Koliko vremena provodimo na telefonu i gde ono zapravo odlazi

Otvorite podešavanja telefona i pronađite stavku "Vreme ispred ekrana" na iPhoneu ili "Digitalno blagostanje" na Androidu. Za mnoge je to mali šok. Brojka od tri, četiri ili pet sati dnevno deluje nemoguće, sve dok ne pogledate spisak aplikacija ispod nje.

Telefon je odavno prestao da bude samo telefon. U njemu su banka, televizor, novine, pošta, kafana sa društvom i igraonica. Tu su poruke i društvene mreže, serije i snimci, ali i igre, od slagalica i kvizova do onlajn platformi kao što je MrBit, na kojima punoletni korisnici igraju i igre na sreću.

Preporučujemo

Foto: Promo

Pa gde onda zapravo odlazi naše vreme? Ispostavlja se da najveći deo ne pojede jedna aplikacija, već desetine kratkih "samo da proverim" trenutaka.

Koliko smo zaista povezani

U Srbiji je internet odavno deo svakog dana. Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, u 2025. godini 90,1% domaćinstava ima internet priključak, a internet je u poslednja tri meseca koristilo 90% građana. Prema podacima za 2024. godinu, preko 89% njih ga koristi više puta dnevno.

Mobilni telefon ima 95,8% domaćinstava, a računar sve manje: 71,7%, što je pad u odnosu na prethodnu godinu. Drugim rečima, sve više onoga što smo nekada radili za stolom sada radimo u hodu, na ekranu od šest inča.

Prvo mesto: Poruke i društvene mreže

Kod mnogih ljudi listu otvaraju aplikacije za dopisivanje i društvene mreže. Viber grupe za posao, porodicu i zgradu, Instagram, TikTok, Facebook. Pojedinačno, nijedan od tih ulazaka ne traje dugo. Problem je što ih ima mnogo i što su aplikacije namerno napravljene tako da se lako ostane duže nego što je planirano.

Beskrajni skrol nema kraj na koji biste naišli i zaustavili se. Nove objave se pojavljuju same, a obaveštenja vas vraćaju nazad baš kada ste spustili telefon.

Tu su i ona kratka otvaranja s početka teksta: dok čekamo kafu, u liftu, na semaforu, u reklamnom bloku. Svako traje minut ili dva, ali kada se saberu na kraju dana, lako se skupi i ceo sat, a da toga uopšte nismo svesni.

Snimci, serije i "samo još jedna epizoda"

Drugi veliki izvor potrošenog vremena su video sadržaji. Kratki snimci od 15 sekundi deluju bezazleno, ali se nižu jedan za drugim. Večernja serija na striming platformi lako se pretvori u tri epizode, jer naredna počinje automatski.

Za razliku od društvenih mreža, ovo vreme je bar vidljivo. Znate da ste gledali seriju. Kod skrolovanja to često ne znate, dok vam telefon ne pokaže crno na belo. S druge strane, nije svako vreme ispred ekrana izgubljeno. Ako vam pregled pokazuje sat vremena na mapama dok ste vozili ili na receptu dok ste kuvali, telefon je to samo zabeležio, a vi ste ga zapravo koristili kao alat.

Igre: Od slagalica do kladionice u džepu

Igre su treća velika kategorija. Tu su klasične mobilne igre, kvizovi i slagalice koje se igraju u gradskom prevozu, ali i aplikacije za onlajn kladionice i kazina. Ove poslednje su namenjene isključivo punoletnima i rade sa pravim novcem, pa kod njih vreme nije jedino što se troši.

Zajedničko za sve igre je da se igraju u kratkim rundama. Jedna partija traje minut ili dva, ali se lako nadoveže sledeća. Zato kod igara na sreću ima smisla unapred odrediti i vreme i budžet, a ozbiljne platforme omogućavaju da se ograničenja podese u samom korisničkom nalogu.

Roditelji bi trebalo da obrate pažnju i na to koje igre deca imaju na telefonu. Mnoge mobilne igre za decu sadrže kupovine unutar aplikacije, a roditeljska kontrola na Androidu i iPhoneu omogućava da se ograniče i vreme igranja i potrošnja, bez stalnog nadgledanja.

Kako da saznate gde vam odlazi vreme

Dobra vest je da telefon sam beleži sve što vam treba. Nekoliko koraka pomaže da tu informaciju zaista iskoristite:

Jednom nedeljno pogledajte pregled vremena ispred ekrana i tri aplikacije na vrhu liste. Postavite dnevni tajmer za aplikacije koje vam "kradu" najviše vremena. Isključite obaveštenja koja nisu od ljudi, već od aplikacija. Uveče uključite režim fokusa ili "Ne uznemiravaj" u isto vreme svakog dana.

Ako vam sve to deluje kao previše, krenite od jedne aplikacije, one koja je na vrhu liste. Nedelju dana pratite samo nju i videćete koliko se toga promeni kada jednu naviku stavite pod kontrolu.

Isplati se proći i kroz podešavanja aplikacija koje koristite svakog dana. Ponekad je dovoljno nekoliko izmena, kao kod ovih podešavanja za Gboard tastaturu, pa da telefon radi za vas, a ne obrnuto.

Malo svesnije, a ne potpuno bez telefona

Nema potrebe da se odreknete telefona ili da ga zaključate u fioku. Većina vremena koje provodimo na njemu nije izgubljena. Razgovori sa porodicom, posao, mape i plaćanje su deo normalnog dana.

Ono što se isplati promeniti su minuti koje provodimo na autopilotu. Ako uspete da od pet sati dnevno skinete samo jedan, to je preko 360 sati godišnje. Dovoljno za knjigu mesečno, novu veštinu ili, najjednostavnije, nekoliko dodatnih večeri sa ljudima koje volite. Ako ne znate odakle da počnete, probajte jednostavan eksperiment: nedelju dana punite telefon van spavaće sobe i pogledajte šta se dešava sa vašim jutrima i večerima.

18+. Igrajte odgovorno.

(Telegraf.rs/PR)