Sateliti snimili "neman" u Rusiji koja se utrostručila: Ispušta opasne gasove, a tek da čujete kako je zovu

U Sibiru se nalazi ogromna pukotina u tlu koja se neprestano širi i toliko je velika da se jasno vidi iz svemira.

Prema podacima Američkog geološkog zavoda (USGS), Batagaj krater, poznat i kao Batagajka i “vrata pakla”, dugačak je oko kilometar, širok 800 metara i dubok 50 metara. Zauzima površinu od približno 81 hektara, a njegov razvoj prati se pomoću satelitskih snimaka.

Preporučujemo

Nije nastao udarom meteorita

Batagaj krater je nastao usled otapanja trajno smrznutog tla (permafrosta), a naučnicima je važan jer im pomaže da razumeju kako zagrevanje planete menja arktički pejzaž i šta bi to moglo da znači za budućnost klime.

Prema podacima USGS-a, udubljenje se između 1991. i 2018. godine utrostručilo, dok se njegova zapremina danas povećava za približno milion kubnih metara godišnje.

Krater se nalazi u Sibiru, u blizini mesta Batagaj, po kojem je dobio ime. Njegovi počeci su vidljivi na deklasifikovanim satelitskim snimcima iz 1965. godine, na kojima se može uočiti tek uska pukotina u tlu. Danas je reč o ogromnom udubljenju sa strmim ivicama.

Batagajka nije nastala udarom meteorita ili vulkanskom aktivnošću. Naučnici svrstavaju ovaj krater među takozvana retrogradna klizišta nastala otapanjem permafrosta, a zbog njegovih izuzetnih dimenzija nazivaju ga - megadepresijom.

Permafrost je sloj tla koji ostaje smrznut najmanje dve uzastopne godine, a u mnogim delovima Arktika smrznut je hiljadama godina. Kako se taj deo planete zagreva brže od ostatka Zemlje, led u tlu počinje da se otapa. Tlo gubi stabilnost, urušava se, a materijal sa ivica klizi prema unutrašnjosti udubljenja. Slični procesi odvijaju se na hiljadama lokacija širom Arktika, ali je megadepresija u blizini Batagaja zbog svoje veličine postala jedan od najpoznatijih primera ove pojave.

“Permafrost nije baš najfotogeničnija tema. Uglavnom govorimo o smrznutom tlu ispod površine, koje često ne možete da vidite dok se nekako ne otkrije, kao što je slučaj s ovom megadepresijom“, rekao je za Business Insider Rodžer Majklaidis, geofizičar sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu.

Naučnici još ne znaju dovoljno

Naučnike ne zabrinjava samo ubrzano širenje udubljenja, već i ono što se događa kada se permafrost otopi. U smrznutom tlu hiljadama godina očuvani su ostaci biljaka i životinja. Kada se tlo odmrzne, ti organski materijali počinju da se razgrađuju i pritom oslobađaju ugljen-dioksid i metan, gasove sa efektom staklene bašte koji zadržavaju toplotu u atmosferi.

Tako nastaje potencijalno opasan krug - globalno zagrevanje podstiče otapanje permafrosta, a gasovi oslobođeni iz tla dodatno zagrevaju planetu i ubrzavaju dalje otapanje, prenosi Večernji list.

Permafrost prekriva oko 15 odsto kopnene površine severne hemisfere, a procenjuje se da sadrži približno dvostruko više ugljenika nego što ga trenutno ima u atmosferi. Jedno istraživanje procenilo je da bi emisije nastale otapanjem permafrosta do 2100. godine mogle da dostignu nivo uporediv sa emisijama velike industrijske države, ukoliko zemlje i industrija ne smanje sopstvene emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Ipak, naučnici još ne znaju dovoljno o svim aspektima ovog procesa niti o tome koliko će snažno uticati na buduće klimatske promene.

“Postoji mnogo toga što još ne znamo o toj povratnoj sprezi i o tome kako će se razvijati. Ipak, postoji mogućnost velikih promena u klimatskom sistemu tokom izuzetno kratkih geoloških perioda“, upozorio je Majklaidis 2024. godine.

U istraživanju objavljenom u junu iste godine, u naučnom časopisu Geomorphology, istraživači su kombinovali satelitske snimke i podatke prikupljene dronovima kako bi izradili trodimenzionalne modele Batagaj kratera i izračunali kojom se brzinom širi.

Rezultati su pokazali da se na toj lokaciji otopila količina leda i permafrosta uporediva sa zapreminom približno 14 velikih piramida u Gizi. Zapremina udubljenja povećava se za oko milion kubnih metara godišnje.

Foto: NASA Earth Observatory by Jesse Allen, Landsat data from the U.S. Geological Survey

"Možemo mnogo da naučimo"

“Te vrednosti su zaista impresivne“, rekao je za Aleksandar Kizjakov, glavni autor istraživanja i naučnik sa Moskovskog državnog univerziteta “Lomonosov“.

On dodaje da rezultati pokazuju koliko brzo permafrost može da se razgrađuje i nestaje.

Istraživači su procenili i da megadepresija svake godine oslobađa između 4.000 i 5.000 tona ugljenika. To je, prema poređenju navedenom u istraživanju, približno jednako godišnjim emisijama povezanim sa potrošnjom energije u 1.700 do 2.100 američkih domaćinstava.

Za geofizičara Majklaidisa te brojke nisu iznenađujuće, ali smatra da su korisne za izradu modela kojima se procenjuju buduće otapanje permafrosta i povezane emisije. Naučnici ističu da Batagajska megadepresija nije važna samo zbog svojih dimenzija. Ona pruža retku priliku za neposredno proučavanje procesa koji se inače odvijaju skriveni ispod površine tla.

Istraživanje takvih ekstremnih lokacija može da pomogne u razumevanju načina na koji će se slične pojave razvijati u drugim delovima Arktika. Pritom, nije neophodno da druga udubljenja dostignu veličinu megadepresije u blizini Batagaja da bi imala klimatski značaj.

“Mislim da iz ove megadepresije možemo mnogo da naučimo, ne samo o tome kako će se ona razvijati, već i o tome kako bi se slične pojave mogle razvijati širom Arktika. Čak i ako su deset ili sto puta manje, fizički procesi u osnovi su isti“, zaključio je Majklaidis.

(Telegraf.rs)