16

Pokolj jugoslovenskih partizana u Norveškoj: Dobro skrivana javna tajna najbogatije zemlje u Evropi

Nemci su leta 1942. godine u Norvešku dovukli oko pet hiljada jugoslovenskih političkih zatvorenika i ratnih zarobljenika, sa namerom da ih iskoriste u izgradnji odbrambene infrastrukture za slučaj savezničke invazije. Pola ih se nikada nije vratilo u domovinu

Jugosloveni u logoru u Norveškoj za vreme Drugog svetskog rata. Stražar ispred ograde je norveški saradnik okupatora. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Treći rajh je proleća 1940. godine okupirao Norvešku iz dva razloga koja se svode na činjenicu da je nemačka industrija potpuno bila zavisna od uvoza rude gvožđa iz Švedske: postojala je, naime, bojazan u Berlinu ili da bi Norveška svoje luke mogla prepustiti Britancima koji bi ih onda iskoristili za blokiranje pomorskog transporta, ili da bi Britanci mogli okupirati Norvešku i tako direktno ugroziti švedske rudnike.

Plan britanske invazije na Norvešku zapravo je bio izrađen, a podrazumevao je miniranje norveških teritorijalnih voda, uništavanje švedskog rudnika u Elivareu i otvaranje protivnemačkog fronta na jugu Švedske kako bi se sprečio ili barem odložio napad na Francusku, ali je polaganje mina bilo kobno odloženo za 8. april; vodila se trka za koju izgleda nijedna strana nije znala, ali su Nemci imali sreće: Hitler je prethodno 1. aprila odredio 9. za početak napada, tako da Britanci nisu bili spremni.

Nemci su stoga naposletku uspešno zaposeli Norvešku, nakon što su skršili neprijatelja i pronašli izdajice u norveškom narodu; pored otpora koji su Nemcima pružale jedinice norveške vojske verne kralju i vladi, tu su bile i anglo-francuske snage koje su se iskrcale u Narviku, ali su do početka juna i jedni i drugi pobeđeni.

Jugosloveni u logoru u Norveškoj na samom kraju Drugog svetskog rata, nakon što je ta zemlja oslobođena od strane Saveznika. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Kada je okupacija uspostavljena, Norveška je morala biti osigurana od nove moguće invazije, inače cela operacija ne bi imala smisla: pored 300 hiljada vojnika koji će u toj zemlji biti stacionirani tokom čitavog trajanja rata, valjalo je izgraditi i odbrambenu infrastrukturu.

U tu svrhu, Nemci su leta 1942. godine u Norvešku dovukli oko pet hiljada jugoslovenskih političkih zatvorenika i ratnih zarobljenika, uglavnom iz tzv. Nezavisne Države Hrvatske; pored njih, bilo je tu utamničenih i iz redova drugih evropskih nacija. Među Jugoslovenima bilo je i Srba i Hrvata i Muslimana; Muslimana je bilo nekoliko stotina, ali im se gubi svaki trag nakon što su transportovani za Berlin, i verovatno nisu preživeli rat. Što se Srba i Hrvata tiče, mahom su to bili zarobljeni partizani i komunisti, ali među Srbima je bilo i mnoštvo apolitičnih koji su izabrani po čisto etničkoj liniji (tako barem tvrde norveški istraživači).

24. juna u Narvik je stigao kontigent sa oko 900 Jugoslovena koji su potom naterani na deset kilometara dugi marš do Bejsfjorda gde se nalazio logor. Petorica su već tokom hoda nasmrt pretučena, dok je jedan upucan iz vatrenog oružja. 12. jula nekoliko nemačkih oficira i noverških lekara došli su u inspekciju logora; ustanovljeno je prisustvo tifusa, a zatim je proizvoljno, na osnovu fizičkog izgleda, izdvojeno 85 logoraša koji su delovali slabo. Njima su naknadno pridodata još 203 čoveka.

Jugosloveni u logoru u Norveškoj na samom kraju Drugog svetskog rata, nakon što je ta zemlja oslobođena od strane Saveznika. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Tri dana kasnije čitav logor je stavljen u karantin, da bi u večernjim satima 17. jula na marš bilo primorano 588 logoraša za koje je procenjeno da su zdravi. Straža koja im je dodeljena bila je sastavljena od norveških kolaboracionista (njihov vođa Vidkun Kvisling dao je ime svima kvislinzima), sa nekoliko nemačkih nadređenih.

Oni koji su ostali u logoru sami su sebi morali da iskopaju jamu, da stanu na njenu ivicu i da čekaju metak u potiljak. Metak je uvek dolazio, a ubijani su u grupama od po dvadeset. Međutim je bilo i onih koji zbog bolesti nisu bili u stanju da stoje na dve noge a kamoli da kopaju; navodno je bilo i onih koji su odbili da napuste baraku u kojoj je bila ambulanta, ali je sudbina svima bila ista: straža je baraku benzinom ispolivala i zapalila, a oni koji su pokušali da pobegnu kroz prozore košeni su mitraljeskom vatrom.

Za to vreme, zdravi logoraši marširali su ka tridesetak kilometara udaljenom Bjornfjelu gde su stavljeni u karantin. 22. jula svi su primorani da trče šest krugova oko logora, a ko bi posustao likvidiran je na licu mesta. Istoga dana, deset logoraša streljano je pored obale obližnjeg jezera.

Jugosloveni iz logora u Norveškoj posle oslobođenja. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Ovo se ponavljalo u redovnim intervalima, i broj mrtvih se povećao: nakon pet sedmica, među živima više nije bilo 242 jugoslovenska zarobljenika. Ova serija povezanih događaja predstavlja najveći pojedinačni masakr jugoslovenskih logoraša u Norveškoj tokom Drugog svetskog rata, zbog čega je 1949. žrtvama na tom mestu podignut spomenik.

Pomenimo i ovo: jula 1943. godine, u logor u Karasjoku prebačena su 374 logoraša, mahom Jugoslovena, koji je trebalo da rade na proširenju nekog puta ka Finskoj. Posle četiri-pet meseci, samo ih je 111 bilo živo, a neposredno pre likvidacije logora i prebacivanja zatvorenika drugde (posao je bio obavljen), dodatnih 45 je streljano (moguće zato što su bili „višak“ ili za transport ili za naknadni smeštaj). Ovakvih primera ima mnogo, jer je u norveškim logorima tokom rata stradalo ukupno 2.368 Jugoslovena.

Treba, međutim, naglasiti i da većina norveškog stanovništva nije aktivno učestvovala u saradnji sa okupatorom, da ogromna većina okupaciju nije odobravala (sam Kvisling je i pre i tokom rata uživao beznačajnu podršku stanovništva, baš kao i naš Ljotić koji je pošao istim kvislinškim putem), da je postojao dobro organizovani pokret otpora čije su akcije protiv postrojenja za proizvodnju teške vode i njenog prebacivanja u Nemačku onemogućili nacistima razvoj nuklearnog programa, što je kasnije ocenjeno kao najvažniji akt sabotaže u celom ratu.

Spomenik Jugoslovenima koji su umrli u jednom logoru u Norveškoj. Foto: Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Treba, takođe, naglasiti i da su mnogi doturali pomoć logorašima i da se u tom periodima između njih i naših ljudi razvilo prijateljstvo. Manijaci su uvek u manjini i samo svojom glasnošću stvaraju utisak brojnosti, koji je pojačan onesposobljavajućom zastrašenošću većine (hrabrost je na ceni baš zato što nije česta).

U proleće 1946. godine dvadesetak nemačkih oficira i stražara iz logora Bejsfjord izručeno je Jugoslaviji. Suđeno im je u Beogradu od strane novih vlasti, i svi su redom osuđeni na smrt streljanjem. Norvežani su sami sudili zlikovcima iz svojih redova, ali nam nisu poznate presude (samo četrdeset kolaboracionista osudili su nakon rata na smrt); a oni sami ukazuju na vlastitu nesposobnost da prihvate činjenicu da su i sami davali zločince, da zlo nije činio samo okupator.

Da li vam to zvuči poznato? Nešto slično se u današnje doba dešava i kod nas, sa ovim nesrećnim talasom pokušaja rehabilitacija dokazanih zločinaca i kvislinga, jer pobogu, oni su „naši“ pa kako mogu da budu zločinci.

(P. L.)

Tagovi: Drugi svetski rat, Fašizam, Istorija, Jugoslavija, Jugosloveni, Logori, Nacisti, Nacizam, NDH, Norveška, NOVJ, Partizani, Treći rajh, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (16)
Poređaj komentare:
  • Z
    Zoran

    Dedina dva rodjena brata ubijena u Narviku, iz Kikinde, inace dosta kikindjana odvedeno i nije se vratilo. Narvik i Kikinda gradovi pobratimi, dosta nam pomagali tokom devedesetih, a i posle.

  • L
    Lala

    Smrtnost Sovjetskih logorasa u Norveskoj je bila oko 10%, Poljskih oko 0, 6 %, Jugoslovenskih oko 60%.

  • S
    Sexo

    Kakvi partizani hrvacani i muslimani? Sve su to Srbi. Sta su hrvacani sada to su uvijek i bili.

Nemački kolor-snimci osvajanja Francuske: Ovo su bili dani kada su delovali nepobedivo. Godinu dana kasnije su krenuli na Ruse...

Jedina zemlja u kojoj možete biti na četiri mesta u isto vreme: 11 neobičnih činjenica iz američke geografije

Šofer novosadskog trgovca 1930. pregazio babu, policija utvrdila da je baba kriva i - nikom ništa

Japanski listovi su od 1941. do 1945. godine svakog osmog dana u mesecu na naslovnim stranama štampali objavu rata Americi. Zašto?

FOTO-UBOD: Čudesni pogled na Hor Virap, jermenski manastir na najspektakularnijem mestu na svetu

Prizor koji potpuno zbunjuje posmatrača: Gde prestaje „realnost“ a počinje umetnost?

Kako erupcija vulkana izgleda Rusima i Amerima koji nas posmatraju iz Međunarodne svemirske stanice u Zemljinoj orbiti

Istorijska čitanka: Zašto pet uzastopnih rimskih papa nije kročilo van zidina Vatikana od 1870. pa do 1929. godine

Ovo nisu pikseli nego satelitski snimak, ali nema šanse da pogodite čega. Nisu vanzemaljci!

Pravi samuraj uslikan u poslednjem trenutku, baš pre nego što će njegov stalež biti skroz uništen

Velike misterije univerzuma: Na šta vam ovo liči, na glavu konja ili kobre? Naučnici se slažu, ali mi nismo baš sigurni

11 veličanstvenih razloga zbog kojih bi trebalo da padnete na kolena pred Prirodom

Velški beskućnik koji je nasamario Hitlera, celu Vrhovnu komandu Vermahta i lukavog Kanarisa, a Benita Musolinija srušio sa vlasti

Kako je „moćni i plemeniti narod Velike Britanije“ pomogao Srbima u Prvom svetskom ratu: Tada smo bili zahvalni, danas sve relativizujemo i nipodaštavamo

Jezero lave izgleda kao otvorena rana u zemlji koja neprestano ključa i preti

Dala je svoj život negujući Srbe: Medicinska sestra iz Škotske je preživela povlačenje preko Albanije, pa umrla u Predejanu (FOTO)

Ako su Nemci Beograd sravnili sa zemljom, kojom rečju onda opisati ono što su uradili nesrećnom Roterdamu?

Ruska pomoć Srbiji tokom Velikog rata: Šta je o tome pričao general Viktor Artamonov, tada vojni izaslanik u našoj zemlji

Najlepše selo u Engleskoj, krasi svaki britanski pasoš, a najpoznatije po tome što iz njega ne potiče niko poznat

Ova slika je u kategoriji najtužnije na svetu, iako na prvi pogled nije očigledno zbog čega

Srbin među prvim žrtvama borbe protiv fašizma: Fudbalski reprezentativac, pilot i pravnik, kod nas zaboravljen a slavljen širom sveta (FOTOGRAFIJE)

Nekada su Danska, Švedska i Norveška bile u uniji. Ako bi Sever ponovo stao pod jedan barjak, koliko bi im moćna bila zajednička država?

Staljin nudio savezništvo Engleskoj i Francuskoj osam dana pre pakta sa Hitlerom, ovi se nećkali a sudbina sveta bila zapečaćena

Fantastičan tajmleps razvitka Dubaija: Kako je malena arapska varoš iz 1960. godine postala današnja svetska metropola (VIDEO)

Najbrutalnija politička karikatura u istoriji našeg novinarstva nastala pre 90 godina (FOTO)

On je danski Renato, iz nabujale vode spasao je više od 200 ljudi: Ni oluja nije mogla da ga spreči (FOTO)

Ko je Avdo Karabegović čiju šabačku ulicu žele da preimenuju u Šabana Šaulića: Bio je pesnik, učitelj i jedan od najznamenitijih Srba muslimana svog doba

Da li je ova najskromnija srpska vladarska zadužbina — najhrišćanskija i najlepša? (FOTO)

Najveća Hitlerova glupost nije bila napad na Sovjetski Savez već ono što je uradio šest meseci kasnije

Kako se Britaniji ovih dana kao bumerang vraća 15 miliona indijskih mrtvih i raseljenih od pre sedam decenija

Velika tragedija ruske crkve: Kako je mitropolit, optužen da je agent KGB, pao mrtav tokom prijema kod pape u Vatikanu

Sve bolesti nacističke Nemačke sabrane na jednoj jedinoj karti od koje se ledi krv u žilama

Kako su se projugoslovenski Hrvati usred Rusije 1917. pretvarali da su Srbi jer „o Hrvatima nije nitko imao ni pojma“

Užasi robovlasništva: Slika zbog koje čovek mora da bude nečovek pa da istakne zastavu Konfederacije

FOTO-UBOD: Šta vidite na ovoj slici? Ili, šta mislite da vidite na ovoj slici?

Postoji jeziva simbolika u tome što se statua majke sa mrtvim sinom nalazi tačno ispod okulusa na vrhu kupole

Šta muslimanski grobovi stari 1.300 godina traže usred Francuske

Kako danas izgleda Olimpijsko selo u Berlinu: Srušeni Hitlerov san o hiljadugodišnjem rajhu u sedam slika

Samo za ljubitelje istorije i strategije: Strašan kartografski prikaz Operacije „Barbarosa“, od prvog dana do sloma u predgrađu Moskve

Neviđeni prizor iz doma Romanovih: Anastasija se s lažnim zubima izmotava pred kamerom koju drži sam car Nikolaj. Evropom bukti rat

Srbin katolik iz Cavtata piše 1903. godine: „Hrvat hoće Srbinu da bude brat? Je li to zbilja? Mogu li ja to vjerovati? Spavam li il' bdijem?“

Špijunska igra ili nešto drugo? Čudni novinski oglas upozorio Amerikance da će biti napadnuti u Perl Harboru

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima