Zagrebao po pesku, pa ostao bez reči: Kad je u mraku upalio sveću, shvatio je da će otkriće promeniti svet

Nakon godina neuspešne potrage, britanski arheolog Hauard Karter, 4. novembra 1922. godine, naišao je na prvu stepenicu uklesanu u stenu Doline kraljeva. Ona je vodila do grobnice faraona Tutankamona, čije će otkriće postati jedan od najznačajnijih arheoloških događaja 20. veka.

Prva stepenica nije izgledala naročito impresivno. Bila je uklesana u stenu, skrivena ispod peska i ostataka drevnih građevina u egipatskoj Dolini kraljeva. Ipak, za britanskog arheologa upravo je taj nalaz značio da bi višegodišnja potraga konačno mogla da se isplati.

Preporučujemo

"Čudne životinje, kipovi i zlato"

Njegovi radnici uklanjali su drevne naslage u blizini grobnice faraona Ramzesa VI, kada su naišli na vrh stepenika koji je vodio pod zemlju. Daljim iskopavanjem otkriveno je stepenište, a već narednog dana i zazidani ulaz sa pečatima kraljevske nekropole. Na njemu se nalazio prikaz boga Anubisa iznad devet zarobljenika, dok su pečati i njihovo stanje ukazivali na to da bi grobnica mogla da krije kraljevsko blago.

Karter je shvatio da je pronašao nešto izuzetno značajno. Kako bi zaštitio nalazište, ponovo je zatvorio otvor i obavestio svog finansijera, britanskog aristokratu lorda Karnarvona, koji se u tom trenutku nalazio u Engleskoj.

U telegramu mu je napisao: “Konačno sam došao do izvanrednog otkrića u Dolini kraljeva - veličanstvene grobnice sa netaknutim pečatima“.

Karnarvon je odmah krenuo ka Egiptu. Ipak, trebalo je sačekati njegov dolazak i nastaviti otvaranje grobnice u njegovom prisustvu. Tek 26. novembra Karter je kroz mali otvor na vratima prvi put zavirio u unutrašnjost. Dok je svećom osvetljavao prostoriju, pred njim su počeli da se naziru kipovi, neobični predmeti i zlato.

“Čudne životinje, kipovi i zlato - bljesak zlata na sve strane“, zapisao je Karter kasnije.

Do grobnice nije došao slučajno

Bio je to trenutak koji će njegovo ime zauvek povezati sa jednim od najpoznatijih arheoloških otkrića u istoriji.

Karter do grobnice nije došao slučajno. Godinama je istraživao Dolinu kraljeva, područje u kojem su egipatski vladari tokom približno pet vekova gradili svoja poslednja počivališta. Tokom ranijih iskopavanja pronađeni su manji predmeti sa Tutankamonovim imenom, ali njegova grobnica i mumija još nisu bile otkrivene.

Potragu je finansirao lord Karnarvon, ali je nakon godina bez značajnijih rezultata počeo da gubi strpljenje. Karter je uspeo da obezbedi još jednu sezonu iskopavanja. Radovi su počeli 1. novembra 1922. godine, a samo tri dana kasnije pronađena je prva stepenica. Ispostavilo se da je grobnica bila sakrivena ispod ostataka radničkih zdanja i naslaga nanesenog materijala.

Dodatno ju je zaklanjala blizina grobnice Ramzesa VI, čiji je ulaz bio poznat i koji je privlačio pažnju arheologa. Oko 150 godina nakon Tutankamonove smrti, radnici su na tom mestu gradili novo kraljevsko počivalište, ne znajući šta se nalazi ispod njih.

Tutankamon je vladao Egiptom približno od 1333. do 1323. godine pre nove ere. Na presto je došao sa oko devet godina, u periodu velikih verskih promena. Njegov otac, faraon Ehnaton, pokušao je da napusti tradicionalni egipatski mnogobožački sistem i nametne poštovanje jednog božanstva - Atona, boga Sunca.

Hauard Karter u grobnici; Foto: akg-images / akg-images / Profimedia

Neobično mala grobnica

Nakon Ehnatonove smrti, mladi Tutankamon obnovio je tradicionalne verske običaje, naredio obnovu hramova i podizanje novih kipova starih bogova. Promenio je i ime - rođen je kao Tutankaton, što je upućivalo na Atona, a nakon dolaska na vlast postao je Tutankamon. Njegova vladavina nije dugo trajala. Umro je sa približno 19 godina, a tačan uzrok njegove smrti ni danas nije pouzdano utvrđen.

Među mogućim objašnjenjima pominju se povreda, bolest i kombinacija zdravstvenih problema. Nije imao naslednika, pa je presto preuzeo njegov savetnik Aj.

Tutankamonova grobnica bila je neobično mala u poređenju sa počivalištima drugih faraona. Ipak, sadržala je hiljade predmeta za koje su stari Egipćani verovali da su neophodni za život posle smrti. Pored odeće, hrane, kreveta, kočija i nakita, u njoj su se nalazili prestoli, kipovi, obredni predmeti i male figurine poznate kao šabti, za koje se verovalo da će služiti pokojniku u zagrobnom životu.

Samo u prvoj prostoriji Karterov tim pronašao je više od 600 predmeta. Njihovo iznošenje i popisivanje trajalo je duže od dva meseca, prenosi Večernji list.

U grobnoj odaji nalazila su se četiri pozlaćena drvena svetilišta, postavljena jedno unutar drugog. Unutar njih nalazio se kameni sarkofag, a u njemu tri kovčega, takođe postavljena jedan unutar drugog. Poslednji je bio izrađen od čistog zlata i u njemu je počivala faraonova mumija. U zasebnoj prostoriji pronađeno je svetilište sa organima izvađenim tokom mumifikacije, dok je ulaz čuvao kip Anubisa, boga povezanog sa mumifikacijom i zagrobnim životom.

Prvi pogled Hauarda Kartera na Tutankamonovu grobnicu... Foto-kolaž: Topography / Rainbird / Profimedia, François Guénet / akg-images / Profimedia

Priče o navodnom prokletstvu

Poslednja prostorija, nazvana aneks, sadržala je više od 2.000 predmeta. Karteru i njegovim saradnicima bilo je potrebno deset godina da dokumentuju i uklone više od 5.000 predmeta iz grobnice. Otkriće je izazvalo ogromno interesovanje javnosti, a fotografije pronađenog blaga obišle su svet.

Uz arheološko otkriće ubrzo je počela da se vezuje i priča o navodnom prokletstvu. Lord Karnarvon preminuo je 5. aprila 1923. godine u Kairu, nekoliko meseci nakon otvaranja grobnice. Njegovoj smrti prethodila je infekcija nastala nakon ujeda komarca u Dolini kraljeva, koja je dovela do ozbiljnih komplikacija, uključujući trovanje krvi i upalu pluća.

Priča o prokletstvu zaista se proširila nakon njegove smrti, ali ne postoje naučni dokazi da je bilo kakvo prokletstvo postojalo. Karter je preminuo tek 1939. godine, odnosno 17 godina nakon otkrića.

Priče o prokletstvu dodatno su se širile i zbog drugih nesrećnih događaja koje su novine povezivale sa ljudima uključenim u otkriće. Ipak, za takve tvrdnje nikada nije pronađena naučna potvrda.

Tutankamonova grobnica i danas predstavlja jedno od najcelovitije sačuvanih kraljevskih počivališta starog Egipta. Mumija mladog faraona i dalje se nalazi u grobnoj odaji, a predmeti iz njegovog poslednjeg počivališta pružili su istoričarima neprocenjiv uvid u život, verovanja i običaje drevnog Egipta.

(Telegraf.rs)