22

SRBA U 2. SVETSKOM RATU STRADALO POLA MILIONA?! Procentualno nas umrlo 7,5 odsto, a Hrvata 5 odsto? Bošnjaci najgore prošli? (FOTO)

Nemamo nameru ni da pokušamo da damo konačni odgovor na pitanje na koje je konačni odgovor nemoguće dati. Brojem žrtava na tlu Kraljevine Jugoslavije u periodu 1941-1945. godine bavili su se najveći stručnjaci, pa ni oni nisu u potpunosti uspeli. Ali, o okvirnim brojevima može da se govori

Ustaše streljaju Srbe. Foto: Wikipedia/Mladifilozof

Čim se Drugi svetski rat u Evropi završio, vlasti Demokratske Federativne Jugoslavije u službenom su izveštaju svetu objavile da je naša zemlja izgubila 1.685.000 stanovnika. Dva meseca kasnije, Josip Broz Tito je u Beloj Crkvi pomenuo brojku od 1,7 miliona.

Na Pariskoj mirovnoj konferenciji Edvard Kardelj će izneti brojku od 1.706.000 mrtvih do kojih je došao tada student matematike Vladeta Vučković (mnogo decenija kasnije, on će objasniti da je taj broj zapravo demografski gubitak, u koji ulaze ne samo žrtve već i, na primer, deca koja bi se rodila a nisu).

Međutim, Sjedinjene Države već sredinom pedesetih godina iznose stav, da je Jugoslavija imala oko milion mrtvih. Broj ogroman sam po sebi, ali broj daleko manji od našeg zvaničnog. Takav potez Amerike mogao se tada okarakterisati kao nepouzdan i motivisan željom da se pomogne Saveznoj Republici Nemačkoj, budući da je ova odmah nakon toga odbila da isplati odštetu po „našim“ brojkama.

Zbog toga jugoslovenski Savezni zavod za statistiku počinje da vrši popis žrtava za potrebe pregovora sa Zapadnom Nemačkom, koji je dovršen 1964. godine. Rezultati su bili potpuni šok za Broza i ljude oko njega, jer su pokazali da je na prostoru Kraljevine Jugoslavije život u periodu 1941-1945. izgubilo oko 800.000 ljudi, ali bez kvislinga u koje su komunisti računali ustaše, hrvatske domobrane, četnike, slovenačke belogardejce, ljotićevce i nedićevce, i za koje od Nemačke odštetu nisu tražili. Sa kvislinzima, kojih je stradalo 209.000, broj žrtava se peo na milion.

Četnički vojvoda Uroš Drenović, levo, nazdravlja sa ustašama i domobranima. Foto: Wikimedia Commons/Mladifilozof

Popis je ponovljen, i došlo se do istih rezultata. Nikada nije objavljen i jugoslovenska javnost za njega nije saznala sve do potkraj osamdesetih godina. Sredinom te decenije, naš Bogoljub Kočović je iz emigracije došao do slične procene, kao i Hrvat Vladimir Žerjavić; obojica su smatrali da su demografski gubici oko 2 miliona ljudi, a broj stradalih oko milion.

Nemoguće je sve sa ovim u vezi raščivijati i doći do koliko-toliko preciznih cifara, i mi ne želimo da tvrdimo da su procene koje ćemo ovde preneti apsolutno tačne; a meriti čije su žrtve veće je prilično degutantno. Ipak, zadovoljićemo vašu znatiželju koliko je to moguće, ali imajte u vidu da je sve ovo što navodimo okvirno, i samo je u službi racionalne kritike prenaduvanih brojki kojima se služe sve strane.

Po procenama pomenutih Kočovića i Žerjavića, koje se ipak smatraju za najverodostojnije (ovde se mora napomenuti da neki Hrvati kažu da je Žerjavić kopirao metod Kočovića pa ga optužuju za plagijat), Srba (zajedno sa Crnogorcima) je stradalo između 500-550.000 (u čitavoj zemlji: od ustaškog noža, nemačkog mitraljeza, bugarskog pištolja, u borbama zaraćenih strana, itd), Hrvata oko 200.000, a muslimana između 80-100.000. Slovenci su imali između 30-40.000 mrtvih (ljubljanski Institut za savremenu istoriju će 2002. godine objaviti svoju procenu o 80.000). Jevreji, sa svojih oko 60.000 ubijenih, praktično su istrebljeni.

(U sve ove gorenavedene brojke, gotovo izvesno ulaze i ljudi koji su umirali prirodnom smrću — jer i u ratu ljudi umiru prirodnom smrću — ili posredno od ratnih okolnosti, dakle od gladi, zime, zaraznih bolesti, i tako dalje. Drugim rečima, to što je neko umro tokom rata ne znači da je ubijen.)

„Zaloga budućnosti“, karikatura na naslovnoj strani „Vremena“ 5. aprila 1941. godine. Foto: „Vreme“, 5. aprila 1941, br. 6895/unilib.rs

Problem je u tome, što praktično niko ne zna koliko je koga živelo na tlu Jugoslavije 1941. godine jer je prethodni popis bio sproveden deset godina ranije, i pritom je negirao etničke zajednice. O tome kakvo je stanje bilo pred Aprilski rat postoje zato samo pretpostavke i spekulacije, utemeljene na tim čudnim cenzusima iz 1921, 1931. i 1948. godine.

(Koliko su bili čudni možda najbolje govori to, što su 1921. godine Srbi i Hrvati na osnovu istog maternjeg jezika računati zajedno, tako da ne znamo koliko je tačno bilo nas a koliko njih; to može samo posredno da se zaključi na osnovu veroispovesti. Deset godina kasnije, sve etničke odrednice su praktično izbrisane i ceo proces je potpuno obesmišljen, jer su srpski, hrvatski, slovenački i makedonski tretirani kao jedan jezik, pa je parametar veroispovesti postao još teži za dešifrovanje.)

U jednačinu se takođe mora uvesti prirodni priraštaj, kao i visoka smrtnost ljudi zbog vrlo primitivnog stanja našim građanima dostupne medicine, i još primitivnijeg i nepravednijeg zdravstvenog sistema. Naime, na 10.000 živorođene dece život je u proseku već u prvoj godini gubilo 1.323. To su strašne cifre, a pošto se u tom međuratnom periodu situacija u tom pogledu nije menjala, o populaciji 1941. godine možemo da zaključimo na osnovu razlike između popisa 1921. i 1931. Ali i to samo uslovno i delimično, jer je tridesetih godina zabeležen pad nataliteta, u nekim banovinama veći, u nekim manji. Međutim, da ne bismo previše komplikovali, to ćemo samo konstatovati i uzgredno uzeti u obzir.

Travnik, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, 1926. godine. Foto: Kurt Hielscher

Srba je 1948. bilo oko 7 miliona u celoj zemlji, ali zajedno sa Crnogorcima, kojih je posebno kada se gleda bilo 426.000 (radi jasnoće, u ovom tekstu ćemo Crnogorce podvesti pod Srbe, jer su se tada tako izjašnjavali); sedamnaest godina ranije u kraljevini je živelo 6,8 miliona pravoslavnih, ali su u tu brojku bili pored Srba uključeni i Makedonci i Bugari, kojih 1941. sigurno nije bilo malo jer ih je nakon rata bilo ukupno skoro 900.000 a žrtve tokom samog sukoba su im bile zanemarljive.

Pravoslavaca je 1921. bilo 5,6 miliona, a deset godina docnije, kao što rekosmo — 6,8 miliona. To znači da je broj pravoslavaca skočio za oko 20 odsto u tih deset godina, što znači da ih je 1941. moglo biti 8,1 milion (ponavljamo, tridesetih je zabeležen pad nataliteta, ali nećemo da komplikujemo). No, u tu brojku je uključeno i barem 800.000 Makedonaca i Bugara; bez njih, pričamo o oko 7,3 miliona Srba pred Aprilski rat.

Titovi partizani su pobili sve sa ove fotografije (FOTO)

Podsećamo, 1948. godine Srba ima oko 7 miliona. Pošto prethodna matematika nije egzaktna već okvirna, a imajući u vidu i prirodni priraštaj u tri godine mira nakon 1945, procena da se broj srpskih žrtava u Drugom svetskom ratu kreće između 500-550.000 — zvuči realno (jer, 7,3 miliona minus petsto hiljada daje 6,8 miliona, što je moglo da naraste na 7 miliona u periodu 1945-1948. godine, mada je to pretpostavka koju hrvatski nacionalisti verovatno ne bi odobrili jer žele da snize broj srpskih života što je moguće više).

Ustaške vlasti prisilno iseljavaju Srbe sa teritorije tzv. NDH jula 1941. godine. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Ista takva računica može da se napravi i za Hrvate, kojih je 1948. godine bilo 3,8 miliona; 1931. godine bilo je 5,2 miliona katolika u Jugoslaviji, ali opet, nisu svi bili Hrvati. 1948. živelo je na tlu Jugoslavije 1,4 miliona Slovenaca i pola miliona Mađara, tako ni broj nehrvatskih katolika pred Aprilski rat svakako nije bio malen (uzmimo da je okvirno bio 1,7 miliona).

Pošto je broj katolika 1921. godine bio 4,7 miliona u celoj zemlji, pričamo o rastu od oko 10 odsto, što je bitno niže od rasta pravoslavaca. To znači, da je oko 5,7 miliona katolika moglo da živi u Jugoslaviji aprila 1941. godine; naravno, ne možemo pouzdano znati, ali razlika ne može da bude dramatična. No, ako od tog broja oduzmemo onih barem okvirnih 1,7 miliona Slovenaca i Mađara, dolazimo do oko 4 miliona Hrvata na tlu Jugoslavije.

Tu su, naravno, i Hrvati koji na Istri te u Rijeci i Zadru žive u sklopu Kraljevine Italije; koliko ih je tačno bilo, ne znamo, ali 1910. na Istri je živelo 400.000 ljudi, od čega oko 160.000 Hrvata. Može se pretpostaviti da ih je sveukupno 1941. bilo onoliko, koliko je hrvatskih kolaboracionista 1945. uteklo od jugoslovenskih komunista u emigraciju, tako da njihov broj ne mora nužno da utiče na procenu broja žrtava.

Leš žene Riste Radojčića kojoj je tokom mučenja od strane ustaša odsečena dojka. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

E sad, kao što rekosmo, Hrvata je 1948. godine bilo 3,8 miliona u Jugoslaviji. To se uklapa u procenu o ukupnih 200.000 hrvatskih žrtava, čak i ako uzmemo u obzir da su se deca rađala i tokom rata, jer ove cifre su, moramo još jednom da ponovimo, okvirne, ali ne mogu da budu dramatično veće (dakle, ne može Hrvata 1941. da bude 5 miliona, ako ih je 1931. bilo oko 3,5 miliona).

Procentualno, Hrvati su stoga imali oko 5 odsto žrtava od ukupne populacije. Ako je Srba bilo 7,3 miliona te 1941. godine, a poginulo ih 550.000, onda su Srbi izgubili oko 7,5 odsto svoje populacije (Noel Malkolm govori o 7,3 odsto). Jevreji i Romi su imali najveće gubitke; svega 17 odsto Jevreja je uopšte preživelo, što sve govori o tome šta su im zlikovci uradili. Ali od konstitutivnih jugoslovenskih naroda, po nekim procenama, najveće gubitke nisu imali Srbi, već bosanski muslimani.

Naime, popis iz 1931. godine (koliko god bio blesavo odrađen, po parametrima koji nameću nepostojeću stvarnost) pokazuje da je etnička grupa koja danas sebe zove Bošnjacima a koja živi na teritoriji današnje Bosne i Hercegovine te Srbije i Crne Gore (Raška), te godine brojala oko 850.000 ljudi (na prostoru same BiH kažu neki tačno 718.079). Deset godina kasnije, moglo ih je biti i ceo milion, ali uzmimo konzervativnu brojku od 900.000. U svakoj mogućoj računici, u odnosu na bilo koji realni broj žrtava, njihovi ukupni gubici prelaze 8 odsto.

Zarobljene ustaše, Nemci i četnici na poljani kod Maribora 1945. godine. Oni koji su preživeli masakre tokom marša od austrijske granice biće naknadno pobijeni. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Nadamo se da shvatate da nismo pokušali da damo konačni odgovor na pitanje na koje je konačni odgovor nemoguće dati. Radi se samo o tome, da postoji običaj naduvavanja broja žrtava na svim stranama, pa je ova tema uvek zanimljiva.

Što se našeg ugla tiče, bilo bi lepo da budemo realni i da kažemo, da procene koje su u žaru ratova devedesetih iznošene u javnost, poput one o 1,6 miliona ubijenih Srba, ne mogu da se uklope u prostu matematiku. Nas 1941. godine naprosto nije moglo da bude 8,6 miliona u Jugoslaviji. Sa druge strane, broj od 550.000 mrtvih Srba je nenormalan i jeziv, i ne vidimo nikakvu potrebu da se veštački uvećava pod parolom poštovanja žrtava, kao što se danas — kako mnogi Srbi veruju — čini u Srebrenici?

Ako želite da pogledate rezultate popisa na tlu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca iz 1921. godine — to možete uraditi OVDE.

Ako želite da pogledate rezultate popisa na tlu Kraljevine Jugoslavije iz 1931. godine — to možete uraditi OVDE.

Ako želite da pogledate rezultate popisa na tlu Federativne Narodne Republike Jugoslavije iz 1948. godine — to možete uraditi OVDE.

VIDEO: Šta bi bilo da Srbi nisu rekli NE Hitleru

 

(Telegraf.rs)

Tagovi: BiH, Bosna i Hercegovina, Bošnjaci, Četnici, Drugi svetski rat, Hrvati, Hrvatska, Istorija, Jugoslavija, Kraljevina Jugoslavija, Mađari, muslimani, Nacisti, NDH, Nemci, Nezavisna Država Hrvatska, Partizani, Raška, SFRJ, Slovenci, Slovenija, Srbi, Srbija, Ustaše, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (22)
Poređaj komentare:
  • B
    Bane

    U svadama Srba I Hrvata najgore produ Bosnjaci. Uvek bilo.

  • Š
    Šumadinac

    Ja nisam siguran da je iko od vas koji komentariše pročitao članak

  • J
    Johnny Repp

    Dva majčina brata su ubijeni u logorima, jedan u Jasenovcu, a drugi u Gradišci. Oni su bili Srbi iz Bosne pa mi nije jasno da li pripadaju u tim statističkim podacima Srbima ili Bošnjacima . Kod nas se uglavnom Bošnjaci poistovećuju sa Muslimanima mada mislim da bi oni trebali biti svi Bosanci bilo da su Hrvati, Srbi ili već pomenuti Muslimani.

Kornjača Timotije, poslednji veteran Krimskog rata koji je završen pre 162 godine (FOTO)

On je bio čuveni raketni inženjer i jedan od začetnika američkog svemirskog programa: Voleo je da se bavi i okultizmom, a njegova smrt i danas budi sumnje (FOTO)

Evu Braun svi znaju po vezi sa Hitlerom, ali je ona imala i veliki uticaj: Zaljubila se u njega na prvi pogled, pokušala samoubistvo, a udala se pred smrt (FOTO) (VIDEO)

Poslednji nemački car je bio nesvakidašnja ličnost: Mrzeo je Engleze, kružile su priče da je bio homoseksualac, imao je brojne fetiše, a u Prvom svetskom ratu je poražen (FOTO) (VIDEO)

Ljubavna priča poslednjeg ruskog cara i carice jedna je od najlepših: Zavoleli su se kao tinejdžeri, zbog njega je promenila ime i veru, a sve se završilo tragedijom (FOTO) (VIDEO)

„Devojčice sa periferije sanjare pred Pelivanovim izlogom“: Zbog ovakvih stvari je kod nas izbila komunistička revolucija

Kako smo maštali nekada: Šinski cepelin kod nas tridesetih proglašen saobraćajnim sredstvom budućnosti

Zagreb su 1945. godine oslobodili partizani iz 45. srpske divizije, dok su zagrebački čekali sa strane

Izrael je danas mogao da se nalazi u Indijskom okeanu, da je sproveden tajni plan o deportaciji evropskih Jevreja na Madagaskar

Zelenašenje u Kraljevini Jugoslaviji: Zbog čega su Srbi podržali komuniste i tokom rata masovno odlazili u partizane

Nepoznata veza Musolinija sa Srbima: Kako je još 1918. sazvao milanske tajkune da pomognu našim studentima koji su se mučili u Italiji

Srpski „mug shot“ sa početka prošlog veka: Da li prepoznajete ovo lice? Zovu ga Štrk

Kako bi izgledao prerušeni Hitler: Amerikanci već 1944. napravili ove montaže zlu ne trebalo, pa njima oblepili Nemačku odmah posle rata

Prvi srpski komunista u Holivudu: Naš čovek 1934. bio glavni lik u ekranizaciji romana velikog engleskog pisca

Da li je Srbin koji je pre 105 godina napisao da „Balkanu nije suđeno da živi jednim kulturnim životom, životom koji je dostojan ljudi“ bio u pravu?

Šokirani dečak stoji iznad leševa svoje streljane porodice, nacisti ga gledaju i smeju se. Zatim dobija metak u potiljak (POTRESNA FOTOGRAFIJA)

Poslednje utvrđenje nacista: Posle Hitlerovog samoubistva svi su pobegli u ovaj grad, ali su ipak uhvaćeni (FOTO)

Kako je sekretar Crvene zvezde trpao bombone u džepove krišom od Tita, a onda mu je Broz postavio pitanje (FOTO)

Vulkanska eksplozija koja se čula na drugoj strani zemaljske kugle, gde su ljudi mislili da je topovska paljba sa obližnjeg broda

Treba li žena da brine o porodici, dok muž radi i zarađuje? Mladi Jugosloveni su vrlo moderno odgovorili na ovo pitanje, a šta bi rekli danas

Hitler je doveo do smrti miliona ljudi širom sveta, a evo kako su izgledali najpoznatiji pokušaji atentata na njega

Ruski car Nikolaj II i britanski kralj Džordž V su izgledali gotovo identično: Ove njihove fotografije i danas zbunjuju mnoge (FOTO)

Elizabeti Kokran, majci istraživačkog novinarstva i perjanici Pulicerovog tabloida, želimo srećan 155. rođendan

Bio je zvanični egzekutor u Trećem Rajhu: Ubijao je ljude na giljotini, rekord mu je 32 osobe u jednom danu, a posle rata je isti posao radio za saveznike (FOTO)

Ako je Zemlja ravna ploča, da li preti opasnost da se Mlečni put razlije po njoj i da se podavimo u laktozi?

"Ja sam skinuo Tita sa aparata, ali ga nisam ubio": Sve o poslednjim trenucima Josipa Broza (FOTO)

Danas se navršava 70 godina od kako je naša štampa najavila da je palestinsko pitanje pred konačnim rešenjem

Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije... bruto domaći proizvod: Evo zbog čega su Sile Osovine izgubile Drugi svetski rat

Porno-slike i homoseksualni skandal koji su učvrstili Hitlerovu vlast i donele mu potpunu kontrolu nad Vermahtom

ZAVIRITE U FIRERBUNKER: Mesto gde je Adolf Hitler sebi pucao u glavu, bio spaljen i pokopan

Iz minuta u minut, iz sata u sat: Sva dešavanja u Hitlerovom bunkeru pre i posle samoubistva, sa detaljima koje nikada do sada niste čuli

Legenda kaže da je Tito obišao ceo svet, ali nikad nije kročio u Čačak. Evo i zbog čega

Bizarni događaj s kraja rata: Hitler uz sendviče i mađarsko vino slavi ženidbu, Himler 300 km dalje od astrologa traži savet gde da beži

Stara priča sa srpskog Kosova: Kako je Ajdar tokom turske vlasti spalio srpsku crkvu pa prešao iz islama u pravoslavlje

Šta se desilo sa Bogorodicom nakon Hristovog vaskrsenja? (FOTO)

Mesto rođenja presvete Bogorodice: Da li je Marija došla na svet u pećini ispod ove crkve? (FOTO)

Otisak Isusove šake u kamenu: Nalazi se na putu kojim je Hrist nosio krst na Golgotu (FOTO)

Adolf Hitler je Jugoslaviju posetio samo jednom, a evo u koji grad je kročio odmah nakon okupacije

Ulica kojom je Hrist nosio krst: 16 slika sa jerusalimskog Puta suza koji će vas do suza i dovesti (FOTO)

„Arnaut ubija kaluđera na Kosovu u manastiru Devič 1912. godine“: Kratka priča iz istorije srpskog Kosova

Amerikanci teraju Nemce da šetaju pored tela Jevrejki koje su umrle od gladi nakon što su ih nacisti primorali na marš dug 500 kilometara

Čovek koji na duši nosi više desetina hiljada ljudi, kome ništa nije bilo sveto: Diktator Pinoče je bukvalno gazio preko mrtvih (FOTO) (VIDEO)

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima