Misteriozna struktura sa "nogama" snimljena u pustinji Australije: NASA objavila neverovatan snimak

Američka agencija NASA je objavila satelitski snimak neobične geološke strukture, skrivene u zabačenom delu australijske pustinje, čiji izgled podseća na džinovskog pauka.

Reč je o takozvanom Paukovom krateru (Spider Crater), neobičnoj formaciji u oblasti Kimberli, na zapadu kontinenta, koja je nastala udarom meteorita, a čiji je današnji izgled oblikovan stotinama miliona godina erozije.

Preporučujemo

Geolozi našli "konuse razaranja"

Satelit Landsat 9 preleteo je preko ove oblasti i zabeležio strukturu koju je NASA opisala kao “udarni krater sa nogama”. Iako na prvi pogled može delovati kao tvorevina vanzemaljskog porekla, njeno ime potiče upravo od karakterističnog oblika koji podseća na telo i noge paukolikog stvorenja.

Struktura se prostire na području veličine 13 sa 11 kilometara, dok je njeno središte, koje podseća na paukovo telo, široko četiri kilometra, prenosi Daily Mail.

Iako su naučnici utvrdili da je krater nastao udarom svemirskog tela, tačno vreme njegovog formiranja i dalje predstavlja predmet istraživanja. Prema dosadašnjim procenama, udar se dogodio pre između 600 i 900 miliona godina.

Od otkrića, pedesetih godina prošlog veka, Paukov krater predstavljao je zagonetku za istraživače, koji su pokušavali da objasne kako je nastala njegova neuobičajena struktura. Zabačen položaj i surov teren otežavaju pristup ovoj oblasti, zbog čega se prepoznatljiv oblik najbolje uočava iz vazduha ili na satelitskim snimcima.

Na snimku se, među crvenkastim stenama, mogu videti retke zelene površine vegetacije. Biljni pokrivač posebno je izražen duž obala uskog potoka koji dijagonalno vijuga kroz krater (FOTO).

Neobičan raspored reljefnih oblika godinama je podsticao različita tumačenja porekla formacije. Pojedini stručnjaci su razmatrali mogućnost da je nastala vulkanskim procesima. Međutim, detaljnija geološka istraživanja ukazala su na znatno burniju prošlost.

Tokom sedamdesetih godina prošlog veka istraživači su pronašli karakteristične, žlebovima izbrazdane pukotine u stenama, poznate kao “konusi razaranja”. Ove strukture nastaju pod dejstvom izuzetno snažnih udarnih talasa, kakvi se javljaju prilikom udara meteorita ili asteroida.

Dodatni dokaz predstavljali su izrazito deformisani slojevi sedimentnih stena, koji ukazuju na “ogromne sile” oslobođene prilikom sudara svemirskog tela sa Zemljom.

Geolozi su pronašli “konuse razaranja” rasute po centralnom uzvišenju kratera. Njihovo prisustvo pomoglo je da se razjasni poreklo neobične formacije i pruži snažna potvrda da je reč o posledici drevnog kosmičkog udara.

Laboratorijska analiza kvarca i kristala cirkona u peščaru, koji su pretrpeli promene usled ekstremnog pritiska, pružila je istraživačima dodatne tragove. Ti podaci mogli bi da pomognu u rekonstrukciji ugla pod kojim je meteorit udario u Zemlju.

Lansiranje satelita Landsat 9; Foto: Bill INGALLS / AFP / Profimedia

Jedan od najvažnijih dokaza

Dok se nastanak Paukovog kratera procenjuje na period od pre 600 do 900 miliona godina, druga geološka struktura na zapadu Australije ponudila je naučnicima uvid u mnogo stariji kosmički događaj.

Naučnici su dugo sumnjali da je uzvišenje Nort Pol Dom, u oblasti Pilbara na zapadu Australije, mesto na kojem se dogodila drevna katastrofa izazvana udarom svemirskog tela.

U julu su objavili da su pronašli prve čvrste dokaze koji omogućavaju precizno određivanje starosti tog udara. Primenom naprednih metoda datiranja minerala utvrdili su da je svemirsko telo udarilo u Zemlju pre približno 3,02 milijarde godina.

Milijarde godina erozije izbrisale su veliki deo tragova ovog događaja, ali je udar bio dovoljno snažan da ostavi dugotrajan geološki zapis.

Glavni autor istraživanja, profesor Kris Kirkland, navodi da je meteorit mogao biti dugačak jedan kilometar. On smatra da je udar na području Nort Pol Doma verovatno stvorio sistem pukotina koji je opstao veoma dugo, a kojim su se kasnije kretali fluidi.

“Na ranoj Zemlji takav proces mogao je da utiče na hemijsku razmenu između stena i prvobitnog okeana, izazivajući promene minerala i potencijalno menjajući uslove u kojima je mogao da se razvija mikrobni život“, objasnio je.

Jedan od najvažnijih dokaza pronađenih na lokalitetu Nort Pol Dom bio je cirkon, mineral izuzetne otpornosti koji može da sačuva svoju strukturu milijardama godina.

Kada su istraživači uzeli uzorke stena iz okoline ovog uzvišenja, otkrili su da pojedini kristali cirkona imaju neobične razgranate, odnosno skeletne oblike.

Profesor Kirkland smatra da je reč o kristalima čija je struktura izmenjena udarom. Prema njegovom tumačenju, stariji kristali cirkona u stenama bili su poremećeni, a zatim delimično ponovo kristalisani usled ekstremne toplote nastale tokom sudara.

Istraživači su uspeli i da datiraju nastanak ovih kristala, povezujući ga sa događajem koji se odigrao pre približno tri milijarde godina.

(Telegraf.rs)