22

SRBA U 2. SVETSKOM RATU STRADALO POLA MILIONA?! Procentualno nas umrlo 7,5 odsto, a Hrvata 5 odsto? Bošnjaci najgore prošli? (FOTO)

Nemamo nameru ni da pokušamo da damo konačni odgovor na pitanje na koje je konačni odgovor nemoguće dati. Brojem žrtava na tlu Kraljevine Jugoslavije u periodu 1941-1945. godine bavili su se najveći stručnjaci, pa ni oni nisu u potpunosti uspeli. Ali, o okvirnim brojevima može da se govori

Ustaše streljaju Srbe. Foto: Wikipedia/Mladifilozof

Čim se Drugi svetski rat u Evropi završio, vlasti Demokratske Federativne Jugoslavije u službenom su izveštaju svetu objavile da je naša zemlja izgubila 1.685.000 stanovnika. Dva meseca kasnije, Josip Broz Tito je u Beloj Crkvi pomenuo brojku od 1,7 miliona.

Na Pariskoj mirovnoj konferenciji Edvard Kardelj će izneti brojku od 1.706.000 mrtvih do kojih je došao tada student matematike Vladeta Vučković (mnogo decenija kasnije, on će objasniti da je taj broj zapravo demografski gubitak, u koji ulaze ne samo žrtve već i, na primer, deca koja bi se rodila a nisu).

Međutim, Sjedinjene Države već sredinom pedesetih godina iznose stav, da je Jugoslavija imala oko milion mrtvih. Broj ogroman sam po sebi, ali broj daleko manji od našeg zvaničnog. Takav potez Amerike mogao se tada okarakterisati kao nepouzdan i motivisan željom da se pomogne Saveznoj Republici Nemačkoj, budući da je ova odmah nakon toga odbila da isplati odštetu po „našim“ brojkama.

Zbog toga jugoslovenski Savezni zavod za statistiku počinje da vrši popis žrtava za potrebe pregovora sa Zapadnom Nemačkom, koji je dovršen 1964. godine. Rezultati su bili potpuni šok za Broza i ljude oko njega, jer su pokazali da je na prostoru Kraljevine Jugoslavije život u periodu 1941-1945. izgubilo oko 800.000 ljudi, ali bez kvislinga u koje su komunisti računali ustaše, hrvatske domobrane, četnike, slovenačke belogardejce, ljotićevce i nedićevce, i za koje od Nemačke odštetu nisu tražili. Sa kvislinzima, kojih je stradalo 209.000, broj žrtava se peo na milion.

Četnički vojvoda Uroš Drenović, levo, nazdravlja sa ustašama i domobranima. Foto: Wikimedia Commons/Mladifilozof

Popis je ponovljen, i došlo se do istih rezultata. Nikada nije objavljen i jugoslovenska javnost za njega nije saznala sve do potkraj osamdesetih godina. Sredinom te decenije, naš Bogoljub Kočović je iz emigracije došao do slične procene, kao i Hrvat Vladimir Žerjavić; obojica su smatrali da su demografski gubici oko 2 miliona ljudi, a broj stradalih oko milion.

Nemoguće je sve sa ovim u vezi raščivijati i doći do koliko-toliko preciznih cifara, i mi ne želimo da tvrdimo da su procene koje ćemo ovde preneti apsolutno tačne; a meriti čije su žrtve veće je prilično degutantno. Ipak, zadovoljićemo vašu znatiželju koliko je to moguće, ali imajte u vidu da je sve ovo što navodimo okvirno, i samo je u službi racionalne kritike prenaduvanih brojki kojima se služe sve strane.

Po procenama pomenutih Kočovića i Žerjavića, koje se ipak smatraju za najverodostojnije (ovde se mora napomenuti da neki Hrvati kažu da je Žerjavić kopirao metod Kočovića pa ga optužuju za plagijat), Srba (zajedno sa Crnogorcima) je stradalo između 500-550.000 (u čitavoj zemlji: od ustaškog noža, nemačkog mitraljeza, bugarskog pištolja, u borbama zaraćenih strana, itd), Hrvata oko 200.000, a muslimana između 80-100.000. Slovenci su imali između 30-40.000 mrtvih (ljubljanski Institut za savremenu istoriju će 2002. godine objaviti svoju procenu o 80.000). Jevreji, sa svojih oko 60.000 ubijenih, praktično su istrebljeni.

(U sve ove gorenavedene brojke, gotovo izvesno ulaze i ljudi koji su umirali prirodnom smrću — jer i u ratu ljudi umiru prirodnom smrću — ili posredno od ratnih okolnosti, dakle od gladi, zime, zaraznih bolesti, i tako dalje. Drugim rečima, to što je neko umro tokom rata ne znači da je ubijen.)

„Zaloga budućnosti“, karikatura na naslovnoj strani „Vremena“ 5. aprila 1941. godine. Foto: „Vreme“, 5. aprila 1941, br. 6895/unilib.rs

Problem je u tome, što praktično niko ne zna koliko je koga živelo na tlu Jugoslavije 1941. godine jer je prethodni popis bio sproveden deset godina ranije, i pritom je negirao etničke zajednice. O tome kakvo je stanje bilo pred Aprilski rat postoje zato samo pretpostavke i spekulacije, utemeljene na tim čudnim cenzusima iz 1921, 1931. i 1948. godine.

(Koliko su bili čudni možda najbolje govori to, što su 1921. godine Srbi i Hrvati na osnovu istog maternjeg jezika računati zajedno, tako da ne znamo koliko je tačno bilo nas a koliko njih; to može samo posredno da se zaključi na osnovu veroispovesti. Deset godina kasnije, sve etničke odrednice su praktično izbrisane i ceo proces je potpuno obesmišljen, jer su srpski, hrvatski, slovenački i makedonski tretirani kao jedan jezik, pa je parametar veroispovesti postao još teži za dešifrovanje.)

U jednačinu se takođe mora uvesti prirodni priraštaj, kao i visoka smrtnost ljudi zbog vrlo primitivnog stanja našim građanima dostupne medicine, i još primitivnijeg i nepravednijeg zdravstvenog sistema. Naime, na 10.000 živorođene dece život je u proseku već u prvoj godini gubilo 1.323. To su strašne cifre, a pošto se u tom međuratnom periodu situacija u tom pogledu nije menjala, o populaciji 1941. godine možemo da zaključimo na osnovu razlike između popisa 1921. i 1931. Ali i to samo uslovno i delimično, jer je tridesetih godina zabeležen pad nataliteta, u nekim banovinama veći, u nekim manji. Međutim, da ne bismo previše komplikovali, to ćemo samo konstatovati i uzgredno uzeti u obzir.

Travnik, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, 1926. godine. Foto: Kurt Hielscher

Srba je 1948. bilo oko 7 miliona u celoj zemlji, ali zajedno sa Crnogorcima, kojih je posebno kada se gleda bilo 426.000 (radi jasnoće, u ovom tekstu ćemo Crnogorce podvesti pod Srbe, jer su se tada tako izjašnjavali); sedamnaest godina ranije u kraljevini je živelo 6,8 miliona pravoslavnih, ali su u tu brojku bili pored Srba uključeni i Makedonci i Bugari, kojih 1941. sigurno nije bilo malo jer ih je nakon rata bilo ukupno skoro 900.000 a žrtve tokom samog sukoba su im bile zanemarljive.

Pravoslavaca je 1921. bilo 5,6 miliona, a deset godina docnije, kao što rekosmo — 6,8 miliona. To znači da je broj pravoslavaca skočio za oko 20 odsto u tih deset godina, što znači da ih je 1941. moglo biti 8,1 milion (ponavljamo, tridesetih je zabeležen pad nataliteta, ali nećemo da komplikujemo). No, u tu brojku je uključeno i barem 800.000 Makedonaca i Bugara; bez njih, pričamo o oko 7,3 miliona Srba pred Aprilski rat.

Titovi partizani su pobili sve sa ove fotografije (FOTO)

Podsećamo, 1948. godine Srba ima oko 7 miliona. Pošto prethodna matematika nije egzaktna već okvirna, a imajući u vidu i prirodni priraštaj u tri godine mira nakon 1945, procena da se broj srpskih žrtava u Drugom svetskom ratu kreće između 500-550.000 — zvuči realno (jer, 7,3 miliona minus petsto hiljada daje 6,8 miliona, što je moglo da naraste na 7 miliona u periodu 1945-1948. godine, mada je to pretpostavka koju hrvatski nacionalisti verovatno ne bi odobrili jer žele da snize broj srpskih života što je moguće više).

Ustaške vlasti prisilno iseljavaju Srbe sa teritorije tzv. NDH jula 1941. godine. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Ista takva računica može da se napravi i za Hrvate, kojih je 1948. godine bilo 3,8 miliona; 1931. godine bilo je 5,2 miliona katolika u Jugoslaviji, ali opet, nisu svi bili Hrvati. 1948. živelo je na tlu Jugoslavije 1,4 miliona Slovenaca i pola miliona Mađara, tako ni broj nehrvatskih katolika pred Aprilski rat svakako nije bio malen (uzmimo da je okvirno bio 1,7 miliona).

Pošto je broj katolika 1921. godine bio 4,7 miliona u celoj zemlji, pričamo o rastu od oko 10 odsto, što je bitno niže od rasta pravoslavaca. To znači, da je oko 5,7 miliona katolika moglo da živi u Jugoslaviji aprila 1941. godine; naravno, ne možemo pouzdano znati, ali razlika ne može da bude dramatična. No, ako od tog broja oduzmemo onih barem okvirnih 1,7 miliona Slovenaca i Mađara, dolazimo do oko 4 miliona Hrvata na tlu Jugoslavije.

Tu su, naravno, i Hrvati koji na Istri te u Rijeci i Zadru žive u sklopu Kraljevine Italije; koliko ih je tačno bilo, ne znamo, ali 1910. na Istri je živelo 400.000 ljudi, od čega oko 160.000 Hrvata. Može se pretpostaviti da ih je sveukupno 1941. bilo onoliko, koliko je hrvatskih kolaboracionista 1945. uteklo od jugoslovenskih komunista u emigraciju, tako da njihov broj ne mora nužno da utiče na procenu broja žrtava.

Leš žene Riste Radojčića kojoj je tokom mučenja od strane ustaša odsečena dojka. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

E sad, kao što rekosmo, Hrvata je 1948. godine bilo 3,8 miliona u Jugoslaviji. To se uklapa u procenu o ukupnih 200.000 hrvatskih žrtava, čak i ako uzmemo u obzir da su se deca rađala i tokom rata, jer ove cifre su, moramo još jednom da ponovimo, okvirne, ali ne mogu da budu dramatično veće (dakle, ne može Hrvata 1941. da bude 5 miliona, ako ih je 1931. bilo oko 3,5 miliona).

Procentualno, Hrvati su stoga imali oko 5 odsto žrtava od ukupne populacije. Ako je Srba bilo 7,3 miliona te 1941. godine, a poginulo ih 550.000, onda su Srbi izgubili oko 7,5 odsto svoje populacije (Noel Malkolm govori o 7,3 odsto). Jevreji i Romi su imali najveće gubitke; svega 17 odsto Jevreja je uopšte preživelo, što sve govori o tome šta su im zlikovci uradili. Ali od konstitutivnih jugoslovenskih naroda, po nekim procenama, najveće gubitke nisu imali Srbi, već bosanski muslimani.

Naime, popis iz 1931. godine (koliko god bio blesavo odrađen, po parametrima koji nameću nepostojeću stvarnost) pokazuje da je etnička grupa koja danas sebe zove Bošnjacima a koja živi na teritoriji današnje Bosne i Hercegovine te Srbije i Crne Gore (Raška), te godine brojala oko 850.000 ljudi (na prostoru same BiH kažu neki tačno 718.079). Deset godina kasnije, moglo ih je biti i ceo milion, ali uzmimo konzervativnu brojku od 900.000. U svakoj mogućoj računici, u odnosu na bilo koji realni broj žrtava, njihovi ukupni gubici prelaze 8 odsto.

Zarobljene ustaše, Nemci i četnici na poljani kod Maribora 1945. godine. Oni koji su preživeli masakre tokom marša od austrijske granice biće naknadno pobijeni. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Nadamo se da shvatate da nismo pokušali da damo konačni odgovor na pitanje na koje je konačni odgovor nemoguće dati. Radi se samo o tome, da postoji običaj naduvavanja broja žrtava na svim stranama, pa je ova tema uvek zanimljiva.

Što se našeg ugla tiče, bilo bi lepo da budemo realni i da kažemo, da procene koje su u žaru ratova devedesetih iznošene u javnost, poput one o 1,6 miliona ubijenih Srba, ne mogu da se uklope u prostu matematiku. Nas 1941. godine naprosto nije moglo da bude 8,6 miliona u Jugoslaviji. Sa druge strane, broj od 550.000 mrtvih Srba je nenormalan i jeziv, i ne vidimo nikakvu potrebu da se veštački uvećava pod parolom poštovanja žrtava, kao što se danas — kako mnogi Srbi veruju — čini u Srebrenici?

Ako želite da pogledate rezultate popisa na tlu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca iz 1921. godine — to možete uraditi OVDE.

Ako želite da pogledate rezultate popisa na tlu Kraljevine Jugoslavije iz 1931. godine — to možete uraditi OVDE.

Ako želite da pogledate rezultate popisa na tlu Federativne Narodne Republike Jugoslavije iz 1948. godine — to možete uraditi OVDE.

VIDEO: Šta bi bilo da Srbi nisu rekli NE Hitleru

 

(Telegraf.rs)

Tagovi: BiH, Bosna i Hercegovina, Bošnjaci, Četnici, Drugi svetski rat, Hrvati, Hrvatska, Istorija, Jugoslavija, Kraljevina Jugoslavija, Mađari, muslimani, Nacisti, NDH, Nemci, Nezavisna Država Hrvatska, Partizani, Raška, SFRJ, Slovenci, Slovenija, Srbi, Srbija, Ustaše, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (22)
Poređaj komentare:
  • B
    Bane

    U svadama Srba I Hrvata najgore produ Bosnjaci. Uvek bilo.

  • Š
    Šumadinac

    Ja nisam siguran da je iko od vas koji komentariše pročitao članak

  • J
    Johnny Repp

    Dva majčina brata su ubijeni u logorima, jedan u Jasenovcu, a drugi u Gradišci. Oni su bili Srbi iz Bosne pa mi nije jasno da li pripadaju u tim statističkim podacima Srbima ili Bošnjacima . Kod nas se uglavnom Bošnjaci poistovećuju sa Muslimanima mada mislim da bi oni trebali biti svi Bosanci bilo da su Hrvati, Srbi ili već pomenuti Muslimani.

Juriš lake konjice, ratna epizoda koja je postala simbol vojničke časti i hrabrosti, ali i uzaludnosti i tragičnosti rata

Crkve, manastiri i kraljevski dvorci Nerodimlja, i crni bor koji je zasadio car Dušan: Kratka priča iz istorije srpskog Kosova

Manastir Devič podignut na mestu šuplje bukve u kojoj je živeo Sveti Joanikije: Kratka priča iz istorije srpskog Kosova

Marija Oršić je najveća misterija 20. veka: Hitler ju je slušao, komunicirala je sa duhovima, a enigma je i u samom finišu "Senki nad Balkanom"

Iz kog razloga milioni katolika već hiljadu godina odlaze na hodočašće u Santijago de Kompostelu

Ko je bio Smail-aga Ćemalović, čovek spaljen u Jasenovcu: „Bosna i Hercegovina će ostati deo Srbije dokle ima i jednog ne samo Šumadinca nego uopšte Srbina u ovoj državi“

Istorijska čitanka: Ruski car radio kao tesar na holandskom brodogradilištu pa po povratku u Rusiju uveo porez na bradu

Zašto su nekada vojskama prosti balvani služili kao topovi

Nemački kolor-snimci osvajanja Francuske: Ovo su bili dani kada su delovali nepobedivo. Godinu dana kasnije su krenuli na Ruse...

Jedina zemlja u kojoj možete biti na četiri mesta u isto vreme: 11 neobičnih činjenica iz američke geografije

Šofer novosadskog trgovca 1930. pregazio babu, policija utvrdila da je baba kriva i - nikom ništa

Japanski listovi su od 1941. do 1945. godine svakog osmog dana u mesecu na naslovnim stranama štampali objavu rata Americi. Zašto?

FOTO-UBOD: Čudesni pogled na Hor Virap, jermenski manastir na najspektakularnijem mestu na svetu

Prizor koji potpuno zbunjuje posmatrača: Gde prestaje „realnost“ a počinje umetnost?

Kako erupcija vulkana izgleda Rusima i Amerima koji nas posmatraju iz Međunarodne svemirske stanice u Zemljinoj orbiti

Istorijska čitanka: Zašto pet uzastopnih rimskih papa nije kročilo van zidina Vatikana od 1870. pa do 1929. godine

Ovo nisu pikseli nego satelitski snimak, ali nema šanse da pogodite čega. Nisu vanzemaljci!

Pravi samuraj uslikan u poslednjem trenutku, baš pre nego što će njegov stalež biti skroz uništen

Velike misterije univerzuma: Na šta vam ovo liči, na glavu konja ili kobre? Naučnici se slažu, ali mi nismo baš sigurni

11 veličanstvenih razloga zbog kojih bi trebalo da padnete na kolena pred Prirodom

Velški beskućnik koji je nasamario Hitlera, celu Vrhovnu komandu Vermahta i lukavog Kanarisa, a Benita Musolinija srušio sa vlasti

Kako je „moćni i plemeniti narod Velike Britanije“ pomogao Srbima u Prvom svetskom ratu: Tada smo bili zahvalni, danas sve relativizujemo i nipodaštavamo

Jezero lave izgleda kao otvorena rana u zemlji koja neprestano ključa i preti

Dala je svoj život negujući Srbe: Medicinska sestra iz Škotske je preživela povlačenje preko Albanije, pa umrla u Predejanu (FOTO)

Ako su Nemci Beograd sravnili sa zemljom, kojom rečju onda opisati ono što su uradili nesrećnom Roterdamu?

Ruska pomoć Srbiji tokom Velikog rata: Šta je o tome pričao general Viktor Artamonov, tada vojni izaslanik u našoj zemlji

Najlepše selo u Engleskoj, krasi svaki britanski pasoš, a najpoznatije po tome što iz njega ne potiče niko poznat

Ova slika je u kategoriji najtužnije na svetu, iako na prvi pogled nije očigledno zbog čega

Srbin među prvim žrtvama borbe protiv fašizma: Fudbalski reprezentativac, pilot i pravnik, kod nas zaboravljen a slavljen širom sveta (FOTOGRAFIJE)

Nekada su Danska, Švedska i Norveška bile u uniji. Ako bi Sever ponovo stao pod jedan barjak, koliko bi im moćna bila zajednička država?

Staljin nudio savezništvo Engleskoj i Francuskoj osam dana pre pakta sa Hitlerom, ovi se nećkali a sudbina sveta bila zapečaćena

Fantastičan tajmleps razvitka Dubaija: Kako je malena arapska varoš iz 1960. godine postala današnja svetska metropola (VIDEO)

Najbrutalnija politička karikatura u istoriji našeg novinarstva nastala pre 90 godina (FOTO)

On je danski Renato, iz nabujale vode spasao je više od 200 ljudi: Ni oluja nije mogla da ga spreči (FOTO)

Ko je Avdo Karabegović čiju šabačku ulicu žele da preimenuju u Šabana Šaulića: Bio je pesnik, učitelj i jedan od najznamenitijih Srba muslimana svog doba

Da li je ova najskromnija srpska vladarska zadužbina — najhrišćanskija i najlepša? (FOTO)

Najveća Hitlerova glupost nije bila napad na Sovjetski Savez već ono što je uradio šest meseci kasnije

Kako se Britaniji ovih dana kao bumerang vraća 15 miliona indijskih mrtvih i raseljenih od pre sedam decenija

Velika tragedija ruske crkve: Kako je mitropolit, optužen da je agent KGB, pao mrtav tokom prijema kod pape u Vatikanu

Sve bolesti nacističke Nemačke sabrane na jednoj jedinoj karti od koje se ledi krv u žilama

Kako su se projugoslovenski Hrvati usred Rusije 1917. pretvarali da su Srbi jer „o Hrvatima nije nitko imao ni pojma“

Užasi robovlasništva: Slika zbog koje čovek mora da bude nečovek pa da istakne zastavu Konfederacije

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima