Sećate se crvenog kioska iz Jugoslavije? U njemu smo kupovali viršle, a pronašao je svoje mesto i u Njujorku

Čuveni kiosk K67 bio je mesto na kome su se širom nekadašnje Jugoslavije kupovale novine, karte i brza hrana, najčešće viršle.

Staklene površine, zaobljeni uglovi i jarke boje učinili su ga prepoznatljivim delom gradskih ulica. Jedna kućica mogla je da služi kao malo prodajno mesto, dok je spajanjem nekoliko jedinica nastajao veći prostor.

Preporučujemo

Delo slovenačkog dizajnera

Upravo ta mogućnost kombinovanja elemenata izdvajala ga je od običnih tezgi. Isti oblik mogao je da stoji samostalno na uglu ulice ili da se povezuje sa susednim kućicama, pa je grad dobijao prostor kakav mu je potreban, bez izgradnje novog objekta za svaku namenu.

Vremenom je ovaj modularni sistem pronašao svoje mesto i u njujorškom Muzeju moderne umetnosti (MoMA).

U svojoj kolekciji, MoMA vodi K67 kao rad slovenačkog arhitekte i dizajnera Saše Mehtiga iz 1966. godine. Kao proizvođač naveden je Imgrad iz Ljutomera, prenosi Krstarica.

Ideja nastala iz praktične potrebe

Glavna vrednost ovog rešenja bila je u njegovoj modularnosti. Kiosk nije zamišljen samo kao jedna gotova kućica, već kao sistem elemenata koji su mogli da se prilagođavaju različitim potrebama i namenama.

Najzanimljivije je to što je ideja nastala iz praktične potrebe, a ne iz želje da se napravi eksponat za izložbu. Rešenje je trebalo da omogući jednostavnu serijsku proizvodnju i sklapanje različitih kombinacija, što je upravo jedan od razloga zbog kojih je toliko dugo opstalo na gradskim ulicama.

Podsećamo, MoMA je predstavila K67 i na izložbi “Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948–1980“, održanoj 2018. i 2019. godine.

Mesto u istoriji dizajna

Za mnoge koji su svakog jutra prolazili pored njega, ova činjenica zvuči gotovo nestvarno. Kućica u kojoj su kupovali viršle i novine danas stoji rame uz rame sa delima koja se proučavaju u istoriji dizajna.

To što se nalazi u muzejskoj kolekciji ne znači da je crveni kiosk stalno izložen.

Ipak, njegovo mesto u istoriji dizajna pokazuje kako je jedno obično ulično prodajno mesto postalo prepoznatljivo i daleko izvan gradova u kojima su ga koristile generacije ljudi.

(Telegraf.rs)