Bio premijer Ruske imperije kad je Srbima bilo najteže, kao starca ga nakon revolucije ubili na kućnom pragu

Ivan Loginovič Goremikin vršio je dužnost predsednika ruske vlade u dva navrata tokom poslednje decenije Ruske imperije, a nekoliko godina je bio i ministar unutrašnjih dela. Od trinaest njegovih naslednika na tom drugopomenutom položaju, samo je petoro umrlo prirodnom smrću

Ivan Loginovič Goremikin, predsednik vlade Ruske imperije početkom Prvog svetskog rata, ranije ministar unutrašnjih poslova. Foto: Wikimedia Commons/Adam Cuerden/Library of Congress

Ivan Loginovič Goremikin na svet je došao 8. novembra 1839. godine u Velikom Novgorodu. Rodio se u manjem vlastelinskom rodu, od oca Logina Ivanoviča i majke Kapitoline Nikolajevne, rođene Mankoševe.

Imperatorsko pravosudno učilište u Sankt-Peterburgu svršio je sredinom maja 1860. godine i iste se zaposlio u Praviteljstvujuščem senatu, vrhovnom kasacionom sudu Ruske imperije, nakon čega je postavljen na dužnost komesara seoskih dela Kraljevine Poljske (rus. Cárstvo Pólьskoe), u tom trenutku ruske pokrajine koju istoriografija naziva Kongresnom Poljskom, kako bi se napravila razlika između one prethodne nezavisne i ove zavisne, da ne kažemo okupirane zemlje poljskog naroda (mada mirne dušemo možemo upotrebiti tu reč, jer je potpuno adekvatna).

Zapravo je Goremikinov uspon ka vrhu vlasti imao logičan i prirodan tok. Počeo je 1866. godine kada je imenovan za vicegubernatora Plocke gubernije unutar Poljske, čije je sedište bilo u gradu Plocku koji se danas nalazi u Mazovskom vojvodstvu (polj. Województwo mazowieckie). Imao je svega 27 leta.

Imao je 30 leta kada je prebačen na mesto vicegubernatora Kjelecke gubernije, gde je služio pod baronom Mihailom Jegorovičom Vrangelom, rođenim stricom Petra Nikolajeviča Vrangela, belog generala sahranjenog po sopstvenoj želji u ruskoj Crkvi Svete Trojice na Tašmajdanu a popularizovanog serijom „Senke nad Balkanom“; baron Vrangel za njega je rekao da je „činovnik na kvadrat“.

„Pod gradskim zidinama. ’Pustite ih da uđu!’“. Slika Vasilija Vereščagina izrađena u čast osvajanja Kive u današnjem Uzbekistanu, od strane ruske imperijalne vojske. Foto: Wikimedia Commons/Tretyakov Gallery

Goremikin se 1873. godine obreo u ministarstvu unutrašnjih dela, i sve do 1882. bio član komisije za seoske poslove Kongresne Poljske pri pomenutom ministarstvu. Tada je postao zamenik prokurora 1. odeljenja Praviteljstvujuščeg senata, a dve godine kasnije ober-prokuror 2. odeljenja.

Vremenom je postao je privrženik zakonitosti, kako se govorilo, i vrlo se negativno ophodio prema „administrativnim proizvoljnostima“, rak-rani ruskog pravosuđa. U vladinim krugovima smatrao se stručnjakom za seoska pitanja, zbog čega mu je 1891. naloženo da spremi set zakona o upravnom ustrojstvu seoskih imanja, iste godine kada je postavljen na dužnost zamenika ministra pravde.

Ruski politički i društveni delatnik Vladimir Josifovič Gurko, inače savremenik Goremikinov, za njega je napisao: „Po naravi, nesumnjivo, uman, pristojan i zamišljen, s primetnom sklonošću ka filozofskom spekulisanju, on je prilikom postavljenja za ministra unutrašnjih dela smatran ne samo članom liberalnog tabora, jer je zbog ličnih veza pripadao liberalnom senatorskom krugu, nego i zagovornikom, sigurno platonskim, Tolstojevih učenja“.

Do tog postavljenja je došlo 1895, godinu dana nakon što je imenovan za senatora i nedugo nakon što je postavljen na dužnost zamenika ministra unutrašnjih dela. Blagodareći svom dugotrajnom službovanju, Goremikin je stekao reputaciju „zakonika“, i njegov izbor za jednu od najvažnijih funkcija u imperiji probudio je nadu demokratskog dela javnosti, da će doći do smanjenja tih administrativnih proizvoljnosti.

Seljaci na žetvi. Ruska imperija početkom XX veka. Sergej Prokudin-Gorski. Foto: Wikimedia Commons/bolesmir.ru

Goremikin je kao ministar zaustavio sprovođenje novousvojenog lekarskog statuta kojim su bolnice i ambulante od zemstava (ustanova lokalne samouprave u ruralnim područjima, uvedena nakon oslobađanja seljaka) praktično otele nadzor nad njihovim sredstvima, kao i drugih odluka koje su išle ka tome da se zemstvima snize nadležnosti.

Godine 1896. proizveden je u dejstvujućeg tajnog savetnika, što je u tabeli rangova Ruske imperije (uspostavljene za carevanja Petra Velikog) bio građanski čin II klase, u rangu generala i admirala. Takođe je negde u isto vreme postao počasni član Imperatorskog pravoslavnog palestinskog društva, naučnog instituta posvećenog bliskoistočnim studijama.

Ministarstvo je napustio 1899. kada je postao član Državnog saveta, koji je bio najviše zakonodavno-savetodavno telo Ruske imperije sve do donošenja prvog ustava 1906, kada je preoblikovan u gornji dom parlamenta, kom prilikom je donji dom postala Državna duma, koja ranije nije postojala. Pripadao je grupi desno orijentisanih članova tog tela sa ultrakonzervativnim gledištima, a 1905. imenovan je za predsedavajućeg Posebne sednice koja se bavila merama jačanja seoskih gazdinstava.

22. aprila 1906. godine pred prvim sazivom Dume Goremikin je postavljen za predsednika Saveta ministara (odnosno: predsednika vlade), kada je zamenio Sergeja Vitea. Pre nego što je imperator Nikolaj II raspustio Dumu, čiji su deputati, gle čuda, pokušavali da predstavljaju birače a ne da ćute i klimaju glavom, Goremikin se borio sa narodnim predstavnicima i istupao protiv predloga zakona po kojem bi ministri bili odgovorni Dumi, to jest narodu, a ne imperatoru (što bi bilo u skladu sa duhom Ruske revolucije 1905, koje je Nikolaj navodno uvažio), a odbacio je i predlog radikalne agrarne reforme.

Car Nikolaj II. Boris Kustodijev, 1915. Foto: Wikimedia Commons/lj.rossia.org

Nakon što je Duma raspuštena, Goremikin je 8. jula zamenjen Petrom Stolipinom, četiri godine kasnije imenovan za „stats-sekretara“ (količina stranih pojmova samo u nazivima državnih funkcija Ruske imperije bila je neverovatna), da bi se konačno 31. januara 1914. vratio na dužnost predsednika Saveta ministara, na kojoj će ostati sve do 20. januara 1916 godine: dakle, u vremenu kada je Kraljevini Srbiji i Srbima kao narodu uopšte, bilo najteže, on je bio predsednik ruske vlade.

Sarajevski atentat, Julska kriza, Crna nedelja, početak Prvog svetskog rata, Prva pa Druga pa Treća austrougarska ofanziva, slom zemlje pod združenim naletom Centralnih sila, Albanska golgota: kroz sve te naše velikoratovske epizode Ruska je imperija prošla sa Goremikinom kao premijerom. Nažalost, bilo su to mračne godine imperijalne vlasti, i Goremikin je u dobroj meri samo sprovodio volju dvorske klike okupljene oko Raspućina, koji je potpuno omađijao carski bračni par.

Ima tu štakljivih stvari o kojima je pomalo i nezahvalno govoriti. Na primer, Rusi su zajedno sa Britancima i u manjoj meri Francuzima, pre bugarskog ulaska u rat vršili pritisak na Srbiju da Bugarskoj da pola Makedonije, kako bi se svrstali na stranu Antante; čak je izgleda zvanični Sankt Peterburg u tome prednjačio preko svog poslanika u Sofiji Aleksandra Savinskog (koji je na sastanku sa Pašićem 29. oktobra 1914. zahtevao srpske ustupke) koji je sprovodio politiku svog šefa diplomatije Sergeja Sazonova (njegov britanski kolega Edvard Grej nije previše instistirao, što je verovatno bilo ključno da Makedonija ostane u sastavu naše države).

