0

Jedan ruski general je najveći genije Prvog svetskog rata: Ko se krije iza juriša na slici? (FOTO)

General Aleksej Brusilov izneo je Stavci početkom 1916. godine plan o velikoj ofanzivi u Galiciji koji je podrazumevao upotrebu inovativne taktike: korišćenje manjih udarnih odreda za udaranje po najslabijim neprijateljskih tačkama na liniji fronta. Posledica je bila najveća ruska pobeda u Prvog svetskom ratu

U napad. Čuvena fotografija juriša ruske konjice 1916. godine, Ruska imperija, Carska Rusija
U napad. Čuvena fotografija juriša ruske konjice 1916. godine. Foto: Wikimedia Commons/weekend.rambler.ru

Na početku Prvog svetskog rata, a zapravo i tokom većeg dela toka tog sukoba, ruska je vojska doživljavala na Istočnom frontu jednu katastrofu za drugom, a korupcija i nepotizam koji su vladali u svim porama državnog aparata doveli su do gubitka ogromnih delova imperije koji su pali u ruke Centralnih sila.

Šta se sve dešavalo i kakvi su nesposobnjakovići kormilarili važnim institucijama te kakva je opšta nekompetencija postojala na svim nivoima, nije tema ovog teksta, ali je to bitno naglasiti kako bi se što bolje shvatio značaj onoga što se odigravalo u Galiciji od juna do septembra 1916. godine.

Marta te godine Rusi su pokrenuli bili poslednju u nizu ofanziva, ovoga puta u rejonu Viljnusa, i doživeli još jedan užasan poraz (postigli nisu ništa a izgubili su pet puta više vojnika od Nemaca) i atmosfera u Stavki (ruski Vrhovni štab) nije bila dobra.

Tada general Aleksej Brusilov dolazi sa planom o velikoj protiv-austrougarskoj ofanzivi u Galiciji koji bi oslobodio pritiska francuske i britanske snage na Zapadnom te italijanske na Soškom frontu, povratio gradove poput Lavova koji su prethodne godine pali u šake Habzburga, a možda čak i izbacio Dunavsku monarhiju iz rata. Car prihvata plan iako je general Aleksej Evert (glavnokomandujući ruske vojske na Istočnom frontu) bio za defanzivnu strategiju, ali odbija pokretanje ofanziva na susednim frontovima.

Istočni front marta 1916. godine, pred Brusilovljevu ofanzivu na jugoistoku. Predratna granica Nemačke i Rusije je obeležena sivom linijom, a linija fronta crvenom i plavom. Foto: Wikimedia Commons/Soerfm

Brusilov je na raspolaganju imao 40 pešadijskih divizija i 15 konjičkih, dok su sa druge Austrougari imali 39 i 10. Napad je počeo 4. juna kratkim ali preciznim granatiranjem neprijateljskih položaja na 480 kilometara dugom frontu, nakon čega je usledio juriš.

Ali ne klasičan juriš. Ono što je ovaj komandant doneo jeste inovativna upotreba manjih udarnih odreda koji su napadali najslabije položaje druge strane, probijali ih, a onda to eksploatisala glavnina trupa. Ovo je bilo odstupanje od uobičajenih masovnih juriša koji su stalno korišćeni pre toga, skoro uvek bez rezultata (nažalost, ostali ruski generali nisu uopšte prepoznali vrednost ove taktike, ali jesu Nemci i Francuzi).

Stavka aprila 1916. Pored cara Nikolaja II sedi general Aleksej Brusilov. Foto: Wikipedia/MPowerDrive

Austrougarske su se linije razbile u paramparčad i tri od četiri Brusilovljeve armije su izvršile proboj. Već četiri dana kasnije Rusi su umarširali u Lutsk, a nadvojvoda Jozef Ferdinand je u poslednjem trenutku izbegao hvatanje. Austrougari su bili u potpunom povlačenju, a oko 200.000 njih je već dopalo zarobljeništva.

Brusilov je, shvatajući da uspeh ofanzive zavisi od operacija na drugim delovima Istočnog fronta, traži od Everta da pokrene ofanzivu ali ovaj odugovlači i Nemci uspevaju do pošalju pojačanja svojim saveznicima. Kada se Evert 18. juna napokon bude pokrenuo iz svog dremeža, njegova izvedba će biti bez energije i žara i neće postići ništa. Uprkos tome, Brusilov bez ikakvih pojačanja do 20. septembra uspeva da se dočepa obronaka Karpata.

Ruska pešadija 1917. godine. Foto: Wikimedia Commons/National Geographic Magazine

Brusilovljeva ofanziva tako uspeva da postigne sve željene ciljeve: Nemci privremeno prekidaju borbe vođene tokom Verdenske bitke na Zapadnom frontu, kičma austrougarske vojske je slomljena, Rumunija donosi odluku da uđe u rat na strani Antante, Rusi vraćaju u svoje šake mnogo teritorija koje su izgubili tokom prve dve godine sukoba.

Međutim, cena je ogromna. Ruski gubici su bili oko jednog miliona mrtvih, ranjenih i zarobljenih, dok su Austrougari i Nemci izgubili 600.000 odnosno 350.000 ljudi.

General Aleksej Brusilov, najuspešniji komandant ruske vojske u Prvom svetskom ratu. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

Rusi, usled iscrpljenosti vojske i isceđenosti ekonomije, nisu više bili u stanju da pokrenu sličan napad, a ovaj je u suštini ostao neiskorišćen (moglo je mnogo više da se postigne) zbog neuspeha na drugim delovima fronta za šta je bio odgovoran kolebljivi Evert. Mnogi čak smatraju da je broj žrtava značajno doprineo kolapsu carističkog sistema nekoliko meseci kasnije.

Danas se ova ofanziva smatra najvećim uspehom ruske vojske u Prvom svetskom ratu, a britanski vojni istoričar Džon Kigan ju je nazvao najvećom pobedom uopšte u tom sukobu počev od trenutka kada su iskopani rovovi na Zapadnom frontu (dakle, posle Prve bitke na Marni kada su Nemci sprečeni da osvoje Pariz).

(O. Š.)

Daljinac

Tagovi: Aleksej Brusilov, Austrougarska, Car Nikolaj II Romanov, Carska Rusija, Istočni front, Istorija, Nemačka, Prvi svetski rat, Rusija, Ruska imperija, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Bio premijer Ruske imperije kad je Srbima bilo najteže, kao starca ga nakon revolucije ubili na kućnom pragu

„Dođite braćo Rusi, dođite što pre!“ Zvuči kao poziv koji pojedinci danas upućuju, a u stvari je napisano pre sto godina

Zaboravljeni Srbin musliman, četnik vojvode Vuka: Poginuo u jesen 1914, njegov pravoslavni saborac mu posvetio najlepšu poslednju počast

Ruski arhiepiskop polaže zakletvu Paveliću za poglavara Hrvatske pravoslavne crkve i pljuje po zaklanim Srbima. Partizani su ga streljali

Dramatični dani Musolinijevog pada: Od silnog diktatora do hapšenja u ambulatnim kolima, za manje od 24 satа

Najdirljivija slika tek rođenog Isusa, u naručju Marijinog muža Josifa

Tito, Trocki, Staljin, Frojd i Hitler mogli su se naći zajedno za istim stolom: Svi su u jednom momentu bili bukvalno komšije

Prva fotografija sa ljudima u istoriji. Ima možda ironije u tome što su to čistač cipela i njegova mušterija

Srpski vojnik filozofira visoko u planinama: Na stenu oslonjena puška, pred očima okupirana otadžbina, u srcu čežnja za ognjištem

Čudo u kosmosu koje liči na špagete: Otkrili ga Rusi, a udaljeno je „samo“ tri hiljade svetlosnih godina

Iznenadiće vas šta bivši afroamerički šef Nase ima da kaže o Bogu i vanzemaljcima

Šta je zapravo Badnji dan? Da li znate šta mi to danas obeležavamo i koji je smisao toga (VIDEO)

Nerešena istorijska misterija: Zašto je odjednom propala klasična civilizacija Maja, šta se to tačno desilo 900. godine?

Prvi atentat u istoriji desio se pre skoro 4.000 godina. Neko je princu usred Nemačke zario bodež u stomak

„Božić u srbskoj kući“: Kako su „srbske“ novine o najradosnijem hrišćanskom prazniku pisale 1866. godine

Kako su Hrvati pre 104 godine objavili proročanstvo o smaku sveta

Jedini ćelavi Isus na svetu nalazi se u staroj srpskoj pećinskoj crkvi

Dorćol posle savezničkog bombardovanja 1944: Dosad neviđene slike užasa i jezivog uništenja srpske prestonice

Kako smo pokvarili Ameriku: Bilo je to vreme kada smo im izvozili najkvalitetniji opijum, rakiju i vino

Kako su komunisti sklonili bana Jelačića sa trga u Zagrebu, rasklopili ga i bacili u podrum: Ako je Tito bio protiv Srba onda je bio i protiv Hrvata

Postoje Severna i Južna Koreja. Ali, znate li da postoji i TREĆA KOREJA?!

Tragedija Titanika opisana je u knjizi 14 godina pre nego što se dogodila: Ljudi su gutali priču o sudbini neuništivog broda, ne sluteći šta ih čeka

Zašto je hoklica na sklapanje simbol škotskog otpora Englezima

Srećan vam „Boksing dej“, ljubitelji fudbala: Koje je poreklo ovog božićnog praznika i zašto su nekada na današnji dan igrali samo lokalni rivali

OTKRIVAMO: Šta se desilo sa Katićima posle „Korena“ i kojim putem je Aćima, Vukašina, Đorđa i njihovu decu odvela krvava srpska istorija!? (VIDEO)

Citat Moše Pijade sa prvog zasedanja AVNOJ-a novembra 1942. u Bihaću: Potrebno je stvoriti toliko beskućnika, da budu većina u državi

Malo poznata nemačka karikatura: Kako su naši dušmani videli uzrok izbijanja Velikog rata, ko je kome zabio nož u leđa i time otvorio vrata pakla

Ovako je izgledao susret Tita i Če Gevare: Kubanci su od Jugoslavije mogli da nauče samo jedno, a evo šta ih je sve zanimalo (VIDEO)

Rat je najveće zlo, ali ova fotka kida koliko je moćna: Jutarnja izmaglica, tenk i američka pešadija koja čisti teren od japanskih vojnika

Istorijska čitanka: Ko je bio Kolokolo po kome legendarni čileanski fudbalski klub nosi ime?

Zaboravljena priča: Šta je engleski ministar govorio o nama pre 100 godina?

Srpski vojnik kao superheroj: Švajcarska razglednica i ratna pesma majora Kostića

Hitlerov poslednji ambasador u Moskvi: Ugovorio pakt, pokušavao da spreči „Barbarosu“, ali rat nije preživeo i to ne zbog Rusa

„Morao sam da napadnem SSSR“: Šta je Hitler finskom vođi rekao o moći, snazi i neuništivosti velike Rusije

Spartanski kabinet vojvode Mišića na Solunskom frontu svima bi trebalo da služi kao primer (FOTO)

Da li ova Staljinova izjava dokazuje da je Rusija bila saveznica nacističke Nemačke?

Moj deda je bio pravi Bond, Džejms Bond: Unuk otkrio poverljiva dokumenta o najpoznatijem tajnom agentu (FOTO)

Ludi mehanizam državnih sporazuma koji je, korak po korak, za nedelju dana doveo do Velikog rata

"Krvavi orao" bio je najstrašnija metoda mučenja ikada: Ovo što su vikinzi radili je toliko stravično da istoričari ne veruju da se zaista dogodilo

Pablo Eskobar je zauvek promenio fudbal u Kolumbiji: Maradona i ostale zvezde dolazile su krišom u zatvor da igraju samo za njegove oči (FOTO)

Kralj Petar I bio je apsolutni srpski bogotac: Ovo je još jedna priča koja to dokazuje (VIDEO)

Ratni cilj i veliki san svih Slovena: Da je opstala, Jugoslavija bi danas slavila stoti rođendan

/
<% galerijaAlt  %>