Muzeji u Glazgovu uklonili mumije jer nisu dale pristanak da budu izložene: Odluka izazvala buru

Muzej i umetnička galerija Kelvingrouv u Glazgovu uklonili su iz javne postavke mumificirano telo sveštenika po imenu Nekht, mumificiranu desnu šaku pronađenu u Dolini kraljeva u Luksoru, mumificiranu mušku glavu i mumificirano desno stopalo.

Dobrotvorna organizacija Glasgow Life, koja upravlja ovim prostorom u ime Gradskog veća Glazgova, saopštila je da odluka “odražava savremenu muzejsku praksu“, posebno imajući u vidu nepostojanje “saglasnosti preminulih“.

Preporučujemo

Prekriveno telo Šep-en-hor

Sličnu odluku doneo je i muzej Hanterijan, kojim upravlja Univerzitet u Glazgovu. U okviru nastojanja da postane etički odgovornija ustanova, muzej više neće izlagati ljudske ostatke poreklom izvan Velike Britanije na način koji ih čini neposredno dostupnim javnosti.

U skladu sa tom odlukom, prekriveno je i mumificirano telo Šep-en-hor, koje se u muzejskoj zbirci nalazi još od 1820. godine. Njeno telo smešteno je u delimično otvorenom sarkofagu, ali je muzej odlučio da ga više ne prikazuje posetiocima, uz obrazloženje da “zaslužuje privatnost i posle smrti“.

Odluke su izazvale različite reakcije. Među kritičarima je i škotski konzervativni poslanik Murdo Frejzer, prenosi Sky News.

“Muzeji u Glazgovu trebalo bi da predstavljaju našu istoriju, a ne da je tiho uklanjaju kako bi udovoljili najnovijem trendu političke korektnosti“, izjavio je on.

S druge strane, predsednica organizacije Egyptology Scotland, Kler Gilmur, kaže da odluka nije bez presedana i da je povezana sa promenama u načinu na koji se danas posmatraju ljudski ostaci u muzejskim zbirkama.

Kao primer, navela je sličan slučaj iz Mančestera, gde je nedavno iz muzejske postavke uklonjeno mumificirano telo.

Prema njenim rečima, tokom protekle decenije sve više se raspravlja o tome kako egipatske mumije izlagati na etički i obazriv način.

“Mnogi muzeji čuvaju ove ostatke zahvaljujući prikupljanju predmeta tokom 19. i početkom 20. veka, a njihove politike razvijale su se tako da odražavaju savremenu nelagodu u vezi sa takvom praksom“, objasnila je.

Foto: Tanjug/AP

Zbirke i za buduće generacije

Ona je dodala da se medijska pažnja uglavnom usmerila na pitanje saglasnosti za izlaganje, iako je reč o mnogo širem problemu.

“Promene u zakonodavstvu naglašavaju da ljudske ostatke ne treba tretirati kao predmete”, rekla je ona.

Kako je objasnila, etičko čuvanje, korišćenje i izlaganje takvih ostataka podrazumeva i njihovo odvajanje od ostalih eksponata, postavljanje upozorenja kako bi posetioci znali šta će videti, kao i pružanje informacija o okolnostima u kojima su ostaci dospeli na sadašnju lokaciju.

Gilmurova je istakla da muzeji čuvaju zbirke i za buduće generacije, zbog čega promene društvenih stavova mogu zahtevati preispitivanje postojećih pravila.

Ona smatra da je odluka doneta u dobroj nameri i naglašava da nije nužno trajna.

Glasgow Life upravlja i drugim kulturnim ustanovama u gradu, među kojima su muzej Riversajd, zbirka Burel i Galerija moderne umetnosti.

Iz ove organizacije naveli su da odluka o uklanjanju ljudskih ostataka odražava savremenu muzejsku praksu. Pozvali su se i na revidirani etički kodeks Međunarodnog saveta muzeja (ICOM), objavljen u junu 2026. godine, u kojem se navodi da muzeji treba da poštuju urođeno dostojanstvo ljudskih ostataka i podstiču poštovanje njihovog značaja.

Ipak, ova promena ne predstavlja opšti pristup svih muzeja u Škotskoj. Iz organizacije National Museums Scotland poručili su da trenutno ne planiraju nikakve promene u načinu na koji su ljudski ostaci iz njihovih zbirki predstavljeni javnosti.

(Telegraf.rs)