Otac joj je ostavio kuću zatrpanu smećem: Nije mogla da veruje šta je pronašla u kutiji kraj njegovog kreveta

Medison Lovel (40) je znala da će jednog dana naslediti očev dom, ali nije ni slutila koliko će je težak zadatak sačekati.

Posle 15 godina prvi put je ušla u nekadašnji porodičnu kuću i zatekla prostor prepun smeća i tragova dugogodišnjeg zanemarivanja. Sada, nakon gotovo godinu dana čišćenja, do završetka posla deli je još samo jedan ormar.

Preporučujemo

"Znala sam da gomila stvari"

Dvospratno zdanje od 111 kvadrata nalazi se u, kako ga Medison opisuje, “prelepom, ograđenom stambenom kompleksu” u Talsi, u američkoj državi Oklahoma. Ima dve spavaće sobe i dva kupatila.

Njeni roditelji kupili su ga 1988. godine, ali su se ubrzo nakon toga razveli. Otac je zadržao nekretninu i nastavio da živi u njoj sve do 2023. godine, kada je doživeo moždani udar i preselio se kod ćerke. Preminuo je 1. juna 2024.

“Iskreno, kako je moj otac stario, pomisao da će to gomilanje stvari jednog dana pripasti meni izazivala mi je anksioznost“, ispričala je Medison.

Ona je ranije radila kao tehnički crtač, ali je napustila posao da bi se brinula o ocu.

“Znala sam da gomila stvari jer je to počelo još dok sam bila dete. Nažalost, odrasla sam u tom haosu“, priznala je.

"Ostala sam zatečena i šokirana"

Njen otac, po zanimanju računovođa, imao je jasnu zamisao šta bi trebalo da se dogodi sa nekretninom nakon njegove smrti. Želeo je da se renovira i pretvori u prostor za izdavanje, kako bi ćerki obezbedila dodatni, pasivni prihod. Međutim, pre nego što bi to bilo moguće, čekao ju je ogroman posao.

Kada je nakon toliko vremena prvi put otvorila ulazna vrata, odmah ju je zapahnuo snažan i neprijatan miris mačjeg urina. Vrata nisu mogla u potpunosti da se otvore, jer ih je blokirala stolica zatrpana reklamnim pošiljkama, starom poštom i drugim otpadom. Ostalo je tek toliko prostora da se provuče bočno i uđe unutra.

“Kada sam konačno ušla, ostala sam zatečena i šokirana. Bio je to prvi put da sam ušla posle 15 godina. Sećam se da sam gledala oko sebe i neprestano ponavljala: ‘O, Bože’. Gotovo odmah sam počela da plačem“, priseća se Medison.

Uspela je da napravi svega nekoliko koraka pre nego što ju je prizor potpuno savladao. Okrenula se i izašla, prenosi People.

Ipak, čišćenje tog prostora bilo je nešto što je želela da uradi još od detinjstva. Tadašnji pokušaji uglavnom su se završavali neuspešno. Otac joj nije dozvoljavao da baca stvari, a ponekad bi bila kažnjena čak i kada bi bez njegove dozvole uklonila predmete koje više nije želela da čuva - stare igračke, odeću ili trofeje kojih je želela da se oslobodi.

"Moj otac je bio zaista divan"

“Bezbroj puta sam tokom detinjstva pokušavala da očistim stan, ali je ubrzo postalo jasno da moj otac nikada neće dozvoliti da se to dogodi. Svako ko je imao iskustva sa osobom koja kompulzivno gomila stvari zna koliko je gotovo nemoguće nagovoriti je da se od bilo čega rastane”, kaže ona.

Nakon očeve smrti razmišljala je o tome da angažuje specijalizovanu kompaniju koja bi ispraznila prostor. Međutim, setila se koliko ocu nije prijalo prisustvo drugih ljudi u njegovom domu, pa je na kraju odlučila da se celog posla prihvati sama.

Osim toga, još je bila u žalosti. Čišćenje je za nju predstavljalo priliku da učini nešto značajno za oca, uprkos bolnim uspomenama koje su je vezivale za taj prostor.

“Moj otac je bio zaista divan, uprkos stanju u kojem se nalazio njegov dom. Ovako sam dobila priliku da za njega učinim još jednu, poslednju uslugu. Ako mogu tako da kažem - bio je to moj konačni oproštaj“, objašnjava Medison.

Bilo joj je jasno da neće moći da završi sve odjednom, pa je osmislila sistem koji će joj pomoći da posao učini podnošljivijim. Umesto da pokušava da isprazni čitavu prostoriju, odlučila je da radi na malim površinama i ograniči vreme koje provodi u stanu.

Bilo je dana kada joj je čak i izlazak iz automobila i ulazak u stan predstavljao prevelik napor. U početku je radila po 30 minuta, a zatim je postepeno produžavala radne sesije, sve dok nije uspela da provede i po nekoliko sati raščišćavajući prostor.

Raščišćavanje donelo i probleme

Medison ne dolazi u stan svakodnevno. Radi onda kada joj obaveze i emocionalna snaga to dozvoljavaju. Suprug podržava njenu odluku da ne žuri i da posao obavlja sopstvenim tempom, a on i njihov sin često joj pomažu da na kraju radnog dana iznesu džakove sa smećem.

Raščišćavanje je donelo i probleme koje nije očekivala. Već drugog dana u stanu otkrila je najezdu paukova, koji su se skrivali među gomilama papira. Nakon što je prostor tretiran sredstvima za uništavanje štetočina, stručnjak za dezinsekciju savetovao joj je da tokom rada koristi zaštitnu opremu.

Pored zaštitnog odela, Medison nosi rukavice, masku i zaštitne naočare kako bi se sačuvala od nagomilane prašine i mogućih štetnih materija.

Kako se prostor postepeno oslobađa nagomilanih stvari, pojavljuju se i predmeti koji je iznenađuju, a ponekad i ostavljaju bez reči.

“Ne znam kako bih izdvojila najluđe otkriće - bilo ih je toliko! Pronašla sam sedam ili osam zuba u maloj kutiji pored njegovog kreveta. Samo se nadam da su to bili njegovi zubi”, istakla je Medison.

Među neobičnim pronalascima našle su se i hiljade plastičnih kesa iz prodavnice Walmart, koje je otac godinama čuvao, kao i dokumentacija o porezu na imovinu njenih pradede i prabake iz perioda od 1959. do 1968. godine.

Sledeća faza renoviranje

Posebno emotivan trenutak usledio je kada je pronašla dugu, ispletenu pletenicu od sopstvene kose. Reč je o kosi koju je još ranije ošišala kako bi je donirala organizaciji Locks of Love, koja izrađuje perike za osobe koje su izgubile kosu zbog zdravstvenih problema. Njen otac je, međutim, sačuvao pletenicu umesto da je pošalje organizaciji.

Nakon približno godinu dana rada, Medison je stigla gotovo do kraja. Od potpunog pražnjenja stana deli je još samo jedan ormar.

Sledeća faza biće sanacija prostora i renoviranje. Nada se da će nekretnina biti spremna za novog stanara do proleća 2027. godine. Ipak, pravi obim radova biće poznat tek kada izvođači otvore zidove i utvrde u kakvom su stanju instalacije i konstrukcija.

“Držimo palčeve da ne naiđemo na neka nova iznenađenja kada otvorimo zidove i da uspešno prođemo sve inspekcije. Znate već kako takvi projekti renoviranja mogu da se odvijaju“, kaže ona.

Prema njenoj proceni, tokom protekle godine potrošila je oko 15.000 dolara na troškove poput iznajmljivanja kontejnera za otpad, održavanja, dezinsekcije i zaštitne opreme.

Za renoviranje očekuje da će biti potrebno još najmanje 50.000 do 100.000 dolara, u zavisnosti od stanja noseće konstrukcije, električnih i vodovodnih instalacija, kao i podnih slojeva.

(Telegraf.rs)