Sofija je bila član "Bele ruže" i borila se protiv nacizma: Mlada Nemica je brutalno pogubljena tokom Drugog svetskog rata (FOTO)

Period nacističke Nemačke važi za mračno vreme u ovoj državi ali u čitavom svetu. Rat, stradanja i diskrimnacija su u velikoj meri uticao na kasnije oblikovanje sveta, a ljudi koji su se otvoreno suprotstavili režimu su postali heroji i ušli su u legendu.

Mnogi nažalost nisu uspeli da prežive rat, ali su svesno otišli u smrt, bez imalo kajanja, znajući da su postupili ispravno suprotstaviviši se nacističkom zlu.

Preporučujemo

Pepeljugine zle sestre su slovenskog porekla, a Snežanin otac napada "neprijatelja sa Istoka": Kako su nacisti prilagođavali čuvene bajke

Jedna od tih osoba je mlada devojka, koja je sa samo 21-om godinom ubijena zbog širanja propagande protiv nacista. Sofija (Sofi) Magdalena Šol je bila član tajnog udruženja Bela ruža koje se nenasilnim sredstvima borilo protiv nacional-socijalističkog režima u Nemačkoj u vreme Drugog svetskog rata.

Ona i njen brat Hans su optuženi i osuđeni za izdaju, kada su uhvaćeni kako razbacuju antiratne letke na Univerzitetu u Minhenu. Vladajući režim ih je, zajedno sa nekoliko saradnika, osudio na smrt giljotiniranjem.

Sofi je rođena u Forhtenbergu Foto: Wikipedia

MLADOST

Sofin otac je bio liberalnli političar i vatreni kritičar nacizma Robert Šol. On je takođe bio gradonačelnik njenog rodnog grada u periodu kada se Sofi rodila. On i njegova supruga Magdalena su imali šestoro dece.

Ona je rođena 1921. godine u Forhtenbergu. Sofi je 1932. godine započela školovanje u školi za devojčice. Sa 12 godina se pridružila Ligi za nemačke devojčice, kao i većina njenih drugarica iz škole.

Početni entuzijazam se pretvorio u kritiku. Postala je svesna da njeno okruženje ima drugačije mišljenje o tadašnjem režimu.

Čak i njen brat Hans koji je bio deo Hitlerove omladine je počeo da kritikuje nacistički režim. Zajedno sa bratom i prijateljima je uhapšena 1937. godine, zbog učestvovanja u Nemačkom pokretu za mlade, a to je ostavilo snažan utisak na nju.

Adolf Hitler u otvorenim kolima prolazi kroz špalir tokom proslave Prvog maja u nacističkom Berlinu 1933. godine. Zvanično, zvao se Praznik nacionalnoga rada. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 102-15783 / CC-BY-SA 3.0

POSAO I "BELA RUŽA"

Po zanimanju je bila vaspitačica u obdaništu. Na Univerzitetu u Minhenu studirala je biologiju i filozofiju. Tokom leta 1942. godine je morala da radi u metalurškoj fabrici u Ulmu kao deo vojne službe, a njen otac je u to vreme bio zatvoru jer je kritikovao Hitlera.

Njen brat je okupio oko sebe grupu prijatelja koja se isprva interesovala za umetnost, filozofiju i teologiju, kao i za zajedničke izlete.

Vremenom, počeli su da razmatraju kako bi trebalo da se ponaša pojedinac u okolnostima diktature. Ova grupa, pod imenom „Bela ruža“, je leta 1942. izradila 6 političkih letaka koji su savetovali nemačkom narodu da se pasivno suprotstavlja nacistima.

Neki članovi grupe su bili svedoci zločina nemačke vojske na Istočnom frontu. Sofija nije učestvovala u pisanju ovih letaka, ali je bila ključna osoba zadužena za njihovo rasturanje.

Sofi Šol se borila protiv nacista Foto: Wikipedia

SMRT

Hans i Sofi su uhapšeni prilikom jedne ovakve akcije 18. februara 1943. Suđeno im je 21. februara, a presuda je izrečena narednog dana kada su i pogubljeni. Brat i sestra su letke delili na Univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu.

Na pamfletima je pisalo o propasti nemačkih trupa u Rusiji i porazu kod Staljingrada koji se desio mesec dana ranije. U trenutku kad Adolf Hitler bez milosti kosi sve protivnike režima, smrt zbog izdaje bila je neminovna presuda za dvoje mladih Nemaca.

Prilikom ispitivanja, oficiri Gestapoa su mladoj Sofi ponudili nagodbu: da za deljenje letaka i sve antirežimske aktivnosti okrivi brata i ostale članove pokreta, a da joj zauzvrat život bude pošteđen. Međutin, mlada heroina na ovo nije htela da pristane.

Na suđenju, Sofija je izjavila: "Neko je, najzad, morao da počne. Ono što smo napisali i govorili, u to su verovali i mnogi drugi. Oni samo nisu smeli da se izraze kao mi."

Bista posvećena mladoj Sofi Foto: Wikipedia

Njene poslednje reči pred pogubljenje bile su: "Kako možemo očekivati da pravednost prevagne, kada jedva da ima nekoga ko bi ponudio sebe individualno za pravednu stvar? Kako lep, sunčan dan, a ja moram da odem."

Od 1970-ih, brat i sestra Šol dobijaju u Nemačkoj velike javne počasti kao redak primer hrabrih Nemaca koji su se aktivno suprotstavili nacizmu.

Po njoj su u Nemačkoj nazivane ulice i trgovi, a njena fotografija je postala jedan od simbola otpora i hrabrosti.

Sofiji Šol je posvećen nemački film iz 2005. "Sofi Šol - poslednji dani". Njoj je takođe odata počast preko pozorišta, literature i muzike.

VIDEO: Šta zapravo znamo o Kalinjingradu? Vekovima glavni grad Prusije a sada tvrđava Rusije

(Telegraf.rs)