"ATLANTIDA KRITA" NIJE LEGENDA: Ovo selo iznova IZRANJA IZ DUBINA, otkrivajući kuće, crkvu i tragove života

Duboko u unutrašnjosti Krita, najvećeg i najmnogoljudnijeg grčkog ostrva, među brežuljcima i dolinama koje menjaju izgled u zavisnosti od godišnjeg doba, nalazi se selo koje odbija da zauvek nestane.

Sfendili leži u dolini koju voda čas prekriva, čas ponovo prepušta kopnu. Kada nivo obližnje akumulacije opadne, izranjaju ostaci nekadašnjeg naselja, a sa povratkom kiša, ponovo nestaju.

Preporučujemo

Ovo nije legenda ili mit

Selo Sfendili je iseljeno i potopljeno 2012. godine, kada je završena izgradnja akumulacije Aposelemi, namenjene snabdevanju vodom severnog dela Krita.

Ipak, u vreme nižeg vodostaja iznova se ukazuju kamene kuće, nekadašnja dvorišta i crkva čiji se koreni vezuju za srednji vek, a koja i danas stoji među ostacima ovog mesta.

Dakle, ovo nije legenda ili mit. Sfendili je stvarno mesto koje je moguće posetiti, ali da li će posetioci zateći njegove ostatke iznad vode zavisi pre svega od nivoa vode i trenutka dolaska.

Akumulacija Aposelemi predstavlja važan deo vodosnabdevanja severne obale Krita. Njeni nivoi menjaju se u zavisnosti od padavina, sušnih perioda i potrošnje vode, pa se zajedno s njima menja i sudbina potopljenog sela.

Daleko od turističke obale

Prizor napuštenog mesta koje izranja iz dubine sam po sebi deluje jezivo i nestvarno. Međutim, ono što mu daje posebnu težinu jeste priča o ljudima koji su napustili domove u ime projekta od velikog značaja za budućnost ostrva.

Sfendili je bilo malo selo čija je istorija, prema dostupnim opisima, sezala najmanje do 16. veka. Prvi doseljenici podigli su naselje u brdima južno od Hersonisosa, a zajednica se tokom narednih generacija postepeno razvijala između većih sela Potamies i Avdou.

Život u Sfendiliju odvijao se daleko od užurbane turističke obale. Stanovnici su podizali kamene kuće, prilagođavajući arhitekturu lokalnoj klimi i načinu života. Debeli zidovi štitili su unutrašnjost zdanja od letnjih vrućina, dok je zemlja oko sela predstavljala osnovu opstanka.

Na kamenitom tlu Krita uzgajali su masline, vinovu lozu i povrće. Mnoge porodice bavile su se i stočarstvom, naročito uzgojem koza i ovaca koje su pasle po okolnim padinama, prenosi CreteTip.

Selo je imalo sve što je bilo potrebno za svakodnevni život male zajednice - crkvu, nekoliko manjih prodavnica i kuće građene u tradicionalnom stilu. Voda se obezbeđivala iz lokalnih izvora i bunara, dok su putevi povezivali Sfendili sa susednim mestima.

Država isplatila naknadu

Iako relativno izolovano, selo nije bilo bez društvenog života. Stanovnici su se međusobno poznavali, a svakodnevicu su obeležavali porodična okupljanja, verske svečanosti i sezonski poljoprivredni poslovi. Običaji i način života prenosili su se s generacije na generaciju, čuvajući kontinuitet zajednice tokom vekova.

Početkom 2000-ih, Sfendili je i dalje bilo malo, ali povezano selo, u kojem su pojedine porodice živele generacijama.

Njihova sudbina se promenila kada su vlasti odobrile projekat izgradnje brane Aposelemi. Cilj je bio stvaranje velike akumulacije koja bi obezbedila vodu za potrebe Krita, ali se Sfendili nalazilo upravo na području predviđenom za potapanje.

Za stanovnike je to značilo da moraju da napuste domove. Država im je isplatila naknadu za imovinu, a izgradnjom brane 2012. godine završeno je jedno poglavlje istorije Sfendilija.

Danas, Sfendili nazivaju i “kritskom Atlantidom“ ili “potopljenim selom“. Ovi nazivi opisuju neobičnu sudbinu mesta koje više ne postoji, a zarad izgradnje infrastrukture od značaja za čitavo ostrvo.

(Telegraf.rs)