Ova simulacija prikazuje koliko je okean zaista dubok: U večnom mraku krije se ponor koji je teško zamisliti

Mračne dubine okeana teško je zamisliti - planinske lance i čitave ekosisteme u koje sunčeva svetlost nikada ne dopire.

Popularni jutjuber @zackdfilms pokušao je da dočara ljudima razmere ovog skrivenog sveta, koristeći simulaciju koja prikazuje put od površine okeana do zastrašujućih dubina od gotovo 11 kilometara.

Preporučujemo

Najdublja poznata tačka

Dubine se razlikuju od jednog okeana do drugog, ali kada se njihove prosečne vrednosti objedine, dolazi se do zapanjujuće brojke - 3.682 metra.

Tihi okean ima najveću prosečnu dubinu, koja iznosi 4.280 metara. Na drugom mestu je Indijski okean (3.741), dok je treći Atlantski okean (3.646).

Relativno najplići su Južni okean, čija prosečna dubina iznosi 3.270 metara, i Arktički okean, sa prosekom od 1.204 metra.

Ove brojke, međutim, ne otkrivaju čitavu priču, prenosi LadBible.

Najdublja poznata tačka svetskog okeana nalazi se u Marijanskom rovu, u Tihom okeanu. Poznata je kao Čelendžerov ponor, sa procenjenom dubininom od oko 10.911 metara.

Da bi se dočarala veličina ovog podvodnog ponora, jutjuber je koristio kompjutersku simulaciju, a kao “meru” - najvišu građevinu na svetu Burdž Kalifu.

Tek kada bi “naslagali” 13 pomenutih oblakodera, jedan na drugi, dostigli bi približno dubinu Čelendžerov ponora!

Iznenađujuće raznovrstan svet

Spuštanje do ovakvih dubina predstavlja izuzetno zahtevan poduhvat, koji podrazumeva specijalizovanu opremu i podmornice sposobne da izdrže ogroman pritisak.

Među onima koji su svojim očima videli ovaj ponor je Džejms Kameron, reditelj kultnog filma “Titanik”.

Dakle, okeansko dno nije samo nepregledna površina koja se postepeno spušta prema sve većim dubinama. Njegov reljef čine duboke kotline, prostrane ravnice, kanjoni i ogromni planinski lanci.

Iako su dubine okeana veoma negostoljubive za ljude, u njima živi iznenađujuće raznovrstan svet. Mnoga stvorenja prilagodila su se uslovima koji bi za čoveka bili smrtonosni, uključujući pritisak, niske temperature i gotovo potpuno odsustvo svetlosti.

Zanimljivo da su čak i u najdubljim okeanskim rovovima pronađene bakterije koje uspevaju da opstanu u ekstremnim uslovima. Naučnici su zabeležili i ribe koje žive na izuzetnim dubinama.

Među njima se navodi vrsta Abyssobrotula galatheae, čiji je predstavnik pronađen u Portorikanskom rovu na dubini od čak 8.372 metra.

(Telegraf.rs)