• 5

Koliko su tačno godina Jevreji govorili „dogodine u Jerusalimu“ pre nego što se to obistinilo

Odgovor bi trebalo da bude jednostavan, jer zna se kada je tačno došlo do rušenja Hrama od strane Titovih legija, i kada je Izrael povratio kontrolu nad Jerusalimom. Ali odgovor nije jednostavan, sem ako vam nije stalo do istine već samo do efekta. Ako ste takvi, onda su ponavljali „dve hiljade godina“. Ako niste takvi, ovaj tekst će vas interesovati

  • 5

„Uništenje Hrama u Jerusalimu“, Frančesko Ajec, 1867. Foto: Wikimedia Commons/The Yorck Project (2002)

Tokom poslednje decenije ustalio se kod Srba izraz „dogodine u Prizrenu“, po uzoru na jevrejsku frazu „dogodine u Jerusalimu“, koja se posebno koristi prilikom proslave Pashe i koja je navodno nastala nakon 70. godine kada je došlo do rimskog osvajanja Jerusalima i uništenja Hrama.

Prvi rimsko-jevrejski rat, poznat i kao Veliki ustanak, izbio je 66. godine, ali je do prekreta došlo tek nakon smrti Neronove, koja je nastupila juna 68. Usledila je takozvana Godina četiri cara, kada su se na tronu smenjivali Galba, Oton, Vitelije i Vespazijan.

Potonji je na kraju izašao kao pobednik, ali je u trenutku Otonovog samoubistva i ustoličenja Vitelija aprila 69. opsedao Jerusalim; legije u Egiptu i Judeji izvikale su ga za cara 1. jula, nakon čega je svog sina Tita ostavio da uguši ustanak a on krenuo da osvoji presto (u čemu uspeo, utemeljivši Flavijevsku dinastiju koju su činila tri cara: on sam, njegov stariji sin Tit koji će vladati od 79—81. i mlađi Domicijan koji će vladati od 81—96. godine).

Titu je trebalo neko vreme da dovrši posao. Zaštitni zidovi jerusalimski padali su, ali su se Jevreji fanatično branili po ulicama pa Hramovna gora i Antonijevska tvrđava dugo nisu htele da pokleknu, dok su se gubici obe strane gomilali. Nakon više neuspešnih juriša, tvrđava je napokon pala i omogućila Rimljanima da krajem avgusta ili početkom septembra meseca osvoje i Hramovnu goru. Kažu da Tit nije želeo da uništi Hram već da ga pretvori u pagansko svetilište, ali je on svejedno spaljen jer su rimski vojnici želeli osvetu zbog svojih mrtvih saboraca; potom je sravnjen sa zemljom.

Kopija reljefa sa Titovog slavoluka u Rimu, koja prikazuje plen donet iz Judeje nakon gušenja jevrejskog ustanka te rušenja Jerusalima i Hrama. Vojnici nose svećnjak Menoru. Foto: Wikimedia Commons/Steerpike

Skoro sto hiljada Jevreja porobljeno je i potom prodato na pijacama širom imperije, a neki su završili i kao gladijatori. Verovatno su stotine hiljada proterane ili se rasule po Mediteranu. Tačan broj pobijenih nije poznat, a tvrdnja Josifa Flavija (inače Jevrejina u službi Titovoj) da je poklano milion ljudi nije matematički moguća jer toliko ljudi je ukupno u tom trenutku živelo na tlu Palestine, od čega su pola bili Jevreji, kojih je čak poprilično i ostalo u Judeji nakon gušenja ustanka.

Rimljani su sa sobom poneli sedmokraki svećnjak Menoru, jednu od glavnih jevrejskih relikvija još od Mojsijevog doba, koja se danas nalazi na grbu Izraela. Zajedno sa drugim svetim jevrejskim predmetima, njome je paradirano rimskim ulicama tokom Titovog trijumfa, i to je valjda bio prvi put da je taj predmet ugledao svetlost dana jer su samo prvosveštenici imali pristup Svetinji nad svetinjama, odaji iza zastora u kojoj se nalazila.

Titov slavoluk u Rimu, koji i danas postoji, sazidan je ovoj pobedi u čast, a sofist Filostrat pisao je prvih godina trećeg veka da je budući car Tit odbio da prilikom trijumfa nosi lovorov venac na glavi jer je tvrdio da pobeda nije došla njegovim naporima već da je on bio samo instrument božanskog besa. Ako je to istina, a Filostrat nije bio hrišćanin, onda je to neobično podudaranje sa hrišćanskim verovanjem da je sve bilo akt Božijeg besa prema onim Jevrejima koji su odbacili Hrista, te ispunjenje ne samo Hristovog proročanstva nego i proročanstava iz Starog zaveta.

„Opsada i uništenje Jerusalima od strane Rimljana pod zapovedništvom Tita“, Dejvid Roberts, 1850. Foto: Wikimedia Commons/Misa123a

Postojala su još dva velika rimsko-jevrejska sukoba na tlu Palestine u narednih pola veka, i to Kitosov rat (115—117) i Bar-Kohbin ustanak (132—136). Čak i mnogo kasnije Jevreja je u Svetoj zemlji bilo dovoljno da dignu bunu, a poslednja se dogodila u vreme vizantijskog cara Iraklija, u periodu 602—628. godine, kada je njihovo proterivanje izgleda dovršeno.

Ipak, ono što se desilo 70. godine, zbog uništenja Hrama, smatra se propašću Jevreja na tlu Palestine, čak i u njihovoj svesti. Stoga, pošto je Izrael 1967. godine tokom Šestodnevnog rata povratio kontrolu nad Jerusalimom (čiji je istočni deo kasnije anektirao, što ne priznaje nijedna zemlja na svetu), to bi značilo da su Jevreji punih 1897 godina ponavljali rečenicu „dogodine u Jerusalimu“, misleći i u obnovljenom Hramu. Pošto su već u Jerusalimu, a Hram još nije obnovljen niti oni zapravo upravljaju Hramovnom gorom (iako je de fakto kontrolišu, uprava je prepuštena muslimanskoj zadruzi), u savremenom se Izraelu navodno može čuti: „Dogodine u obnovljenom Jerusalimu“.

Ipak, Jevreji svakako to ne govore „već dve hiljade godina“, kako se često govori, čak i ako ne cepidlačimo oko ove razlike od 103 godine, koliko nedostaje za puna dva milenijuma. Fraza je verovatno nastala pre oko hiljadu godina, možda malo više, jer se tokom desetog i jedanaestog veka prvi put pominje u poemama ondašnjih jevrejskih pesnika, mada ne uvek u ovom obliku. Tek pre pet vekova je prvi put zabeležena njena upotreba tokom praznika Pashe.

(P. L.)

Komentari

  • Y

    Zasto bi se ugledali na sinteticki osvajacki narod ?7526.je godina ako niste obavesteni ,

  • @ Kiki

    Odgovor je vrlo prost Odbacimo lažnu braću i prijatelje Počnemo prijatelstvo kao i Izrael sa pravima i eto nam Prizren Ajde da naučimo nešto od izreala Dosta smo robovi utopijskim lažima

  • Bojan

    Dogodine u Pirotu...

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima