Grobnica jednog velikog BIBLIJSKOG PROROKA nalazi se u iranskom gradu neobično srpskog imena

Danilova grobnica u iranskom gradu Suzi. Foto: Wikimedia Commons/Persia2099

Danilova grobnica u Suzi je, prema verovanju Jevreja i muslimana, najverovatnije mesto pokopa jednog od najvećih starozavetnih proroka. Zapravo je ono opšteprihvaćena lokacije, budući da je pominje još srednjevekovni jevrejski pisac Venijamin Tudelski koji je Azijom putovao u periodu 1160-1163. godine.

Preporučujemo

Sama biblijska Knjiga o Danilu (koja počinje rečima: „Godine treće carovanja Joakima, cara Judinog dođe Navuhodonosor, car vavilonski na Jerusalim, i opkoli ga“) pominje da je dotični živeo u Vavilonu zbog čega je moguće da je posetio Suzu, ali nigde se ne govori o tome gde je sahranjen.

O tome govori predanje koje ide s kolena na koleno, kako među Jevrejima tako i među Arapima pa čak i sirijskim hrišćanima, da je sahranjen baš na ovom mestu.

Unutrašnjost Danilove grobnice u iranskom gradu Suzi. Foto: Wikimedia Commons/Robert Wielgórski a.k.a. Barry Kent

Nejasno je, međutim, da li se prorokovi ostaci i dalje nalaze tu gde bi trebalo da se nalaze, jer su drevna svedočanstvo o tome kontradiktorna. Po pomenutom Venijaminu mošti su pomerene jer su donosile sreću onoj strani reke na kojoj su se nalazile, pa je donesena odluka da se „šetaju“ kako bi i druga strana imala koristi.

Takvoj praksi je na put stao seldžučki sultan Ahmed Sandžar, ocenivši je svetogrdnom, te je naložio gradnju svetilišta na sredini mostu i za Jevreje i za ne-Jevreje, i odredio da se nosila sa kovčegom lancima vežu tačno po sredini strukture. Venijamin kaže da je to opasno mesto za grešnike koji ispare kada čamcem prođu ispod mosta, kao i da su vode ispod poznate po obilju zlatnih ribica.

Nešto ranije jedan arapski istoričar iz X veka pisao je da je Abu Musa el Ašari sproveo naređenje kalifa Omara da potopi kovčeg u reku jer su se vernici moštima obraćali za pomoć prilikom suše, što je bilo neprihvatljivo za pravoverne muslimane, čija je religija izričito ikonoboračka.

„Danilov odgovor kralju“, Briton Rivijere, 1890. Prizor čuvenog biblijskog događaja. Foto: Wikimedia Commons/allposters.de

Trenutna grobnica je sagrađena ili renovirana 1870. godine po nalogu šiitskog šejha Džafara Šuštarija, a pored nje postoje i druge „rivalske“ lokacije u Iranu i Iraku, Turskoj te Uzbekistanu, koje takođe tvrde da baš one poseduju mošti ovog proroka, ali u to van njih ne veruje mnogo ljudi.

Inače, ime grada Suze dolazi od elamitskog božanstva i zaštitnika tog mesta — drevnog boga po imenu Inšušinak, kojem je bio posvećen čuveni zigurat na lokalitetu Čoga Zanbil, nekih 30 kilometara jugoistočno od Suze.

Grad se na jeziku drevnih Elamita prvobitno zvao Šušan ili Šušun. Nije isključeno da postoji etimološka veza sa našom rečju „suza“ (ili čak sa Šušnjem, ako ćemo da našalimo), budući da naš jezik deli vokabular sa drugim indoevropskim jezicima, a posebno sa iranskim i sanskrtskim.

VIDEO: Na verski praznik u Grčkoj Srbi dodiruju Bogorodičine zmije

(O. Š.)