• 20

VEŠANJE 2 PARTIZANA U 5 SLIKA: Nemci dali naredbu da se obese na dan srpskog ponosa, prljavi posao prepustili izdajnicima (FOTO)

Putevi Stevana Borote i Josifa Majera ukrstili su se kod Valjeva sredinom septembra 1941. godine, u jeku postojanja Užičke republike. Zarobljeni su odvojeno, ali su obešeni zajedno, a zajedno danas i počivaju na Partizanskom spomen-groblju na Krušiku u Valjevu

  • 20

Stevan Borota, komandir čete Posavsko-tamnavskog partizanskog odreda, i Josif Majer, politički komesar iste čete, tokom sprovođenja do vešala u Valjevu 1942. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Stevan Borota se rodio 14. novembra 1898. godine u Vinkovcima, u siromašnoj porodici. Završio je Poljoprivrednu školu u Slavonskoj Požegi, ali pošto posao u struci nije mogao da nađe, prekvalifikovao se za mehaničara i motoristu. Krajem dvadesetih godina prošlog veka otišao je trbuhom za kruhom u SAD i Kanadu, ali se vratio u domovinu, i nakon kratkotrajnog boravka u Zagrebu — došao u Zemun i Beograd.

Verovatno krajem tridesetih godina, neposredno pred izbijanje Drugog svetskog rata, postao je član Komunističke partije Jugoslavije, a kada je rat stigao na naše pragove, on je pristupio partizanima, ušavši u Posavski partizanski odred u kojem se odmah istakao kao hrabar čovek, zbog čega je postao vodnik Treće tamnavske čete.

Tukao se protiv okupatora i protiv kvislinških žandarma po Šumadiji, a bio je i deo snaga koje su oslobodile Ub. Zbog velikog priliva novih boraca Treća tamnavska četa postaje Treći tamnavski bataljon, a Borota komandir Druge čete; istovremeno, njegov politički komesar postaje Josif Majer. Njih dvojice se bore, ali drže i govore na zborovima u selima oko Valjeva.

Stevan Borota, komandir čete Posavsko-tamnavskog partizanskog odreda, i Josif Majer, politički komesar iste čete, tokom stavljanja omči oko vrata na vešalima u Valjevu 1942. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Nakon borbi u Goloj Glavi i Zabrdici protiv Nemaca, "Bilten Vrhovnog štaba" 10. oktobra 1941. godine piše ovako: "Izražavamo naše priznanje i zahvalnost vodu 2. čete III bataljona Posavskog narodnooslobodilačkog partizanskog odreda, koji je u krvavoj borbi sa neprijateljem, kada je ovaj pokušao svoj prodor iz Valjeva prema Ubu, zadao neprijatelju velike gubitke, i kao celina pokazao primernu hrabrost i vojnu disciplinu... Dalje, izražavamo naše priznanje i zahvalnost komandiru čete, drugu Boroti, koji je u najžešćoj borbi svojim junaštvom dao primer ostalim borcima".

U drugoj polovini oktobra dolazi do prvih njegovih okršaja sa četnicima koji su ga napali u selu Kamenica kod Valjeva, potom kod Ljubovije kada je njegova četa oslobodila partizansku bolnicu na Pašinoj Ravni koju su četnici zarobili. Uglavnom, za vreme ustanka, on je neprekidno bio u pokretu i borbi.

Stevan Borota, komandir čete Posavsko-tamnavskog partizanskog odreda, i Josif Majer, politički komesar iste čete, tokom čitanja presude pred vešanje u Valjevu 1942. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Početkom decembra, u vreme sloma Užičke republike, bataljon kojem je njegova četa pripadala pretrpeo je teške gubitke u borbama sa četnicima i nedićevcima. On sam je morao da se od promrzlina oporavlja u partizanskoj bolnici u selu Vujinovača kod Valjeva, i tek se krajem januara 1942. vratio na mesto komandira Druge čete Posavsko-tamnavskog odreda, koji je formiran nakon druge reorganizacije (do prve je došlo sredinom decembra).

Nemci i četnici su pokušavali da unište ovaj odred, ali nisu isprva uspeli; doneta je odluka da se krene s prebacivanjem u rejon Kosmaja, i tokom tog pokreta Borota biva ranjen u sukobu sa Tamnavskim četničkim odredom kod sela Gvozdenović 24. februara. Saborci ga sklanjaju u selo Veselinovac radi oporavka, ali tamo ga, sa još nekoliko ranjenika, zarobljavaju četnici i sprovode prvo u manastir Bogovađu a potom u Lajkovac pa u Valjevo, gde ih predaju Nemcima.

Stevan Borota, komandir čete Posavsko-tamnavskog partizanskog odreda, neposredno pred vešanje u Valjevu 1942. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Misleći da je neka značajna ličnost u partizanskom pokretu — budući da se prvo predstavio kao Stevan Jakovljević, pre nego što je otkrio pravi identitet — bio je prebačen u Beograd gde je ispitivan od strane Specijalne policije, ali je brzo vraćen u Valjevo. Nemci tada donose odluku da o godišnjici vojnog puča organizuju niz vešanja u Valjevu, Ubu i Obrenovcu, kako bi narod ubedili da ne talasa; ali taj prljavi posao prepuštaju kvislinzima. Za vešanja u Valjevu određeni su bili Stevan Borota i Josif Majer.

Josif Majer se rodio 20. maja 1920. godine u Nišu, u jevrejskoj porodici, od oca Bore i majke Sofije, rođene Levi. Brzo su se preselili u Beograd, gde je Josif završavio osnovnu školu i dva razreda gimnazije. Zaposlio se u preduzeću "Elka" gde je bio štrikerski radnik, i gde je, usled izlaganja opojnim komunističkim idejama, napustio svoj dotadašnji cionizam i postao, prvo član SKOJ-a a potom i KPJ. Avgusta meseca 1941. godine beži iz Beograda i stupa u Posavski partizanski odred, čiji je komandant bio Koča Popović.

Stevan Borota, komandir čete Posavsko-tamnavskog partizanskog odreda, i Josif Majer, politički komesar iste čete, nakon vešanja u Valjevu 1942. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Od toga trenutka, pa sve do pada u zarobljeništvo, Josif Majer je u korak pratio Stevana Borotu. Kažemo, sve do pada u zarobljeništvo, jer je Majer bio u maloj grupi boraca koja je tokom sukoba sa Tamnavskim četničkim odredom onog 24. februara uspela da se probije do sela Trlić. Ipak, uhvaćen je u selu Novaci, pa sproveden na Ub, a potom u Valjevo.

Borotu i Majera su kroz Valjevo 27. marta 1942. godine sproveli pripadnici Srpske državne strane i tzv. legalizovanih četnika, što jasno možete videti na priloženim fotografijama; šta više, jasno se vidi ko su pripadnici SDS-a a ko četnici. Nakon javnog vešanja, njihova su tela dva dana ostavljena da vise. Potom su sahranjeni na Gradskom groblju.

1980. njihovi posmrtni ostaci su preneseni na Partizansko spomen-groblje na Krušiku (svečano otvoreno trinaest godina ranije od strane Tita, na mestu na kome su Nemci 27. novembra 1941. streljali 121, od četnika zarobljenog pa njima predatog, partizana), gde su sahranjeni u istoj grobnici. Obojica su, na predlog Josipa Broza 1945. godine, odlikovana Ordenom zasluga za narod II reda. Po Boroti dve ulice danas nose ime: jedna u Valjevu, druga na Ubu. Po Majeru takođe.

(S. B.)

Komentari

  • Istinom u lice

    Pa posle kad cujem ove neke sto se zalazu za četništvo i što pričaju da je istorija izmenjena i da Četnici nisu sarađivali sa Nemcima, pa koga lažu nije mi jasno...

  • Šumadinac

    U pitanju su zločinci. U selu Stubo kod Valjeva su bez valjanog razloga streljali ujaka moje babe Luku Marjanovića, člana komunističke partije od 1923-e godine. Kada je stigao glasnik da objasni ko je čovek koga hoće da ubiju, usledio je samo kratak komentar, "Pa mi ga već streljali...". Nisu se mnogo trudili da se raspitaju. Treba preimenovati te dve ulice u Valjevu, nisu zaslužili da se zovu po njima. Ubljani kako hoće...

  • Ненад

    Два озлогашена црвена бандита , једина трагедија је овде што их нису све повешали . Горе несреће није никад задесило Србију од проклетих комуниста . комунизам је као једна врста болести или куге која и до дан данас траје ,

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima