5

OTKRIVAMO: Šta se desilo sa Katićima posle „Korena“ i kojim putem je Aćima, Vukašina, Đorđa i njihovu decu odvela krvava srpska istorija!? (VIDEO)

Nastavak Ćosićevih "Korena" zove se „Vreme smrti“. Ova antologija bavi se periodom Prvog svetskog rata i sudbinama prerovske porodice koja se našla usred vihora najstrašnijih istorijskih zbivanja

Srpska vojska nakon 1908. godine. Foto: Wikimedia Commons/digitalcollections.nypl.org

RTS upravo je završio emitovanje TV serije "Koreni", možda ponajbolje ekranizacije nekog srpskog romana i svakako fenomenalnog književnog dela Dobrice Ćosića. Utisci publike i kritike su gotovo stoprocentno pozitivni i već je najavljeno da će se snimati i nastavak "Korena". Upravo ekranizacija antologije "Vreme smrti" doneće nastavak sage o Katićima, a svima koji nisu čitali ovo delo Telegraf otkriva šta se desilo sa Katićima posle „Korena“ i kojim putem je Aćima, Vukašina, Đorđa i njihovu decu odvela krvava srpska istorija.

„Koreni“, televizijska serija snimljene po istoimenom romanu Dobrice Ćosića je naprečac osvojila Srbiju i mnoštvo zainteresovala za izvorno delo na kojem se temelji, ali i za sve druge Ćosićeve knjige. Porodica Katić iz imaginarnog sela Prerova iznenada je postala ono što bi Amerikanci možda nazvali „household name“, u prevodu "ime opštepoznato, ime dobro znano u svakom domaćinstvu".

Koreni“ su, razume se, samo početak. Dobrica Ćosić je skoro čitav svoj književni opus posvetio sudbini ove porodice, neistorijske, ali ipak „istorijskije“ nego što bismo možda hteli da priznamo: političko sektašenje koje razara domove, sukob tradicionalnog i modernog, preljuba kao proizvod patrijarhata u kojem muškarac bez dece „nikada nije kriv“ već je problem u „njoj“, i tako dalje, sve su to motivi koji odlikuju „Korene“, u kojima se prilično lepo reflektuje kolektivna psiha našeg naroda.

Printskrin: RTS

Nedavno smo pokušali da partijašenje i sukob radikalskog prvaka Aćima Katića sa sinom Vukašinom — do kojeg dolazi zbog sinovljevog izbora liberalske kćerke za svoju buduću suprugu — stavimo u kontekst trima odvojenim tekstovima (za koje linkove možete pronaći na dnu ovog članka, ako su vam ranije promakli), ali nakon završetka serije, nije zgoreg kratko rekapitulirati najvažnije događaje da bi bolje najavili one buduće.

Radnja ovog romana, i sledstveno televizijske serije, smeštena je na sam kraj turbulentnog devetnaestog veka u kojem je srpski narod proživeo više nego što neki prožive za pola milenijuma; činjenica da nam to stoleće nije bilo ništa turbulentnije od bilo kog prethodnog dovoljno govori o našoj prošlosti, i sve govori o odnosima u porodici Katić.

Gazda Aćim dolazi u svađu sa mlađim sinom Vukašinom koji se školovao u inostranstvu, kojeg je tamo poslao u nameri da „izuči škole“, ali da se vrati u gunju i opancima a ne obučen kao zapadnjački gospodin; Đorđe je jalov, i nije u stanju da oplodi svoju suprugu Simku, zbog čega je iz nemoći tuče i muči; Simka se, suprotno svojoj naravi i moralnom vaspitanju, podaje slugi Toli Dačiću da bi rodila naslednika, kad već njen muž nije sposoban; iz te preljube rađa se Adam kojem majka umire kada mu je pet godina.

Četvorotomni roman Vreme smrti nastavlja se na „Korene“, kao što se trilogija pod nazivom „Vreme zla“ — sastavljena od romana „Grešnik“, „Otpadnik“ i „Vernik“ — nastavlja na „Vreme smrti“, kao što se „Deobe“ nastavljaju na „Vreme zla“, a dvodelno „Vreme vlasti“ na „Deobe“, uprkos tome što nisu tim redosledom pisani.

Branilac Beograda u bunkeru na Kalemegdanu sredinom 1915. godine. Foto: Wikimedia Commons/Cerovic Dragana

Na kraju „Korena“ ostavljamo Aćima Katića da se brine o bolesnom unuku, petogodišnjem Adamu, a na početku „Vremena smrti“ simbolično ga zatičemo kako se brine o mobilisanom Adamu, jedinom nasledniku gazdinstva. Jesen je 1914. godine i razbuktava se plamen Velikog rata.

„Doboš se u sutonu oglasio Prerovom, oko opštine, ne zalazeći dublje u sokake, bez želje da ga čuje celo selo. Pa ipak, žene i starci, na to mucanje doboša, okupiše se pred kamenim stepenicama opštine brže nego ikad u svome veku: desetak dana u selo nije stiglo nijedno pismo s fronta, i nijedna depeša iz Komande nije javila ničiju pogibiju, ranu ili nestanak, a Aćim Katić, čitajući ’Politiku’, tvrdio je sve tiše i u poverenju da je na frontu Srbiji krenulo mnogo naopako.

Dok su se drugi šapatom i strepnjom brzo dozvali i prikupili, Aćim Katić stiže jedva i poslednji. Nema gomila žena, nešto staraca i dečaka, zbijena oko stepenica i odškrinutih vrata opštine, zaustavi ga na svom kraju, gde on nikad ne stoji. Osloni se leđima o nagorelo brestovo deblo, pridržavajući se i za štap: petnaesti je dan kako mu od Adama, unuka, nije stiglo pismo.

Tako počinje „Vreme smrti“, baš tim rečima, doduše nakon prologa u kojem se može pročitati dramatična i gotovo bizarna korespondencija između vladarskih glava evropskih zemalja tokom takozvane Crne nedelje koja je počela 23. jula austrougarskim ultimatumom Kraljevini Srbiji, korespondencija koja se, kako stranice lete, vidljivo otima kontroli te nezadrživo spiralom klizi u svetsku klanicu.

Printskrin: Rts

Tu klanicu iz srpske perspektive Ćosić je opisao u pomenute četiri knjige „Vremena smrti“; prva se bavi periodom nakon Cerske bitke (o kojoj Aćimu i Đorđu u pismu piše Adam, čiji je voljeni konj Dragan ranjen) i pokriva period Druge austrougarske ofanzive koja je propala kao i prethodna; druga je smeštena u vreme Treće austrougarske ofanzive koja kulminira odlučnom srpskom pobedom u Kolubarskoj bici, treća u doba epidemije tifusa u valjevskoj bolnici, dok četvrta opisuje slom države i Albansku golgotu.

Adam Katić je, kao što rekosmo, mobilisan i nalazi se na frontu; „Juče u svanuće jurnusmo u prvu pucnjavu. Složiše puške jedna preko druge pa mitraljezi zaravnavaju. Crno Deda. Zukće li zukće. Živ nisam znaš koliki je Dragan mora da naleti na stršljena“, piše on sa bojišta, brinući više o svom vernom atu nego o sebi samom, a deda razmišlja: „Ti, nesrećniče, da ne naletiš na stršljena. Ti!“ Na frontu su i tri od četiri sina Tole Dačića; taj jedan koji nedostaje, Živko, već je poginuo, „četres dana bilo u subotu“.

Vukašin Katić — čiji je sin Ivan dobrovoljac u Đačkom bataljonu a kćer Milena bolničarka (koje Aćim nikada nije upoznao jer i dalje ne priča sa sinom) — nalazi se u središtu burnih političkih zbivanja. Zemlja je pred potpunim kolapsom, i u gotovo bezizlaznoj situaciji; vojvoda Putnik na hitnoj sednici vlade i Vrhovne komande u ratnoj prestonici Nišu, na opšte zgražavanje svih prisutnih predlaže da se otpočne sa pregovorima; Vukašin predlaže da se Bugarima da pola Makedonije kako bi se obezbedio mir na istoku, što nailazi na osudu i doživljava se kao nacionalna izdaja; na kraju vlast donosi odluku da se ne da ni pedalj južne Srbije i da se Srbi bore do kraja, do pobede.

Uzbudljiva sedma epizoda Korena. FOTO: Printskrin/RTS

Živojin Mišić, tada još uvek general, jedini je optimista, i predlaže da se na front pošalje sve muško što je u stanju da drži pušku: čak i Đački bataljon. Šokirani Vukašin nije u stanju reč da prozbori, dok se donosi odluka da se Vrhovna komanda preseli u Kragujevac a da Mišić preuzme na sebe zapovedanje Prvom armijom. U takvom stanju Vukašin odlazi u posetu Mileni koja odbija da napusti bolnicu, ispred koje nakon dve decenije sreće brata Đorđa, koji je došao da ga moli za spasenje svoga sina jedinca, da vapi za Adamovom prekomandom u pozadinu.

Ali Vukašin nije u stanju da objasni Đorđu da ni vlastitog sina ne može da izvuče, i ovaj ostaje razočaran i zaprepašćen ponašanjem rođenog brata koji po njemu neće prstom da mrdne da bi spasao krv svoje krvi, zbog svađe stare dvadeset i jednu godinu. Za to vreme je Ivan Katić za Đačkim bataljonom u Skoplju, na obuci, gde stiže vest o prekomandi i slanju na front.

Vukašin je na železničkoj stanici u Kragujevcu dočekao taj bataljon koji je iz voza iskočio pun samopouzdanja i neke lude vere u pobedu, u život i smrt, možda i u moć žrtvovanja, što je potpuno osokolilo zabrinutog oca koji cepa Pašićevo pismo kojim se Ivan oslobađa službe, ne želeći da sramoti svoje dete i da mu staje na put koje je ono samo izabralo. Sa Ivanom i njegovim saborcima provešće u kafani poslednje veče pred odlazak na front, i prvi put otvoreno razgovarati sa sinom, otvoriti mu dušu, ispričati sve o svađi sa sopstvenim ocem.

Srpski vojnici u austrijskom zarobljeništvu oko 1916. godine. Foto: Wikimedia Commons/hetarchief.be

Rastanak će se odigrati pred kasarnom: otac prirodno nije svestan da će Ivan nestati tokom Kolubarske bitke, odnosno, da će dopasti zarobljeništva. Prvi se deo završava tako što Vukašin zamišlja pismo koje će napokon poslati ocu, posle dvadeset godina ignorisanja. „Noćas sam, oče, konačno odbio da uđem u Pašićevu ratnu vladu. Ostao sam mu opozicija. Jesam li dobro učinio, oče? A jutros sam mog Ivana, dobrovoljca, ispratio na front, pošto sam uništio Pašićevo pismo za Ivanovog komandanta puka, koje bi ga izvuklo iz streljačkog stroja i rova. Tako bi i ti postupio, znam. U ovoj zemlji zato i jesmo očevi. Da potvrđujemo Avramovu veru i izvršavamo njegovu odluku. Da žrtvujemo sinove...“

U drugom delu u prvom planu nisu Katići već narod kao celina, i vojvoda Mišić kao ličnost par ekselans. U trećem delu zatičemo Vukašinovu suprugu i kćer, Olgu i Milenu, koje se nalaze u valjevskoj bolnici sa plejadom drugih likova; Aćima more brige o sinovima, snahi, unucima i unuci, dok Tola Dačić baza po frontovima tražeći decu. Četvrti deo, kao što rekosmo, tiče se konačnog sloma i povlačenja preko albanskih zabiti do mora. Tu se, pomenuli smo već, ne završava katićevska epopeja, ali o njoj ćemo nekom drugom prilikom.

I savet za kraj: Ne čekajte ekranizaciju. Ako već niste, pročitajte "Vreme smrti".Naičićete dosta toga o Srbiji, ali i dosta toga o sebi.

Koreni mržnje u "Korenima" (1. deo): Šta leži u pozadini Aćimovog odricanja od sina Vukašina?

Koreni mržnje u „Korenima“ (2. deo): Kako je sa cigaretom u zubima Milutin Garašanin pucao po narodu i zašto su izbile prve beogradske krvave demonstracije

Koreni mržnje u „Korenima“ (3. deo): Kako su liberali prosipali radikalsku krv i pokrali izbore, i zbog čega ih Aćim Katić toliko mrzi

VIDEO: Poslednja epizoda ostavila je publiku bez daha

(P. L.)

Tagovi: aćim katić, đorđe katić, Dobrica Ćosić, Istorija, Književnost, koreni, Srpska književnost, Srpska književnost XX veka, Vreme smrti, Vukašin Katić, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (5)
Poređaj komentare:
  • D
    Dzo

    Drzava da obezbedi koliko god je novca potrebno da se ovo odradi kako treba i da bude minimum 30 epizoda!Koreni su prekratko trajali.

  • P
    Pele

    Nažalost mi počnemo o vrednostima naših velikana da razmišljamo i priznajemo ih tek kad njih nema a oni ceo svoj život nastoje da srpskom narodu otvore oči. I niko i nikada to nije uspeo. Zašto, sam Bog zna. Prokletstvo ili šta li je?

  • T
    Tanja

    Ko je pročitao Ćosića pročitao je srpsku dušu i istinu.

Iz kog razloga milioni katolika već hiljadu godina odlaze na hodočašće u Santijago de Kompostelu

Ko je bio Smail-aga Ćemalović, čovek spaljen u Jasenovcu: „Bosna i Hercegovina će ostati deo Srbije dokle ima i jednog ne samo Šumadinca nego uopšte Srbina u ovoj državi“

Istorijska čitanka: Ruski car radio kao tesar na holandskom brodogradilištu pa po povratku u Rusiju uveo porez na bradu

Zašto su nekada vojskama prosti balvani služili kao topovi

Nemački kolor-snimci osvajanja Francuske: Ovo su bili dani kada su delovali nepobedivo. Godinu dana kasnije su krenuli na Ruse...

Jedina zemlja u kojoj možete biti na četiri mesta u isto vreme: 11 neobičnih činjenica iz američke geografije

Šofer novosadskog trgovca 1930. pregazio babu, policija utvrdila da je baba kriva i - nikom ništa

Japanski listovi su od 1941. do 1945. godine svakog osmog dana u mesecu na naslovnim stranama štampali objavu rata Americi. Zašto?

FOTO-UBOD: Čudesni pogled na Hor Virap, jermenski manastir na najspektakularnijem mestu na svetu

Prizor koji potpuno zbunjuje posmatrača: Gde prestaje „realnost“ a počinje umetnost?

Kako erupcija vulkana izgleda Rusima i Amerima koji nas posmatraju iz Međunarodne svemirske stanice u Zemljinoj orbiti

Istorijska čitanka: Zašto pet uzastopnih rimskih papa nije kročilo van zidina Vatikana od 1870. pa do 1929. godine

Ovo nisu pikseli nego satelitski snimak, ali nema šanse da pogodite čega. Nisu vanzemaljci!

Pravi samuraj uslikan u poslednjem trenutku, baš pre nego što će njegov stalež biti skroz uništen

Velike misterije univerzuma: Na šta vam ovo liči, na glavu konja ili kobre? Naučnici se slažu, ali mi nismo baš sigurni

11 veličanstvenih razloga zbog kojih bi trebalo da padnete na kolena pred Prirodom

Velški beskućnik koji je nasamario Hitlera, celu Vrhovnu komandu Vermahta i lukavog Kanarisa, a Benita Musolinija srušio sa vlasti

Kako je „moćni i plemeniti narod Velike Britanije“ pomogao Srbima u Prvom svetskom ratu: Tada smo bili zahvalni, danas sve relativizujemo i nipodaštavamo

Jezero lave izgleda kao otvorena rana u zemlji koja neprestano ključa i preti

Dala je svoj život negujući Srbe: Medicinska sestra iz Škotske je preživela povlačenje preko Albanije, pa umrla u Predejanu (FOTO)

Ako su Nemci Beograd sravnili sa zemljom, kojom rečju onda opisati ono što su uradili nesrećnom Roterdamu?

Ruska pomoć Srbiji tokom Velikog rata: Šta je o tome pričao general Viktor Artamonov, tada vojni izaslanik u našoj zemlji

Najlepše selo u Engleskoj, krasi svaki britanski pasoš, a najpoznatije po tome što iz njega ne potiče niko poznat

Ova slika je u kategoriji najtužnije na svetu, iako na prvi pogled nije očigledno zbog čega

Srbin među prvim žrtvama borbe protiv fašizma: Fudbalski reprezentativac, pilot i pravnik, kod nas zaboravljen a slavljen širom sveta (FOTOGRAFIJE)

Nekada su Danska, Švedska i Norveška bile u uniji. Ako bi Sever ponovo stao pod jedan barjak, koliko bi im moćna bila zajednička država?

Staljin nudio savezništvo Engleskoj i Francuskoj osam dana pre pakta sa Hitlerom, ovi se nećkali a sudbina sveta bila zapečaćena

Fantastičan tajmleps razvitka Dubaija: Kako je malena arapska varoš iz 1960. godine postala današnja svetska metropola (VIDEO)

Najbrutalnija politička karikatura u istoriji našeg novinarstva nastala pre 90 godina (FOTO)

On je danski Renato, iz nabujale vode spasao je više od 200 ljudi: Ni oluja nije mogla da ga spreči (FOTO)

Ko je Avdo Karabegović čiju šabačku ulicu žele da preimenuju u Šabana Šaulića: Bio je pesnik, učitelj i jedan od najznamenitijih Srba muslimana svog doba

Da li je ova najskromnija srpska vladarska zadužbina — najhrišćanskija i najlepša? (FOTO)

Najveća Hitlerova glupost nije bila napad na Sovjetski Savez već ono što je uradio šest meseci kasnije

Kako se Britaniji ovih dana kao bumerang vraća 15 miliona indijskih mrtvih i raseljenih od pre sedam decenija

Velika tragedija ruske crkve: Kako je mitropolit, optužen da je agent KGB, pao mrtav tokom prijema kod pape u Vatikanu

Sve bolesti nacističke Nemačke sabrane na jednoj jedinoj karti od koje se ledi krv u žilama

Kako su se projugoslovenski Hrvati usred Rusije 1917. pretvarali da su Srbi jer „o Hrvatima nije nitko imao ni pojma“

Užasi robovlasništva: Slika zbog koje čovek mora da bude nečovek pa da istakne zastavu Konfederacije

FOTO-UBOD: Šta vidite na ovoj slici? Ili, šta mislite da vidite na ovoj slici?

Postoji jeziva simbolika u tome što se statua majke sa mrtvim sinom nalazi tačno ispod okulusa na vrhu kupole

Pokolj jugoslovenskih partizana u Norveškoj: Dobro skrivana javna tajna najbogatije zemlje u Evropi

Šta muslimanski grobovi stari 1.300 godina traže usred Francuske

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima