• 14

Džamija Aja Sofija: Zavirite u našu svetinju kakva je bila dok su na njenom podu klanjali sultanovi muslimani

Zadužbina cara Justinijana devet vekova je bila saborni hram Carigradske patrijaršije, ali je nakon pada pod Turke postala džamija, praktično čim je sultan stupio pod njene svodove. To je ostala sve do 1931. godine

  • 14

Unutrašnjost Aja Sofije. Foto: Wikimedia Commons/Maksym Kozlenko

Carigrad, tada već senka sopstvene senke, poklekao je pod naletom osmanlijskih snaga 29. maja 1453. godine, a sultan Mehmed II je, u skladu sa običajem, svojoj vojsci dozvolio tri dana nesputane pohare i pljačke, nakon čega je to prestalo a sve što je preteklo došlo u posed vladara.

Aja Sofija bila je jedna od prvih na udaru, jer se među Turcima verovalo da sadrži velika blaga i dragocenosti. To je verovatno bilo tačno, ali nikada nećemo saznati šta se sve u njoj nalazilo. Znamo, međutim, da su se nalazili ljudi koji su tokom čitavog trajanja opsade prisustvovali svetoj liturgiji, delom što su se Romeji uzdali u Božiju intervenciju, delom što su tražili oprost grehova pre smrti.

Mozaik u Aja Sofiji. U sredini je Hrist Pantokrator, desno mu je car Konstantin IX Monomah, a levo carica Zoja. Foto: Wikimedia Commons/Myrabella

Ti ljudi su zapravo bili mahom žene, deca, starci i bolesni, koji su u Aja Sofiji tražili pribežište i tako postali lak plen zavojevača. Žene, devojke i devojčice su na licu mesta silovane, starci i bolesni su ubijeni, dok su mladići i dečaci okovani i poslati na tržnice da se prodaju u ropstvo.

Kada su se tri dana navršila, sultan je ušao sa svojom pratnjom i zapovedio da se crkva pretvori u džamiju. Jedan ulema odmah se popeo na predikaonicu i izgovorio šehadet: „Srcem verujem i jezikom se izjašnjavam da nema boga osim Alaha i da je Muhamed Božiji rob i Božiji poslanik“. Time je počeo proces konverzije ove zadužbine cara Justinijana, od sabornog hrama Carigradske patrijaršije u islamsku bogomolju.

„Opšti prizor velikog naosa, gledajući na zapad“, Gaspare Foseti, 1852. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

Bilo je potrebno i obnoviti zdanje koje je strašno stradalo tokom pohare nakon pada grada, ali je već 1. juna te iste godine Mehmed Osvajač prisustvovao prvoj molitvi petkom, jedinoj obaveznoj zajedničkoj molitvi za muslimane. Narednih godina, decenija i vekova biće joj dodati minareti i sve ostalo što džamiju čini džamijom, a toj svrsi će služiti sve do 1931. godine. Tada će početi njeno pretvaranje u muzej, u kom smislu je otvorena 1935.

Zanimljivo, sredinom devetnaestog veka vršena je restauracija pod rukovodstvom švajcarske braće Fosati, Gasparea i Đuzepea, i tom prilikom su otkriveni očuvani mozaici koji su u petnaestom veku prekrečeni. Sultan Abdulmedžid bio je njima zadivljen i naredio je da se ostave na miru te da se očuvaju. Oni su danas najvažniji deo „stalne postavke“ ovog istanbulskog muzeja, a Gaspare je autor i gorepriložene slike koja dočarava taj „džamijski“ period.

VIDEO: Izgradili crkvu za sina

(P. L.)

Komentari

  • Ina

    Kaze se gde ima najvise srba? U Turskoj. Tamo su nase najvece svetinje i hriscanstvu neka se vrate i ti zalutali, bludni sinovi...Bice u ovom hramu opet nasa liturgija jer je davno nekada Sulejman prekinuo pa se stalno cuje pojanje zato su se turci prepali i prestali tu da klanjaju

  • enes np

    Žene, devojke i devojčice su na licu mesta silovane, starci i bolesni su ubijeni, dok su mladići i dečaci okovani i poslati na tržnice da se prodaju u ropstvo. Kako predstavljanje dogadjaja za koji nema dokaza da se desilo, osim sto se po navici preteruje.

  • Rs

    Bice ona opet nasa!!!

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima