati greške.

Foto: Tanjug/AP

Objava izazvala i otvoreni sukob

Koliko je ova objava pogodila matematičare pokazuje i reakcija francuskog matematičara Iga Dimanila-Kopena, dobitnika Fildsove medalje iz 2022. godine, jednog od najprestižnijih priznanja u matematici.

Kako piše Le Monde, Dimanil-Kopen je priznao da je plakao nakon što je saznao za nove rezultate. Čak 16 problema kojima se OpenAI bavio direktno je povezano s njegovim istraživanjima.

“Uništili su moje područje istraživanja“, rekao je tokom video-konferencije održane pre nekoliko dana.

Po njegovim rečima, veštačka inteligencija je u jednom slučaju odjednom proizvela 13 radova koji predstavljaju različite faze istraživačkog programa za koji bi matematičarima inače bile potrebne godine rada.

Dimanil-Kopen strahuje i da bi zbog mogućnosti veštačke inteligencije mladi ljudi mogli da izgube motivaciju za bavljenje matematikom. Upozorio je i da bi naučnici mogli početi da kriju svoje ideje iz straha da će ih kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju preduhitriti.

Objava je izazvala i otvoreni sukob dela matematičke zajednice sa kompanijom OpenAI.

Udruženje Association for Human Mathematics pozvalo je matematičare da prestanu da sarađuju sa kompanijom.

U saopštenju je navedeno da istovremeno objavljivanje više od 700 radova ne predstavlja pokazatelj kvalitetnog naučnog rada, već demonstraciju moći.

Udruženje smatra da naučna istraživanja treba da ostanu usmerena na ljudsko razumevanje, a ne samo na proizvodnju rezultata koje ni sami istraživači ne mogu lako da protumače.

(Telegraf.rs)