4

Ruska pomoć Srbiji tokom Velikog rata: Šta je o tome pričao general Viktor Artamonov, tada vojni izaslanik u našoj zemlji

„Prenoseći se mišlju na strašni juli 1914 godine moram, odbacujući lažnu skromnost, reći da je Rusija, rukovođena rasnom srodnošću i vekovnim tradicijama, prva pohitala u zaštitu Srbije“, piše 1930. godine ruski general Viktor Artamonov

General-major Viktor Aleksejevič Artamonov, ruski vojni izaslanik u našoj zemlji tokom Velikog rata. Foto: grwar.ru/Arhiva

Kada se uporedi sa dugovečnošću odnosa koje Srbi imaju sa Grcima, Bugarima i Mađarima, pa čak i sa Nemcima, istorija naših odnosa sa Rusima relativno je kratka. Predaleko smo jedni od drugih, i geografski nismo upućeni jedni na druge; Srbija je tokom poslednjih hiljadu i po godina gravitirala ili ka Italiji, ili ka Grčkoj, ili ka Srednjoj Evropi, jer smo uklješteni između ta tri sveta, a nikada ka predalekom istoku Starog kontinenta. Istina, neki ruski svetogorac posetio je Rašku u drugoj polovini dvanestog veka i ubedio Rastka Nemanjića da se zamonaši; ali čak je i tu ključno to što je čovek bio monah sa Svete gore, jer da nije, kontakta ne bi ni bilo.

To se promenilo na prelazu iz srednjeg u novi vek, kada srpske zemlje padaju pod papuču turskog sultana, a ruske zbacuju tatarski jaram. Tokom većeg dela poslednjih pet vekova, odnosi su bili posredni i individualni: neka srpska delegacija bi otišla u Rusiju da moli za crkvene knjige ili štagod drugo, ili za pomoć kakvom manastiru, ili nekoj zajednici; ili bi se neko naš iselio u Rusiju i popeo se do najviših ešelona vlasti, ili pak anoniman utopio u pravoslavnom moru.

Tek se u poslednjih dvesta i nešto godina odnosi Srba i Rusa intenziviraju, kao posledica Srpske revolucije i događaja koji su joj neposredno prethodili u decenijama pre, kada su Rusi počeli da aktivno uzimaju Srbe u zaštitu. Od tada odnosi su mahom dobri, ali nisu baš uvek bili sjajni: slom Prvog srpskog ustanka i posledični genocid izazvao je rusko-turski mir do kojeg je došlo zbog Napoleonove invazije; tokom druge polovine devetnaestog veka ruska spoljna politika istrajno je držala bugarsku stranu i čak pokušala da stvori Veliku Bugarsku nauštrb Srbije; imali smo krizu sa Informbiroom krajem četrdesetih godina; Rusija je 1992. glasala ZA uvođenje sankcija SR Jugoslaviji, premda je mogla biti uzdržana kao Kina.

Mihail Andrejevič Miloradovič, ruski plemić i Srbin, čuveni carski general. Foto: Wikipedia/Hohum

Ali najblistaviji momenat u našoj inače burnoj i u najvećoj meri bratoljubivoj istoriji, svi će se složiti, bio je Prvi svetski rat. Da, car Nikolaj II uslovno je rečeno uveo Rusku imperiju u taj sukob da bi zaštitio Kraljevinu Srbiju (kažemo uslovno rečeno jer su stvari dosta složenije od toga, to je prilično banalna interpretacija događaja), ali postoji toliko drugih ruskih uglednika koji su — ne samo tokom tog perioda, nego i mnogo pre i mnogo posle njega — igrali važnu ulogu u našim bratskim odnosima.

Za većinu njih uopšte ni ne znamo.

Jedan od tih o kojima se danas ništa gotovo ne zna, čak ni u Rusiji, jeste general Viktor Aleksejevič Artamonov. Rođen je 9. oktobra 1873. godine u pravoslavnoj vlastelinskoj porodici, ali nismo uspeli da utvrdimo mesto njegovog rođenja; vrlo je moguće da se radilo o nekom seoskom imanju u čijem su posedu Artamonovi bili.

1890. godine svršio je Simbirski kadetski korpus, osnovni vojnoobrazovni zavod Ruske imperatorske armije, a dve godine kasnije i Pavlovsko vojno učilište u Sankt Peterburgu. Konačno 1900. godine svršio je Nikolajevsku akademiju Generalštaba i službu počeo u elitnom Volinjskom lajb-gvardijskom Njegovoga Veličanstva puku, pešadijskoj regimenti carske garde koja se jednostavno zvala Lajb-gvardija (pojam uvezen iz nemačkog, znači doslovno „telohranitelji“).

Naredne godine Artamonov je postavljen za starijeg ađutanta štaba 15. pešadijske divizije, potom 1902. za pomoćnika starijeg ađutanta, konačno 1904. za starijeg ađutanta štaba Odeskog vojnog okruga. U svojstvu vojnog izaslanika boravio je u Grčkoj u periodu 1907—1909. godine, kada dolazi u Kraljevinu Srbiju sa istim zadatkom. Od 1909. pa sve do 1918. godine, tokom najtežih dana, biće sve vreme sa nama.

Ruski vojni izaslavnik u Kraljevini Srbiji, general Viktor Aleksejevič Artamonov, prilikom jedne svoje posete Makedoniji. Foto: Wikimedia Commons/Garitan

A sa nama će biti i posle toga, pošto je tokom Ruskog građanskog rata, u Beogradu prvo bio predstavnik glavnokomandujućeg Oružanih snaga Juga Rusije generala Antona Denjinika, a potom i njegovog naslednika generala Petra Nikolajeviča Vrangela. 1920. godine aktivno je sudelovao u prebacivanju tri ruska kadetska korpusa i dva ženska instituta na teritoriju Srbije, tada već u sklopu Kraljevine SHS, da bi potom pristupio našoj vojsci. Preminuo je 23. avgusta 1942. godine, najverovatnije u Antverpenu u Belgiji; neki ruski vojni izvori pominju da je umro u bolnici u Pančevu.

Dvanaest godina nakon okončanja Prvog svetskog rata, general-major Artamonov je našoj štampi odgovorio na upit o ruskoj pomoći pruženoj nam u tim teškim, najtežim danima. Rekao je sledeće, što mi prenosimo u integralnoj verziji, i bez ikakvih ispravki: „Nije u ruskom karakteru da govori o zaslugama Rusije koje su doprinele dobrom ishodu Velikog svetskog rata i da zahteva opšte priznanje. Ipak je veličina tih zasluga podvučena od mnogih savesnih istoričara. U Jugoslaviji zasluge Rusije osećaju i priznaju veliki narodni krugovi. To je najbolja nagrada za prinesene žrtve i uteha za sadašnji težak položaj.

Prenoseći se mišlju na strašni juli 1914 godine moram, odbacujući lažnu skromnost, reći da je Rusija, rukovođena rasnom srodnošću i vekovnim tradicijama, prva pohitala u zaštitu Srbije. Kroz usta cara Nikole II, Rusija je unapred izjavila da u najgorem ishodu konflikta, t.j. u slučaju rata, ona neće ostati ravnodušna prema sudbini srpskog naroda, t.j. uzeće u njemu učešće radi odbrane Srbije. U ovoj njenoj odlučnosti da štiti pravednu stvar Rusiju je podržavala njena verna saveznica Francuska, a zatim Engleska, koja je pravilno ocenila planove Nemačke o svetskoj hegemoniji.

Ruska pešadija 1917. godine. Foto: Wikimedia Commons/National Geographic Magazine

U ratu koji je otpočeo i u kome su na stranu saveznika Engleska i Amerika stupile sasvim nespremne i potrebovale dovoljno vremena za razvijanje svojih snaga, Rusija je mobilisala najveći broj vojnika, a na svome frontu je zadržavala sve veći i veći broj protivničkih snaga, u koliko se rat više razvijao.

Tako je u početku rata bilo:
Protiv Rusije: 50 pešačkih i 13 konjičkih divizija Austro-Nemaca.
Na englesko-francuskom frontu: 83 pešačkih i 10 konjičkih divizija.

A u septembru 1915 godine bilo je:
Protiv Rusije: 134 pešačkih i 24 konjičkih divizija.
A na englesko-francuskom frontu: istih 83 pešačkih i samo 1 konjička divizija.

(Doduše, Istočni front je bio mnogo duži od Zapadnog; prim. nov.)

Ispunjujući svoje savezničke obaveze i molbe saveznika za pomoć najsavesnije, prinoseći često na žrtvu svoje interese radi interesa opšte stvari, Rusija, kao zemljoradnička zemlja nedovoljno spremljena tehnički, bez dovoljno oružja i, osobito, municije, podnela je u ratu strašne gubitke u ljudima, više nego svi ostali saveznici zajednički uzeti. To je dovelo do prevremenog iscrpljenja vojske, najviše kadra (aktivni oficiri i podoficiri), i to je bio jedan od uzroka docnije državne krize.