Ivan Goremikin, predsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova Ruske imperije, na karikaturi Ivana Jakovljeviča Bilibina iz 1906. godine. Foto: Wikimedia Commons/pv-gallery.ru

Odgovornost Goremikina za te pritiske teško je utvrdiva, ali moguće je, da ni ne postoji. Bugarofilija je, uostalom, u Rusiji i Velikoj Britaniji postojala unazad bezmalo pola veka, ako ne i više, i savršeno je bila legitimna; možda se nama nije sviđala jer su naši umišljeni interesi bili suprotstavljeni bugarskim umišljenim interesima (kažemo umišljenim jer su u interesu oba naroda bili i ostali sloga i jedinstvo) — ali bila je legitimna.

Ali je i podrška Ruske imperije Kraljevini Srbiji za vreme njegovog premijerovanja bila velika; ne samo što je Rusija — na izvestan način — ušla u Veliki rat da bi nas odbranila, nego su i slali vojnu i materijalnu pomoć (kao i Britanci i Francuzi; sve tri zemlje su u Kraljevini Srbiji imale svoje oficire, vojnike, lekare, bolničarke).

Goremikin je, u svakom slučaju, tokom svog mandata vodio pravu borbu sa Državnom dumom i naprednim blokom u njoj, i stoga nimalo ne čudi što je uhapšen posle Februarske revolucije koja je dovela do abdikacije cara Nikolaja, rušenja dinastije Romanov, rušenja Ruske imperije i konačno proglašenja Ruske republike 14. septembra 1917. godine.

Nedugo nakon hapšenja ispitan je pred Vanrednom komisijom Privremene vlade, ali je maja meseca amnestiran zbog svojih godina: šest meseci ranije napunio je bio 77.

Ivan Loginovič Goremikin, desno. Detalj sa velike slike Ilje Rjepina „Ceremonijalno zasedanje Državnog saveta 7. maja 1901. godine“. Bio je predsednik vlade Ruske imperije početkom Prvog svetskog rata, pre toga ministar unutrašnjih poslova. Foto: Wikimedia Commons/picture.art-catalog.ru

Zatim su vlasti odlučile da ga proteraju iz Petrograda (nakon što je počeo Prvi svetski rat protiv Nemačkog carstva i Austrougarske, Sankt-Peterburgu je zvanično promenjen naziv iz germanskog u slovenski).

Smestio se u svojoj dači kod Sočija, gde je ubijen pod, u dobroj meri, nejasnim okolnostima. Izgleda je usmrćen na kućnom pragu od strane neke razbojničke bande, tokom pljačke, zajedno sa svojom suprugom Aleksandrom Ivanovnom (rođenom 1845, kćerkom senatora, vojnog pravnika i tajnog savetnika Ivana Hristijanoviča Kapgera), kćerkom Aleksandrom (rođenom 1871, koja je tokom rata bila bolničarka) i zetom Ivanom Aleksandrovičem Ovčinjikovim.

Pretekli su mu kćer Tatjana (supruga barona Nikolaja Nikolajeviča Medema, rođena 1872. a preminula 1965) i sin Mihailo (rođen 1879, a preminuo 1927, koji je u vreme monarhije imao stariji dvorski čin kamergera, odnosno komornika). Oboje su nakon Oktobarske revolucije uspeli nekako da emigriraju u Francusku.

Budući da se ovaj razbojnički napad na njegovu daču odigrao 24. decembra 1917. godine, mesec i po dana nakon što je napunio 78 godina, nije iključeno da je u pitanju bila boljševička likvidacija, da li smislena ili stihijska, nije važno; uostalom, postoji verzija po kojoj ih je gomila prepoznala na ulici i linčovala. Oktobarska revolucija odigrala se, uostalom, dan pre nego što će Goremikin proslaviti rođendan (Rusi su tada još uvek, kao i mi, zvanično koristili julijanski kalendar, pa otuda ne govorimo o „novembarskoj revoluciji“), i u toku je bila konsolidacija njihove vlasti.

„Boljševik“. Boris Kustodijev, 1920. Foto: Wikimedia Commons/abcgallery.com

Važan je vremenski kontekst: 25. novembra održani su izbori za Sverusku ustavotvornu skupštinu na kojima je Partija socijal-revolucionara (popularni eseri) odnela ubedljivu pobedu zahvaljujući glasovima seljaka (boljševici su komotno slavili u gradovima, kao i među vojnicima na frontu, gde su dobili ubedljivu dvotrećinsku većinu), nakon čega su boljševici predvođeni Lenjinom, koristeći se punom kontrolom nad sovjetima i državnim institucijama, krenuli u političku ofanzivu koja je kulminirala 19. januara 1918. kada je skupštinsko zasedanje jednostavno prekinuto zaključavanjem zgrade u kojoj se održavalo.

Kasnije toga dana skupština je raspuštena od strane Sveruskog centralnog izvršnog komiteta (kako se sada zvala vlada), a vrhovno zakonodavno telo postao je Sveruski kongres sovjeta. Dakle, u međuvremenu, između izbora za Sverusku ustavotvornu skupštinu i njenog ukidanja, ubijen je Goremikin. Kakvu je ulogu njegova smrt imala u široj shemi stvari? Verovatno nikakvu; stoga i jeste možda nategnuto pričati o boljševičkoj odgovornosti za njegovu pogibiju. Ali kakvu bi on ulogu imao u Ruskom građanskom ratu i beloj kontrarevoluciji, da je ostao život? Nikada nećemo saznati.

Opelo njemu i njegovoj porodici obavljeno je u Hramu Svetog Nikolaja Čudotvorca na hludovskoj strani Sočija; sahranjeni su zajedno, u porodičnoj grobnici. Za kraj, možda nije zgoreg pomenuti da je od trinaest njegovih naslednika na položaju ministra unutrašnjih dela, samo petoro umrlo prirodnom smrću (Svjatopol-Mirski, Durnovo, Ščerbatov, Štjurmer i Aleksandar Hvostov); trojica su pali kao žrtve atentata (Sipjagin, Pleve i Stolipin), a petorica stradala tokom Crvenog terora (Buligin, Makarov, Maklakov, Aleksej Hvostov i Propopov).

(P. L.)

Tagovi: Boljševici, Car Nikolaj II, Carska Rusija, Dinastija Romanov, Februarska revolucija, Istorija, Ivan Goremikin, Kraljevina Srbija, Oktobarska revolucija, Prvi svetski rat, Rusi, Rusija, Ruska imperija, Ruski građanski rat, Srbi, Srbija, Veliki rat, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Aljende je ostavio trag u politici Čilea, a njegovo samoubistvo i danas budi mnoge sumnje (FOTO)

Kako je po jednom narodnom predanju nastalo prezime Obilić?

Za ovog princa su govorili da je posećivao bordele, ali i da je bio serijski ubica Džek Trbosek

Da li je ova žena u češkim Sudetima srećna ili tužna dok roni suze i salutira Hitleru?

Kako je Rusija samo 35 godina posle Krimskog rata ušla u savez sa bivšim neprijateljima

Prvi parobrod koji je preplovio Atlantik: Zabranili mu kretanje da ne bi njime oslobodili Napoleona

91 godina od atentata u Beogradu koji je uništio jugoslovensku ideju i promenio Hrvatsku (VIDEO)

Princeza Margaret je važila za ikonu stila i buntovnu ženu, koja se odrekla prave ljubavi (FOTO)

Tri mlada srpska pilota bila su prve kamikaze, ovako su pohrlili svojim avionima u smrt

Na današnji dan obnarodovan je Milanski edikt: Posle 3 veka mučenja, hrišćani su mogli da ispovedaju svoju veru, bez straha od progona

Ana Frank bi danas napunila 90 godina: Njeni prijatelji prisećaju se dana kada su je poslednji put videli

Na današnji dan su dovedeni Karađorđevići na vlast: Koja je pozadina mučkog ubistva Obrenovića

Ukleta kuća u Hrvatskoj: Borivoj je zakoračio i našao kolevku i postavljen sto. Tad kreće jeza (FOTO)

Dan kad je pukla "Nevesinjska puška" i zadat ozbiljan udarac Osmanskom carstvu

Trideset Engleza spasilo Srbe od tifusa: Ovim lekarima, koji su se kockali sopstvenim životima, dugujemo naše (FOTO)

Najtužniji dan današnjeg Brankovog mosta na dosad neviđenoj slici: Njegovo rušenje od strane Jugoslovenske vojske je bilo dvostruko glupo

Katastrofa u Černobilju je pravi razlog raspada Sovjetskog Saveza: Gorbačov tvrdi da će pogledati seriju

Kraljevski Beograd imao najmoderniji evropski aerodrom: Komunisti nisu baš zatekli pustinju kao što su pričali

Dan D: Kako su saveznici uspeli da poraze Treći rajh i da li su iskrcavanjem na Normandiju iznenadili Hitlera

Srbija, zemlja u kojoj su rimski imperatori nicali kao pečurke posle kiše: Niko sem Italije ne može da se podiči ni približno tolikim brojem careva

„Ustaše i četnici, zajedno ste bežali“: Šta je naša štampa ’79. pisala o ekstremistima koji su iz Australije rušili SFRJ

Vojvoda Stevan Sinđelić jednim potezom na Čegru ušao u legendu, a njegov herojski čin i danas se prepričava

Kako su se Britanci u 19. veku obračunavali sa transvestitima u Indiji, ali nisu uspeli da ih istrebe

Najtužnija prva dama: Preživela je smrt dece, muževi su je varali, ali je jedan muškarac obožavao Džeki Kenedi

FOTO-UBOD: Odred JNA na Sinaju 1964. godine odaje počast zlosrećnim Hrvatima izbeglim pred Hitlerovom mašinerijom

"Prvi put kada sam se srela sa drugom Titom u Domu omladine, to je bilo nešto posebno" (FOTO) (VIDEO)

Manastir Krka, svetionik pravoslavlja u Dalmaciji: Podignut na mestu gde je apostol Pavle širio hrišćanstvo (FOTO)

Špijun koji je nakon Drugog svetskog rata lažirao svoju smrt i tako živeo skoro 4 decenije (VIDEO)

Kornjača Timotije, poslednji veteran Krimskog rata koji je završen pre 162 godine (FOTO)

On je bio čuveni raketni inženjer i jedan od začetnika američkog svemirskog programa: Voleo je da se bavi i okultizmom, a njegova smrt i danas budi sumnje (FOTO)

Evu Braun svi znaju po vezi sa Hitlerom, ali je ona imala i veliki uticaj: Zaljubila se u njega na prvi pogled, pokušala samoubistvo, a udala se pred smrt (FOTO) (VIDEO)

Poslednji nemački car je bio nesvakidašnja ličnost: Mrzeo je Engleze, kružile su priče da je bio homoseksualac, imao je brojne fetiše, a u Prvom svetskom ratu je poražen (FOTO) (VIDEO)

Ljubavna priča poslednjeg ruskog cara i carice jedna je od najlepših: Zavoleli su se kao tinejdžeri, zbog njega je promenila ime i veru, a sve se završilo tragedijom (FOTO) (VIDEO)

„Devojčice sa periferije sanjare pred Pelivanovim izlogom“: Zbog ovakvih stvari je kod nas izbila komunistička revolucija

Kako smo maštali nekada: Šinski cepelin kod nas tridesetih proglašen saobraćajnim sredstvom budućnosti

Zagreb su 1945. godine oslobodili partizani iz 45. srpske divizije, dok su zagrebački čekali sa strane

Izrael je danas mogao da se nalazi u Indijskom okeanu, da je sproveden tajni plan o deportaciji evropskih Jevreja na Madagaskar

Zelenašenje u Kraljevini Jugoslaviji: Zbog čega su Srbi podržali komuniste i tokom rata masovno odlazili u partizane

Nepoznata veza Musolinija sa Srbima: Kako je još 1918. sazvao milanske tajkune da pomognu našim studentima koji su se mučili u Italiji

Srpski „mug shot“ sa početka prošlog veka: Da li prepoznajete ovo lice? Zovu ga Štrk

Kako bi izgledao prerušeni Hitler: Amerikanci već 1944. napravili ove montaže zlu ne trebalo, pa njima oblepili Nemačku odmah posle rata

Prvi srpski komunista u Holivudu: Naš čovek 1934. bio glavni lik u ekranizaciji romana velikog engleskog pisca

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima