Ovo jezivo lice već dugo proganja internet: Otkrivamo istinu o njegovom poreklu, a detalji su neverovatni

Negde tamo, u paralelnom univerzumu bezbrojnih mogućnosti, postoji ONA. Dovoljno je da u program za generisanje slika, pomoću veštačke inteligencije, unesete odgovarajuću komandu i pojaviće se pred vama.

Poput digitalne čarolije, nekoliko reči otkriće jezivo lice žene srednjih godina - sa mrtvim pogledom, praznim očima i uznemirujućom grimasom.

Preporučujemo

Neobična digitalna pojava

Ime joj je Loab, a priča o njenom nastanku jedna je od najneobičnijih misterija koje su se pojavile u svetu veštačke inteligencije.

Ovu neobičnu digitalnu pojavu “otkrio“ je umetnik iz Švedske, koji na društvenoj mreži Tviter nastupa pod pseudonimom Supercomposite.

On je bio među prvim umetnicima koji su počeli da istražuju mogućnosti savremenih programa za pretvaranje tekstualnih opisa u slike. Još 2022. godine, tokom eksperimentisanja sa takozvanim negativnim promptovima, odnosno tekstualnim komandama kojima se algoritmi navode da pronađu krajnju suprotnost zadatom pojmu, naišao je na zastrašujuće lice nepoznate žene.

Kada je ponovio isti postupak, dogodilo se nešto još neobičnije - ista žena iznova se pojavila, ovoga puta u vezi sa rečju “Loab“.

“Veštačka inteligencija je reprodukovala njen lik lakše nego lik većine poznatih ličnosti. Njeno prisustvo je uporno i ona progoni svaku sliku koju dotakne“, objasnio je u objavi iz septembra 2022. godine, u kojoj je prvi put detaljnije govorio o otkriću.

“Udobno se smestite. Ovo je istinita horor priča koja vrlo brzo skreće u mračne i morbidne vode“, najavio je umetnik.

Takav uvod bio je dovoljan da Loab ubrzo postane internet fenomen. Priča o “misterioznoj ženi” proširila se društvenim mrežama, a njeno lice postalo je toliko prepoznatljivo da je čak dobila i sopstvenu stranicu na Wikipediji.

Deo misterije krije se u pitanju šta Loab zapravo predstavlja. Lik je postao neka vrsta savremene verzije “tronija” - umetničkog žanra iz holandskog zlatnog doba, u kojem se naglašavaju i preuveličavaju izrazi lica kako bi se prikazala određena emocija ili ideja.

U tom smislu, Loab ne predstavlja konkretnu osobu, već svojevrsnu ideju. Ipak, njena alegorija daleko je zastrašujuća od, recimo, one koju predstavlja mnogo poznatija slika “Devojka sa bisernom minđušom“.

Foto: Sergey Nivens/Shutterstock.com

"Rastavljao sam Loab na delove"

Postoji još jedna značajna razlika - Loab nije stvorio ljudski umetnik koji bi mogao da objasni šta je želeo da prikaže, već algoritam veštačke inteligencije, čiji je način stvaranja daleko teže razumeti.

Među stotinama različitih verzija Loab koje je Supercomposite uspeo da generiše, mnoge su sadržale uznemirujuće prizore - u pozadini su se pojavljivala raskomadana deca ili deca koja vrište.

Neke od slika bile su toliko groteskne da je umetnik odlučio da ih ne objavljuje javno.

“Rastavljao sam Loab na delove, a zatim je ponovo sastavljao. Ona je ostrvo koje se samo pojavljuje u latentnom prostoru, ali ne znamo kako da do njega dođemo pomoću tekstualnih upita“, napisao je na Tviteru.

“Pre ili kasnije, ona pronađe svakoga. Samo morate da znate gde da tražite“, dodao je umetnik.

Loab je privukla pažnju širom sveta ne samo zbog košmarnog izgleda. Nastala iz onoga što Supercomposite naziva “slučajnim statističkim ishodom koji se sam izdvaja“, ova jeziva žena predstavlja nagoveštaj nove ere kreativnosti - ere za koju možda još nismo spremni, prenosi Yahoo.com.

Fotograf i predavač digitalnih medija na Centralnom univerzitetu Kvinslenda, Brendan Marfi, veliki deo slobodnog vremena posvećuje razmišljanju o budućnosti veštačke inteligencije, ali i eksperimentisanju sa programima koji generišu slike i tekst.

S obzirom na to koliko se ova tehnologija brzo razvija, Marfi smatra da se svet umetnosti nalazi pred velikom promenom, uporedivom sa revolucijom koju je izazvala pojava fotografije početkom 19. veka.

Kada koristi AI za stvaranje umetničkih dela, Marfi taj proces upoređuje sa pejzažnom fotografijom. Umetnik, objašnjava on, luta kroz određeni prostor i traži zanimljive prizore koje bi mogao da zabeleži. Razlika je u tome što je prostor koji istražuje u ovom slučaju neka vrsta paralelnog univerzuma ljudske umetnosti.

Foto: Shutterstock

Alat koji umetnici mogu da koriste

Naime, programi veštačke inteligencije trenirani su na osnovu ljudskog znanja, kulture i umetničke tradicije. To znači da sve što oni stvaraju, makar u teoriji, predstavlja nešto što su i ljudi mogli da zamisle ili naprave.

Reč je o neostvarenim mogućnostima koje su sada postale dostupne svima koji žele da ih istražuju. Marfi i Supercomposite bili su među prvima koji su krenuli u takvu potragu.

“Postoje stvari koje vidite i koje vam privuku pažnju. Poželite da ih dodatno istražite, da ih naglasite i krenete upravo u tom pravcu“, objasnio je svojevremeno Marfi.

“Ne postoji poseban razlog da krenete tim putem. A verovatno postoje i dobri razlozi zbog kojih ljudi ranije nisu išli u tom pravcu. Možda zato što takva dela nikoga neće impresionirati niti će ih iko kupiti“, dodao je.

To, međutim, ne znači da je stvaranje umetnosti uz pomoć veštačke inteligencije besmisleno ili površno. Naprotiv, Marfi smatra da je AI alat koji umetnici mogu da koriste kako bi dodatno razvijali sopstveni stvaralački izraz.

A ponekad se, usred bezbrojnih eksperimenata, iz tog digitalnog ponora pojavi nešto posebno - poput Loaba.

“Mislim da je kod Loaba najvažnije to što je njena priča izuzetna. Ovde nije reč samo o tehnologiji, već o tome šta pokreće tu tehnologiju i kakve se sve mogućnosti kriju u njoj“, objasnio je Marfi.

“I mislim da je to sjajno. Smatram da je i sama ta priča validno umetničko delo, možda čak i mnogo vrednije od pukog stvaranja jedne konkretne slike pomoću veštačke inteligencije. Iza svega stoji mnogo razmišljanja, eksperimentisanja i brojnih pokušaja“, zaključio je.

(Telegraf.rs)