Stavka aprila 1916. Pored cara Nikolaja II sedi general Aleksej Brusilov. Foto: Wikipedia/MPowerDrive

Što se tiče neposrednog (užeg) učešća Rusa u odbrani same Srbije, to kao istorisko obaveštenje mogu da dam nekoliko podataka. Radi popunjenja naoružanja Srbije, istrošenog u ratu 1912/1913 godine, načelnik artiljerisko-tehničkog odeljenja vojnog ministarstva pukovnik Svetislav Stajević još u oktobru 1913 godine obratio mi se molbom da carsko-tuljski vojni zavod izradi 400.000 mauzerskih pušaka za srpsku vojsku. Nažalost, zauzet radom na naoružanju ruske vojske posle japanskog rata (koji se vodio osam godina ranije; prim. nov), zavod nije mogao da primi ovu porudžbinu.

U samom početku rata (za vreme cerskih i jadarskih borbi) iz Rusije je prispelo 120.000 pušaka ruskog tipa (ogroman broj imajući u vidu da je u ruskoj vojsci postojala strašna nestašica svakog naoružanja i da je često jedna puška dolazila na dva ili tri vojnika; prim. nov). Stiglo je u nekoliko mahova i 200 miliona puščanih metaka. Treba napomenuti da Rusija nije obilovala naoružanjem, i uskoro je počela da trpi veoma oštru krizu u tome pogledu, što nije čudnovato ako se setimo da ni Francuska posle Marne nije mogla da goni Nemce zbog nedostatka municije. Ali zemlje fabrički razvijene mogle su daleko lakše da savladaju ove teškoće nego zemljoradnička Rusija.

Prevoz ovog ratnog materijala i vezu sa Srbijom na Dunavu vršila je tako zvana „ekspedicija osobitog naznačenja“, pod komandom admirala Veselkina, koja je imala svoju bazu u Reni a istovarna pristaništa u reonu Radujevac—Prahovo.

Za borbu sa monitorima na Dunavu i Savi prikomandovan je odred ruskih mornara pod komandom potpukovnika Vas. A. Gligorenka. Pomoću pregradnih mina i samo-pokretnih torpeda odred je dejstvovao uspešno, oštetivši nekoliko austriskih monitora i patrolnih čamaca.

U napad. Čuvena fotografija juriša ruske konjice 1916. godine. Foto: Wikimedia Commons/weekend.rambler.ru

Radi pojačanja sretstava za prelaz preko Dunava i Save prikomandovan je iz Rusije u Ćupriju odred inženjerskog pukovnika Dobrova (konstruktora luke Petra I u Revelu). On je u Ćupriji izradio pontone, koji su mogli biti prevezeni Moravom u Dunav i železnicom u Obrenovac za Savu.

Radi pojačanja odbrane Beograda u proleće 1915 iz kronštatske tvrđave (kod Petrograda) dovezena su dva teška topa sa 10 podoficira. Komandu nad ovim vodom uzeo je artiljeriski kapetan Dragiša Ivković. Ova baterija je bila na Malom Kalemegdanu, i dejstvovala je uspešno, osobito pri napadu na Beograd. Onda je komandant teško ranjen a dva podoficira ubijena.

U Valjevo (Kragujevac) je poslata bolnica petrogradskog društva Crvenog Krsta pod upravom dr. Sičeva. Dve bolnice iz Moskve stigle su u Niš. Sanitetski odred poslat je takođe u Crnu Goru. U „Politici“ je opisana tragična smrt na prvim rovovima na Drini, blizu Gučeva, ruske milosrdne sestre, kojoj je otkinuta glava jednim šrapnelom.

Stupanje Bugarske 1915 godine u rat protiv Srbije, i pored teške situacije Rusije u ovom periodu, izazvalo je žarku želju da se pomogne Srbiji. To je, međutim, bilo vrlo teško ispuniti. Projektovana je prvo ekspedicija na Varnu—Burgas pod komandom generala Rastka Dimitrijova (peti kavkaski korpus, 16 armiski korpus i Kozaci). Docnije su ove snage značajno pojačane sa sedmom armijom generala Ščerbačeva, čiji su delovi široko razbacani po obali Crnog mora.

Primer savezničke saradnje na Solunskom frontu: italijanski kapetan, ruski poručnik, srpski pukovnik, francuski poručnik i grčki žandarm. Foto: Wikimedia Commons/le Miroir numéro 151, page 1

Istovremeno, detaljno su razrađivana dva projekta dejstva protiv Bugarske: iskrcavanje kod Varne i 2) akcija suvim putem kroz Dobrudžu. Iako su pritom vođeni pregovori sa Rumunijom radi odobrenja da ruska vojska prođe kroz Dobrudžu, štab je razrađivao plan nasilnog prolaza.

Zašto nije izvršeno iskrcavanje kod Varne niti pohod kroz Dobrudžu ja pobliže ne znam. U pogledu iskrcavanja kod Varne ima podataka da je bilo prigovora od flotnog komandovanja. Teoretski razmišljajući, mogu samo da ukažem na izvanredne teškoće ekspedicija koje se iskrcavaju (primer: englesko-francuska dardanelska ekspedicija), osobito zbog prisustva u Crnom moru nemačkih podmornica. Što se tiče prolaza kroz Dobrudžu, za objašnjenje može da posluži dvosmisleno držanje Rumunije u to vreme i izvanredno opasan položaj u kome bi se našli komunikacioni putevi i otstupnica operativne ruske vojske.

Kako bilo da bilo, na kraju krajeva pomenuta sedma armija bila je u celini prevedena na ruski front u Galiciju, između 9 i 11 armije, a reci Strinu, u cilju proboja austrijskog fronta. Rusi su se nadali da neposrednim pritiskom na Austriju u Galiciji i odvlačenjem nemačkih rezervi olakšaju položaj napadnute Srbije.

Da bih završio ove napomene o tesnijoj rusko-srpskoj ratnoj saradnji, ostaje još da pomenem dejstvo na solunskom frontu dve ruske brigade (druge i četvrte) koje su stigle kroz Arhangelsk i Francusku, a takođe i sjajnu akciju u Dobrudži srpskog dobrovoljačkog korpusa koji je formiran iz austriskih Slovena.“

(P. L.)

Tagovi: Kraljevina Srbija, Prvi svetski rat, Ruska imperija, ruska vojska, Solunski front, Srpska vojska, Veliki rat, Viktor Artamonov

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (4)
Poređaj komentare:
  • B
    Boža zemunac

    Bravo za redakciju.Divan članak.Živela Rusija.živeo Putin,živela Srbija i Republika Srpska.

  • P
    Pp

    Sve to stoji, ali stoji i to da su se posle revolucije povukli iz 1.Svetskog rata i ostavili nas na cedilu. Da nije bilo Francuza pitanje je šta bi bilo sa nama. Naravno, danas su potpuno drugačije okolnosti i Rusija nam je najveći prijatelj, ali više puta su nas izdali tokom istorije, izmedju ostalog i 90-ih. Svi prvo gledaju sebe.

Nemački kolor-snimci osvajanja Francuske: Ovo su bili dani kada su delovali nepobedivo. Godinu dana kasnije su krenuli na Ruse...

Jedina zemlja u kojoj možete biti na četiri mesta u isto vreme: 11 neobičnih činjenica iz američke geografije

Šofer novosadskog trgovca 1930. pregazio babu, policija utvrdila da je baba kriva i - nikom ništa

Japanski listovi su od 1941. do 1945. godine svakog osmog dana u mesecu na naslovnim stranama štampali objavu rata Americi. Zašto?

FOTO-UBOD: Čudesni pogled na Hor Virap, jermenski manastir na najspektakularnijem mestu na svetu

Prizor koji potpuno zbunjuje posmatrača: Gde prestaje „realnost“ a počinje umetnost?

Kako erupcija vulkana izgleda Rusima i Amerima koji nas posmatraju iz Međunarodne svemirske stanice u Zemljinoj orbiti

Istorijska čitanka: Zašto pet uzastopnih rimskih papa nije kročilo van zidina Vatikana od 1870. pa do 1929. godine

Ovo nisu pikseli nego satelitski snimak, ali nema šanse da pogodite čega. Nisu vanzemaljci!

Pravi samuraj uslikan u poslednjem trenutku, baš pre nego što će njegov stalež biti skroz uništen

Velike misterije univerzuma: Na šta vam ovo liči, na glavu konja ili kobre? Naučnici se slažu, ali mi nismo baš sigurni

11 veličanstvenih razloga zbog kojih bi trebalo da padnete na kolena pred Prirodom

Velški beskućnik koji je nasamario Hitlera, celu Vrhovnu komandu Vermahta i lukavog Kanarisa, a Benita Musolinija srušio sa vlasti

Kako je „moćni i plemeniti narod Velike Britanije“ pomogao Srbima u Prvom svetskom ratu: Tada smo bili zahvalni, danas sve relativizujemo i nipodaštavamo

Jezero lave izgleda kao otvorena rana u zemlji koja neprestano ključa i preti

Dala je svoj život negujući Srbe: Medicinska sestra iz Škotske je preživela povlačenje preko Albanije, pa umrla u Predejanu (FOTO)

Ako su Nemci Beograd sravnili sa zemljom, kojom rečju onda opisati ono što su uradili nesrećnom Roterdamu?

Najlepše selo u Engleskoj, krasi svaki britanski pasoš, a najpoznatije po tome što iz njega ne potiče niko poznat

Ova slika je u kategoriji najtužnije na svetu, iako na prvi pogled nije očigledno zbog čega

Srbin među prvim žrtvama borbe protiv fašizma: Fudbalski reprezentativac, pilot i pravnik, kod nas zaboravljen a slavljen širom sveta (FOTOGRAFIJE)

Nekada su Danska, Švedska i Norveška bile u uniji. Ako bi Sever ponovo stao pod jedan barjak, koliko bi im moćna bila zajednička država?

Staljin nudio savezništvo Engleskoj i Francuskoj osam dana pre pakta sa Hitlerom, ovi se nećkali a sudbina sveta bila zapečaćena

Fantastičan tajmleps razvitka Dubaija: Kako je malena arapska varoš iz 1960. godine postala današnja svetska metropola (VIDEO)

Najbrutalnija politička karikatura u istoriji našeg novinarstva nastala pre 90 godina (FOTO)

On je danski Renato, iz nabujale vode spasao je više od 200 ljudi: Ni oluja nije mogla da ga spreči (FOTO)

Ko je Avdo Karabegović čiju šabačku ulicu žele da preimenuju u Šabana Šaulića: Bio je pesnik, učitelj i jedan od najznamenitijih Srba muslimana svog doba

Da li je ova najskromnija srpska vladarska zadužbina — najhrišćanskija i najlepša? (FOTO)

Najveća Hitlerova glupost nije bila napad na Sovjetski Savez već ono što je uradio šest meseci kasnije

Kako se Britaniji ovih dana kao bumerang vraća 15 miliona indijskih mrtvih i raseljenih od pre sedam decenija

Velika tragedija ruske crkve: Kako je mitropolit, optužen da je agent KGB, pao mrtav tokom prijema kod pape u Vatikanu

Sve bolesti nacističke Nemačke sabrane na jednoj jedinoj karti od koje se ledi krv u žilama

Kako su se projugoslovenski Hrvati usred Rusije 1917. pretvarali da su Srbi jer „o Hrvatima nije nitko imao ni pojma“

Užasi robovlasništva: Slika zbog koje čovek mora da bude nečovek pa da istakne zastavu Konfederacije

FOTO-UBOD: Šta vidite na ovoj slici? Ili, šta mislite da vidite na ovoj slici?

Postoji jeziva simbolika u tome što se statua majke sa mrtvim sinom nalazi tačno ispod okulusa na vrhu kupole

Pokolj jugoslovenskih partizana u Norveškoj: Dobro skrivana javna tajna najbogatije zemlje u Evropi

Šta muslimanski grobovi stari 1.300 godina traže usred Francuske

Kako danas izgleda Olimpijsko selo u Berlinu: Srušeni Hitlerov san o hiljadugodišnjem rajhu u sedam slika

Samo za ljubitelje istorije i strategije: Strašan kartografski prikaz Operacije „Barbarosa“, od prvog dana do sloma u predgrađu Moskve

Neviđeni prizor iz doma Romanovih: Anastasija se s lažnim zubima izmotava pred kamerom koju drži sam car Nikolaj. Evropom bukti rat

Srbin katolik iz Cavtata piše 1903. godine: „Hrvat hoće Srbinu da bude brat? Je li to zbilja? Mogu li ja to vjerovati? Spavam li il' bdijem?“

Špijunska igra ili nešto drugo? Čudni novinski oglas upozorio Amerikance da će biti napadnuti u Perl Harboru

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima